Kratke šetnje svakog sata poboljšavaju raspoloženje i zdravlje srca, a lako se uklapaju u svakodnevnicu

Sve više žena koje rade za računarom ili u kancelariji suočava se sa negativnim posledicama dugotrajnog sedenja. Novo američko istraživanje koje je obuhvatilo gotovo 20.000 odraslih osoba pokazalo je da petominutne šetnje na svakih sat vremena mogu značajno ublažiti štetne efekte sedelačkog načina života. Tokom tri nedelje, istraživači su pratili dnevne navike učesnika, a 11.484 njih je redovno pravilo pauze za kretanje na 30, 60 ili 120 minuta. Sve grupe su prijavile bolje raspoloženje i smanjen umor, dok je šetnja na svakih sat vremena bila najjednostavnija za primenu.

Dugotrajno sedenje povećava rizik od hroničnih bolesti poput dijabetesa tipa 2, srčanih bolesti i problema sa krvnim sudovima. Takođe, više od 11 sati provedenih u sedećem položaju dnevno, što je uobičajeno u razvijenim društvima, povezano je sa lošijim mentalnim zdravljem i većom smrtnošću. Osim fizičkih problema, sedenje često izaziva osećaj umora i smanjuje opštu životnu energiju. Zbog toga je važno uvesti naviku da na svakih sat vremena ustanete i prošetate, makar po stanu ili kancelariji.

Istraživanje objavljeno u časopisu British Journal of Sports Medicine ističe da je “preterano sedenje postalo veliki javnozdravstveni problem, jer povećava rizik od mnogih hroničnih stanja, mentalnih poteškoća i prerane smrti.” Povremeno ustajanje i kratka šetnja pomažu cirkulaciji i olakšavaju razmenu masti i šećera u organizmu. U poređenju različitih dužina i učestalosti pauza, najpraktičnija i najefikasnija navika pokazala se upravo petominutna šetnja svakog sata. Ove pauze nisu smanjile radnu produktivnost, pa ne morate brinuti da će vam ovakav ritam ometati posao.

Viša medicinska sestra za kardiologiju iz udruženja British Heart Foundation, Emili Mekgrat, ističe: “Ova studija istraživala je kako pauze za kretanje utiču na raspoloženje i umor, ali znamo i da dugotrajno sedenje povećava rizik od bolesti srca i krvnih sudova, kao i preuranjene smrti. Uzimanje redovnih ‘energetskih zalogaja’, poput petominutne šetnje svakog sata, može poboljšati raspoloženje i podržati zdravlje srca. Iako užurbani rasporedi to mogu otežati, nalazi sugerišu da jednostavni dodaci kretanja mogu poboljšati celokupno zdravlje.” Naglasila je i da je studija bila kratkoročna i bazirana na samoproceni, pa su potrebna dodatna istraživanja za potvrdu dugoročnih rezultata.

Za lakšu primenu, postavite podsetnik na telefonu ili računaru koji će vas na svakih sat vremena podsećati da ustanete. Pauze možete iskoristiti i za istezanje ili razgovor sa koleginicama dok stojite. I najmanje promene, poput petominutne šetnje, donose značajne koristi za zdravlje i raspoloženje. Za individualne savete obavezno se konsultujte sa svojim lekarom.

Srčane bolesti, bubrežni kamenci, giht i migrene mogu se pogoršati tokom toplih dana – evo na šta treba obratiti pažnju

Tokom letnjih meseci, visoke temperature mogu predstavljati poseban izazov za žene koje se već bore sa određenim hroničnim bolestima. Kada živa u termometru poraste, simptomi kod osoba sa srčanim problemima, bubrežnim kamencima, gihtom ili migrenama često postaju izraženiji, a rizik od komplikacija značajno raste. Stručnjaci naglašavaju važnost dodatnog opreza u ovim situacijama.

Za žene sa srčanim oboljenjima, period visokih temperatura može biti posebno opasan. Ekstremna toplota izaziva dodatno opterećenje srca, jer telo mora intenzivno da radi kako bi se rashladilo. Kako navodi fiziolog Majkl Kroford: „Telo mora naporno raditi da bi otpustilo višak toplote, što ubrzava rad srca i izaziva pojačano znojenje. To može dovesti do pada krvnog pritiska i dodatnog opterećenja srca.” On upozorava da produženo izlaganje vrućini može uzrokovati ubrzan rad srca (tahikardiju), što ponekad može biti i životno opasno.

Bubrežni kamenci predstavljaju još jedan zdravstveni problem koji se češće javlja ili pogoršava tokom vrućina. Urolog dr Araš Ahavein ističe: „Dehidracija u toplim i suvim uslovima povećava šanse za nastanak kamenaca. Kada se više znojite i gubite tečnost, urin postaje koncentrisaniji. To olakšava kristalizaciju minerala i formiranje bubrežnog kamenca.”

