Građani pozvani da daju krv u šest beogradskih hramova u nedelju od 10 do 14 časova

Srpska pravoslavna crkva i Institut za transfuziju krvi Srbije organizovaće veliku akciju dobrovoljnog davanja krvi u nedelju, 12. jula, u šest pravoslavnih hramova širom Beograda, saopšteno je iz organizacije. Akcija će trajati od 10 do 14 časova, a pozvani su svi zdravi punoletni građani koji žele da pomognu.

Krv će moći da se da na sledećim lokacijama: Crkva Svetog Jovana Vladimira na Voždovcu, Hram Svetog Save na Vračaru, Crkva Svetog Simeona Mirotočivog na Novom Beogradu, Crkva Svetog apostola i jevanđeliste Marka na Paliluli, Crkva Svetog Aleksandra Nevskog na Starom gradu i Crkva Vaznesenja Gospodnjeg u naselju Žarkovo na Čukarici.

U zvaničnom saopštenju naglašava se da SPC već dugi niz godina sarađuje sa Institutom za transfuziju krvi Srbije na ovakvim akcijama, a primer građanima daje i patrijarh srpski Porfirije, koji je redovni dobrovoljni davalac krvi. “Kroz brojne parohije i hramove širom zemlje, Crkva neprestano podstiče vernike da delom ljubavi i milosrđa pomognu onima kojima je krv neophodna za lečenje i spasavanje života”, navodi se u saopštenju.

Organizatori ističu da je svaka data jedinica krvi dragocena i može spasiti više ljudskih života. Pozivaju sve koji su u mogućnosti da se odazovu i doprinesu ovoj humanitarnoj akciji.

Zvaničnici EU odbacili privremenu suspenziju sistema, putnici iz Srbije suočeni sa dužim čekanjem

Evropska unija donela je odluku da ne obustavlja primenu novog biometrijskog sistema kontrole ulaska i izlaska na granicama, uprkos registrovanim poteškoćama na 20 graničnih tačaka i pritiscima iz avio-industrije. Odluka se posebno odnosi na putnike iz Srbije i drugih zemalja van EU, koji su od uvođenja sistema podložni dodatnim procedurama pri ulasku u šengenski prostor.

Problemi su registrovani na prometnim prelazima gde veliki broj putnika mora da prođe kroz nove procedure u kratkom vremenskom periodu, što je dovelo do formiranja dugih redova i kašnjenja. Predstavnici aerodroma i avio-kompanija uputili su pozive za privremenu suspenziju sistema, zabrinuti zbog mogućeg pogoršanja situacije tokom predstojeće letnje turističke sezone.

Evropska komisija je priznala postojanje problema na 20 lokacija, ali je istakla da potpuno zaustavljanje sistema nije izvodljivo. Takođe, istaknuto je da bi različita primena sistema od zemlje do zemlje stvorila dodatne komplikacije.

Za građane Srbije, novi sistem znači da će umesto dosadašnjeg pečatiranja pasoša biti digitalno evidentirani svi ulasci, izlasci i odbijanja ulaska, uz korišćenje biometrijskih podataka poput fotografije lica i otisaka prstiju. Cilj sistema je preciznije praćenje boravka putnika, kontrola prekoračenja dozvoljenog vremena i jačanje bezbednosti na spoljnim granicama EU.

Prema zvaničnim podacima, do sada je evidentirano oko 110 miliona prelazaka preko granica, dok je oko 44.500 ljudi odbijeno zbog nedovoljno opravdanog razloga boravka ili prethodnog prekoračenja dozvoljenog vremena. Upravo ove brojke Evropska unija koristi kao argument za nastavak primene sistema.

Predstavnici avio-industrije upozoravaju da bi tokom letnjih gužvi dodatne procedure mogle značajno usporiti protok putnika, posebno na najopterećenijim destinacijama. Ipak, zvaničnici EU ostaju pri odluci da sistem nastavi da funkcioniše, što znači da će putnici iz Srbije i regiona morati da se pripreme na potencijalno duža čekanja na pojedinim prelazima i aerodromima.

“Sistem je uveden sa ciljem unapređenja kontrole i bezbednosti granica i trenutno nema planova za njegovo zaustavljanje”, saopšteno je iz Evropske komisije.

Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije analizirao ključne faktore rasta i izazove srpske ekonomije

Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (Ifimes) iz Ljubljane objavio je analizu u kojoj navodi da je Srbija tokom poslednje decenije ostvarila jedan od najdinamičnijih ekonomskih rasta među državama Zapadnog Balkana, čime je učvrstila svoju vodeću regionalnu poziciju prema nizu razvojnih pokazatelja. U izveštaju se ističe da ekonomski razvoj Srbije nije samo pitanje nacionalnog prosperiteta, već i važan faktor stabilnosti i napretka celog regiona.

Ifimes naglašava da su ključni pokretači ekonomskog uspona Srbije politička stabilnost, strateški razvojni pristup, aktivna politika privlačenja investicija, intenzivna infrastrukturna ulaganja i kontinuirano unapređenje životnog standarda građana. U analizi se posebno ističe kontinuirani rast prosečne neto zarade, koja je sa 366 evra u 2012. godini porasla na 1.036 evra u martu 2026. godine, čime je Srbija prvi put premašila prag od 1.000 evra i približila se nivou pojedinih članica Evropske unije. Poređenjem sa drugim zemljama regiona, Srbija je po visini prosečne plate ispred Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Albanije.

U izveštaju se navodi da je ukupni rast prosečne zarade od 2012. godine iznosio 183 odsto, ali se upozorava da rast plata mora biti praćen rastom produktivnosti kako bi se obezbedio održiv ekonomski razvoj. Ključni izazov za ekonomiju Srbije postaje unapređenje produktivnosti, jačanje konkurentnosti domaćih kompanija i njihovo uključivanje u lance proizvodnje i usluga sa višom dodatom vrednošću.

Ifimes ističe da je Srbija poslednjih godina postala jedna od vodećih investicionih destinacija u jugoistočnoj Evropi, zahvaljujući političkoj stabilnosti, povoljnom geostrateškom položaju, kvalifikovanoj radnoj snazi i državnoj podršci investitorima. Značajne investicije realizovane su u automobilskoj industriji, informacionim tehnologijama, energetskom sektoru, infrastrukturi, logistici i prerađivačkoj industriji, što je rezultiralo otvaranjem novih radnih mesta, rastom izvoza i jačanjem ekonomske otpornosti Srbije.

Drugi važan stub ekonomskog napretka, prema analizi, jeste intenzivan infrastrukturni razvoj koji obuhvata izgradnju autoputeva, brzih saobraćajnica, modernizaciju železničkih koridora, energetsku infrastrukturu i digitalnu transformaciju. Time su stvorene pretpostavke za dugoročni i održivi ekonomski rast, kao i jačanje saobraćajne i logističke povezanosti Srbije sa susednim državama, regionom i Evropskom unijom.