Kina drži 70 odsto tržišta invertera u EU, ograničenja mogu usporiti 14 odsto solarnih i 12 odsto skladišnih projekata

Trideset šest energetskih kompanija i investitora upozorilo je da bi ograničenja Evropske unije na finansiranje nabavke kineskih invertera za solarne i vetroelektrane mogla ozbiljno usporiti ili zaustaviti razvoj projekata iz obnovljivih izvora energije u siromašnijim državama članicama koje se oslanjaju na sredstva EU. Ova upozorenja dolaze u trenutku kada Evropska komisija najavljuje punu elektrifikaciju privrede do 2040. godine.

Evropska komisija je u maju uvela zabranu korišćenja evropskih fondova za nabavku opreme iz zemalja koje se smatraju visokorizičnim, uključujući Kinu, pozivajući se na bezbednosne rizike. Prema podacima, Kina trenutno obezbeđuje oko 70 odsto evropskog tržišta invertera, ključnih komponenti za solarne, vetro i baterijske sisteme.

U pismu upućenom predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, predstavnici industrije naglasili su da evropski proizvođači trenutno nemaju dovoljne kapacitete da zamene kinesku ponudu. To dovodi do povećanja troškova, odlaganja projekata i usporavanja investicionih odluka, posebno u zemljama centralne i istočne Evrope. Konsultantska kuća Vud Mekenzi procenjuje da bi ograničenja u periodu od 2026. do 2030. godine mogla uticati na oko 14 odsto solarnih projekata i 12 odsto projekata skladištenja energije, pri čemu su najizloženije Rumunija, Češka i Grčka.

Predstavnici kompanija predlažu da umesto ograničavanja uvoza kineske opreme, Evropska unija uvede propise koji bi sprečili daljinski pristup proizvođača inverterima nakon ugradnje u evropsku mrežu. Međutim, deo zvaničnika unije smatra da ovaj pristup ne bi osigurao dovoljnu zaštitu od bezbednosnih pretnji.

Ova upozorenja dobijaju dodatni značaj u kontekstu plana Evropske komisije da do 2040. godine uvede ciljeve za elektrifikaciju privrede. Prema nacrtu dokumenta, Evropska komisija će plan predstaviti 17. jula, a do kraja godine ugraditi u zakonodavni predlog za energetski okvir EU nakon 2030. Novi cilj biće izražen kao udeo električne energije u ukupnoj finalnoj potrošnji energije do 2040. godine, dok konačan procenat još nije definisan.

Komisija procenjuje da bi ubrzana elektrifikacija mogla zameniti dve trećine potrošnje prirodnog gasa i prepoloviti potrošnju nafte, čime bi troškovi za uvoz fosilnih goriva bili smanjeni za oko 200 milijardi evra do kraja naredne decenije. Prema podacima, oko 70 odsto električne energije u EU već potiče iz domaćih čistih izvora, dok je udeo električne energije u ukupnoj finalnoj potrošnji poslednjih deset godina stagnirao na oko 23 odsto. U Kini, Južnoj Koreji i Japanu ovaj udeo premašuje 30 odsto.

Strategija predviđa mere za sektore koji su i dalje snažno oslonjeni na fosilna goriva, uključujući podsticaje za industriju kroz sistem trgovine emisijama ugljenika, razvoj mreže punjača za električna vozila i ubrzanje ugradnje toplotnih pumpi u zgradama. Komisija naglašava da će ostvarenje ciljeva zahtevati značajna ulaganja u modernizaciju mreže, nove proizvodne kapacitete i izmene poreskih pravila, kao i postepeno ukidanje subvencija za fosilna goriva nakon 2030. godine.

Više od 120 startapa godišnje dobija finansijsku podršku, a poreske olakšice koristilo 170 poslodavaca za 12.500 radnika

Rad na novoj petogodišnjoj strategiji razvoja startap ekosistema u Srbiji zvanično je započet predstavljanjem rezultata prethodne strategije za period 2021-2025. godine. Prema objavljenim podacima, u potpunosti je realizovano 86% mera, jedna mera je delimično sprovedena, dok je jedna ostala nerealizovana, saopšteno je na sastanku radne grupe u Ministarstvu nauke, inovacija i tehnološkog razvoja.

Analiza efekata prethodne strategije pokazuje značajan napredak domaćeg startap ekosistema. Uspostavljen je Registar subjekata nacionalnog inovacionog sistema sa 352 registrovana startapa, razvijena je mreža od pet naučno-tehnoloških parkova, a kroz programe kao što su Pametni početak, StarTech, Katapult i fondove rizičnog kapitala uloženo je više desetina miliona evra. Zahvaljujući tim programima, više od 120 startapa godišnje ostvaruje finansijsku podršku.