Žene koje boluju od gihta takođe moraju biti pažljive. Organizacija Gout Education Society beleži da toplo i vlažno vreme povećava rizik od napada gihta, jer pojačano znojenje i gubitak tečnosti mogu dovesti do dehidracije i povećanja nivoa mokraćne kiseline, što izaziva napad bolesti.

Visoke temperature često pogoršavaju i glavobolje, naročito kod žena koje su sklone migrenama. Fondacija za migrene navodi da trećina obolelih navodi dehidraciju kao glavni okidač. Jaka sunčeva svetlost može aktivirati nervne puteve osetljive na svetlost, a stres izazvan vrućinom dodatno podiže nivo kortizola, hormona koji može doprineti napadu migrene.

Zbog svega navedenog, preporučuje se redovan unos tečnosti, boravak u rashlađenim prostorijama i izbegavanje sunca u najtoplijem delu dana. Žene sa pomenutim stanjima treba redovno da prate svoje zdravstveno stanje i da reaguju na signale koje im telo šalje. U slučaju pojave novih ili pojačanih simptoma, savetuje se što hitniji kontakt sa lekarom, jer ignorisanje ili samostalno lečenje može dovesti do ozbiljnih komplikacija. Za preciznu dijagnozu i savete uvek se obratite stručnjaku.

Pad libida kod žena često signalizira promene u telu i raspoloženju, a podrška i pravovremena reakcija mogu doneti rešenje

Smanjen seksualni nagon postaje sve češća tema među ženama u Srbiji, ali o tom problemu se i dalje nerado govori. Stručnjaci ističu da pad libida nije retkost i da ga ne treba ignorisati, jer može značajno uticati na samopouzdanje, odnose, kao i celokupno zdravlje žene. Najčešće se javlja u periodima stresa, iscrpljenosti, nakon porođaja ili tokom hormonskih promena, kao što su perimenopauza i menopauza.

Smanjena seksualna želja ne odražava se samo na intimni život, već i na svakodnevno funkcionisanje, energiju i odnos prema sebi. Mnoge žene osećaju da, iako obavljaju sve obaveze, njihova energija opada i spontanost nestaje. Često, posledice se vide i na vezu sa partnerom i doživljaj sopstvenog tela.

Razlozi za gubitak želje mogu biti brojni – od hormonskih oscilacija, stresa, lošeg sna i nedostatka fizičke aktivnosti, do nezadovoljstva svojim telom i psihološkog opterećenja. Kada žena duže vreme oseća nedostatak želje i pad vitalnosti, to je signal da treba da obrati pažnju na svoje zdravlje. Kako ističe dr Ana Petrović, ginekolog: “Smanjen libido kod žena nije slabost niti prolazna faza, već važan pokazatelj da je potrebno pažljivije osluškivati sebe. Kada se ovakve promene ignorišu, može doći do narušavanja kvaliteta života i odnosa sa partnerom.”

Pad seksualne želje često vodi do toga da žene zanemaruju svoje potrebe, dok umor i stres postaju svakodnevica. Važno je naglasiti da seksualna želja nije luksuz, već važan deo ženskog zdravlja. Otvoren razgovor sa partnerom i podrška iz okoline mogu mnogo da doprinesu, a ponekad je potrebno potražiti i stručnu pomoć. Psihološkinja Jelena Radovanović kaže: “Otvorena komunikacija o osećanjima i potrebama doprinosi boljem razumevanju i jačanju bliskosti. Ponekad je potrebno potražiti i stručnu pomoć, posebno ako se pad libida produži ili ozbiljnije utiče na život.”

Na tržištu postoje prirodni preparati namenjeni ženskoj seksualnoj funkciji i vitalnosti, među kojima su i proizvodi sa ekstraktom semena piskavice. Ovaj sastojak je klinički ispitan i može doprineti hormonskoj ravnoteži, ali se preporučuje upotreba tek nakon konsultacije sa lekarom. Zdrava ishrana, fizička aktivnost i dobar san takođe mogu pomoći u vraćanju energije i samopouzdanja.

Stručnjaci savetuju da žene obrate više pažnje na signale koje im telo šalje. Ako primetite duži pad seksualne želje ili gubitak energije, najbolje je da se obratite ginekologu ili izabranom lekaru. Seksualna vitalnost ne nestaje sa godinama, već ponekad zahteva dodatnu brigu i razumevanje okoline. Za tačnu dijagnozu i savet, uvek se konsultujte sa stručnjacima.