Izvršni odbor saopštio da su kamatne stope ostale nepromenjene, inflacija i dalje u granicama cilja

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, dok su kamatne stope na depozitne i kreditne olakšice ostale na 4,5, odnosno 7,0 odsto, saopšteno je iz ove institucije. Odluka je doneta uzimajući u obzir ostvareno i očekivano kretanje inflacije, kao i globalne rizike koji mogu uticati na ekonomske tokove.

Prema zvaničnim podacima, međugodišnja inflacija u Srbiji nastavila je da se kreće u granicama cilja i u maju iznosila je 3,5 odsto, što je uglavnom posledica rasta svetskih cena nafte i viših cena naftnih derivata na domaćem tržištu. Rast cena goriva delimično je ublažen merama Vlade Republike Srbije, uključujući smanjenje akciza na gorivo i korišćenje rezervi.

“Cene hrane, posmatrano međugodišnje, beleže pad od novembra prošle godine, a u maju je taj pad iznosio 1,5 odsto. Tri meseca nakon ukidanja ograničenja trgovačkih marži nema većih korekcija cena za obuhvaćene proizvode”, navodi se u saopštenju Narodne banke Srbije.

U saopštenju se dodaje da je bazna inflacija stabilna i da se kreće oko gornje granice cilja, dok bi dobar poljoprivredni rod mogao dalje da utiče na smanjenje inflacije. Izvršni odbor navodi da na ekonomska kretanja i dalje utiče globalna neizvesnost, posebno sukob na Bliskom istoku, koji utiče na cene energenata.

Kada je reč o međunarodnom okruženju, Evropska centralna banka je u junu povećala referentnu kamatnu stopu na 2,25 odsto, dok Federalne rezerve nisu menjale svoju stopu. Izvršni odbor Narodne banke Srbije nastaviće da prati geopolitička dešavanja, kretanja na tržištima i poteze vodećih centralnih banaka.

Srednjoročne projekcije Narodne banke Srbije predviđaju da bi inflacija do septembra trebalo da uspori, a zatim da se privremeno nađe oko gornje granice cilja zbog niske baze iz prošle godine. U slučaju daljeg rasta svetskih cena nafte, inflacija bi privremeno mogla premašiti cilj, ali se očekuje povratak u ciljani okvir do sredine 2027. godine.

U realnom sektoru zabeležen je rast BDP-a od 3,2 odsto u prvom tromesečju, dok je kreditna aktivnost prema privredi i stanovništvu u maju porasla za 16,4 odsto. “Narodna banka Srbije će nastaviti da vodi opreznu monetarnu politiku i odluke će donositi na osnovu novih podataka i njihovog uticaja na inflaciju. U slučaju izraženijih sekundarnih efekata rasta cena nafte, biće preduzete adekvatne mere”, saopšteno je iz centralne banke.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će se razmatrati ekonomska kretanja i doneti odluka o referentnoj kamatnoj stopi zakazana je za 13. avgust.

Manastir Mileševa, sedište eparhije Srpske pravoslavne crkve, poznat i po fresci Belog anđela, vezan je za viteško bratstvo iz prošlosti

Manastir Mileševa, koji se danas nalazi desetak kilometara od Prijepolja, bio je jedno od najvažnijih duhovnih središta tokom srednjeg veka. Ova svetinja, posvećena prazniku Vaznesenja Gospodnjeg, podignuta je kao grobna crkva jednog srpskog vladara, a prema narodnom predanju, mesto izgradnje određeno je neobičnim događajem iz davne prošlosti.

Manastir je karakterističan po raškom stilu arhitekture, a posebno je poznat po fresci Belog anđela, koja je deo kompozicije Mironosice na Hristovom grobu, i danas predstavlja simbol Mileševe. Prema narodnom predanju, u vreme kada su na ovom području živeli vitezovi, postojalo je bratstvo poznato kao ‘Čuvari koplja Svetog Đorđa’. Ovi vitezovi su brinuli o članovima tada vladajuće porodice Nemanjića, ali i čuvali jednu izuzetno važnu relikviju.

Kako je navedeno, upravo događaj vezan za ovo viteško bratstvo bio je razlog zbog kojeg je Mileševa podignuta na tom mestu. Detalji samog predanja, kao i značaj relikvije koju su čuvali, deo su kolektivnog sećanja i tradicije lokalnog stanovništva, što dodatno doprinosi istorijskoj važnosti manastira.

Za sada nema zvaničnih komentara verskih ili kulturnih institucija o ovom predanju, ali Mileševa ostaje jedno od ključnih mesta srpske kulturne i verske baštine.

Direktor UKC Niš najavio potpisivanje ugovora za novu mobilnu ambulantu, zdravstvena zaštita biće dostupnija i u ruralnim sredinama

Peti besplatni preventivni kardiološki pregledi održani su u selu Lalinac kod Niša, gde je istaknuto da se država ubrzano zalaže za unapređenje zdravstvene zaštite, posebno u ruralnim sredinama. Ministarstvo zdravlja prepoznalo je značaj ovakvih akcija i nastavlja sa ulaganjima kako bi zdravstvena zaštita bila dostupna svim građanima.

Direktor Univerzitetskog kliničkog centra Niš, doc. dr Milan Lazarević, najavio je da će već sutra u Ministarstvu zdravlja biti potpisan ugovor o nabavci nove, potpuno opremljene mobilne ambulante. “Ovo je politika dela, da zdravstvenu zaštitu dovedemo do svakog čoveka. Ministarstvo je prepoznalo značaj prevencije i zato već sutra potpisujemo ugovor za mobilnu ambulantu koja će omogućiti preglede tamo gde ih do sada nije bilo”, izjavio je Lazarević.

Prema njegovim rečima, nova mobilna ambulanta biće opremljena savremenim medicinskim uređajima, uključujući ultrazvuk, EKG aparate, pokretnu laboratoriju i sredstva za hitne intervencije. Time će stanovnicima Niša i okolnih sela biti omogućeni pregledi i zdravstvene usluge koje ranije nisu bili dostupni.

Zdravstveni radnici ističu da je cilj ovih aktivnosti da se preventivna zdravstvena zaštita približi svim građanima, bez obzira na mesto boravka. Tako se nastavlja politika ulaganja u zdravstvo i omogućava lakši pristup medicinskim uslugama, posebno za stanovništvo u udaljenim i ruralnim područjima.