Najveći broj mera bio je usmeren na unapređenje uslova za poslovanje, uključujući uvođenje poreskih olakšica za zaposlene u oblasti istraživanja i razvoja, koje je iskoristilo 170 poslodavaca za ukupno 12.500 radnika. Više od 50 državnih službenika obučeno je za podršku startapima kroz Innoleader program, dok je kroz dva ciklusa programa GovTech realizovano dodatnih 29 projekata za potrebe javne uprave.

U segmentu jačanja kapaciteta, razvijeno je 45 master programa sa visokotehnološkom komponentom i 125 studijskih programa posvećenih preduzetništvu, koje je pohađalo oko 1.100 studenata, dok je više od 300 nastavnika prošlo stručne obuke. Organizovano je više od 150 mentorskih sesija i 60 događaja, a razvijeni su i novi akceleratorski programi, među kojima su Katapult i Launcher. Domaći startapi predstavljani su na međunarodnim konferencijama i sajmovima, a Srbija je uključena u globalne baze podataka poput Startap Genome i Dealroom.

„U izradi novog strateškog dokumenta, uz stručnu podršku NALED-a, sagledaćemo sve promene koje su se dogodile u okruženju i dodatno unaprediti mere podrške. Startapi ostaju jedan od ključnih prioriteta Vlade Republike Srbije i Ministarstva nauke, inovacija i tehnološkog razvoja, a naš primarni cilj jeste da sistemska podrška postane još dostupnija i efikasnija za sve učesnike inovacionog ekosistema“, izjavila je Ana Marinković, pomoćnica ministra u Ministarstvu nauke, inovacija i tehnološkog razvoja.

Irena Đorđević Šušić, šefica Jedinice za inovacije i preduzetništvo u NALED-u, naglasila je: „NALED će, u okviru projekta StarTech, koji sprovodimo uz podršku kompanije Philip Morris, podržati izradu nove Strategije. Želimo da kroz stručnu analizu, organizacionu podršku i otvoren dijalog sa startap zajednicom i institucijama zajedno definišemo prioritete za narednu fazu razvoja ekosistema. Naš fokus biće na kreiranju konkretnih mera koje odgovaraju realnim potrebama tržišta i doprinose stvaranju još povoljnijeg okruženja za razvoj startapa u Srbiji.“

Tokom leta, radna grupa će raditi na definisanju aktivnosti kako bi Srbija napravila iskorak na Evropskom indeksu inovativnosti i prešla iz kategorije „inovatora u nastajanju“ u grupu umerenih inovatora, što je postavljeno kao ključni pokazatelj uspeha unutar Reformske agende Srbije. Finalni tekst nove Strategije očekuje se na jesen.

Nafta 80 dolara po barelu, državne dažbine i troškovi prerade formiraju većinu maloprodajne cene

Prema podacima Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS), trenutna cena sirove nafte na svetskom tržištu iznosi oko 80 dolara po barelu, dok u ukupnoj ceni goriva na pumpama u Srbiji nafta učestvuje sa 20 do 30 odsto. Ostatak cene čine državne dažbine, transport, prerada i distribucija, izjavio je Tomislav Mićović iz UNKS-a.

Mićović je naveo da je pad cena nafte u poslednjih nekoliko meseci posledica povećane ponude iz Persijskog zaliva, izlaska Ujedinjenih Arapskih Emirata iz OPEK-a i dobijanja opšte licence za izvoz sirove nafte iz Irana do 7. jula. Međutim, obnavljanje sukoba na Bliskom istoku dovelo je do naglog rasta cena, pa je cena barela samo juče porasla za više od 7 odsto i sada iznosi oko 76 dolara.

Kako objašnjava Mićović, cena sirove nafte ne utiče direktno na maloprodajne cene goriva u Srbiji jer u ukupnoj ceni goriva sirova nafta učestvuje sa 20 do 30 odsto, dok je najmanje polovina cene određena državnim dažbinama. ‘Nabavne cene su takve da maloprodaja nije u mogućnosti da ponudi niže od toga’, naglasio je Mićović. Dodaje i da država određuje cene, te da svako odstupanje od ovih vrednosti može dovesti do nestabilnosti i rizika u snabdevanju.

Kada je reč o tržišnim kretanjima, OPEK je u julu, bez Ujedinjenih Arapskih Emirata, odlučio da smanji proizvodnju, ali je efekat te regulacije manji nego ranije. ‘Sedam najvećih proizvođača sirove nafte unutar OPEK-a dobrovoljno reguliše količine, a ruski deo OPEK+ grupacije takođe učestvuje u ovim odlukama. Ipak, bez UAE ti efekti su slabiji’, istakao je Mićović.

Prognoze za naredni period ostaju neizvesne, jer, kako navodi Mićović, ni početkom godine kada je cena nafte bila 60 dolara po barelu, nije bilo očekivano da dođe do tolikih skokova.