Građani pozvani da daju krv u šest beogradskih hramova u nedelju od 10 do 14 časova

Srpska pravoslavna crkva i Institut za transfuziju krvi Srbije organizovaće veliku akciju dobrovoljnog davanja krvi u nedelju, 12. jula, u šest pravoslavnih hramova širom Beograda, saopšteno je iz organizacije. Akcija će trajati od 10 do 14 časova, a pozvani su svi zdravi punoletni građani koji žele da pomognu.

Krv će moći da se da na sledećim lokacijama: Crkva Svetog Jovana Vladimira na Voždovcu, Hram Svetog Save na Vračaru, Crkva Svetog Simeona Mirotočivog na Novom Beogradu, Crkva Svetog apostola i jevanđeliste Marka na Paliluli, Crkva Svetog Aleksandra Nevskog na Starom gradu i Crkva Vaznesenja Gospodnjeg u naselju Žarkovo na Čukarici.

U zvaničnom saopštenju naglašava se da SPC već dugi niz godina sarađuje sa Institutom za transfuziju krvi Srbije na ovakvim akcijama, a primer građanima daje i patrijarh srpski Porfirije, koji je redovni dobrovoljni davalac krvi. “Kroz brojne parohije i hramove širom zemlje, Crkva neprestano podstiče vernike da delom ljubavi i milosrđa pomognu onima kojima je krv neophodna za lečenje i spasavanje života”, navodi se u saopštenju.

Organizatori ističu da je svaka data jedinica krvi dragocena i može spasiti više ljudskih života. Pozivaju sve koji su u mogućnosti da se odazovu i doprinesu ovoj humanitarnoj akciji.

Izvršni odbor saopštio da su kamatne stope ostale nepromenjene, inflacija i dalje u granicama cilja

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, dok su kamatne stope na depozitne i kreditne olakšice ostale na 4,5, odnosno 7,0 odsto, saopšteno je iz ove institucije. Odluka je doneta uzimajući u obzir ostvareno i očekivano kretanje inflacije, kao i globalne rizike koji mogu uticati na ekonomske tokove.

Prema zvaničnim podacima, međugodišnja inflacija u Srbiji nastavila je da se kreće u granicama cilja i u maju iznosila je 3,5 odsto, što je uglavnom posledica rasta svetskih cena nafte i viših cena naftnih derivata na domaćem tržištu. Rast cena goriva delimično je ublažen merama Vlade Republike Srbije, uključujući smanjenje akciza na gorivo i korišćenje rezervi.

“Cene hrane, posmatrano međugodišnje, beleže pad od novembra prošle godine, a u maju je taj pad iznosio 1,5 odsto. Tri meseca nakon ukidanja ograničenja trgovačkih marži nema većih korekcija cena za obuhvaćene proizvode”, navodi se u saopštenju Narodne banke Srbije.

U saopštenju se dodaje da je bazna inflacija stabilna i da se kreće oko gornje granice cilja, dok bi dobar poljoprivredni rod mogao dalje da utiče na smanjenje inflacije. Izvršni odbor navodi da na ekonomska kretanja i dalje utiče globalna neizvesnost, posebno sukob na Bliskom istoku, koji utiče na cene energenata.

Kada je reč o međunarodnom okruženju, Evropska centralna banka je u junu povećala referentnu kamatnu stopu na 2,25 odsto, dok Federalne rezerve nisu menjale svoju stopu. Izvršni odbor Narodne banke Srbije nastaviće da prati geopolitička dešavanja, kretanja na tržištima i poteze vodećih centralnih banaka.

Srednjoročne projekcije Narodne banke Srbije predviđaju da bi inflacija do septembra trebalo da uspori, a zatim da se privremeno nađe oko gornje granice cilja zbog niske baze iz prošle godine. U slučaju daljeg rasta svetskih cena nafte, inflacija bi privremeno mogla premašiti cilj, ali se očekuje povratak u ciljani okvir do sredine 2027. godine.

U realnom sektoru zabeležen je rast BDP-a od 3,2 odsto u prvom tromesečju, dok je kreditna aktivnost prema privredi i stanovništvu u maju porasla za 16,4 odsto. “Narodna banka Srbije će nastaviti da vodi opreznu monetarnu politiku i odluke će donositi na osnovu novih podataka i njihovog uticaja na inflaciju. U slučaju izraženijih sekundarnih efekata rasta cena nafte, biće preduzete adekvatne mere”, saopšteno je iz centralne banke.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će se razmatrati ekonomska kretanja i doneti odluka o referentnoj kamatnoj stopi zakazana je za 13. avgust.

Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije analizirao ključne faktore rasta i izazove srpske ekonomije

Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (Ifimes) iz Ljubljane objavio je analizu u kojoj navodi da je Srbija tokom poslednje decenije ostvarila jedan od najdinamičnijih ekonomskih rasta među državama Zapadnog Balkana, čime je učvrstila svoju vodeću regionalnu poziciju prema nizu razvojnih pokazatelja. U izveštaju se ističe da ekonomski razvoj Srbije nije samo pitanje nacionalnog prosperiteta, već i važan faktor stabilnosti i napretka celog regiona.

Ifimes naglašava da su ključni pokretači ekonomskog uspona Srbije politička stabilnost, strateški razvojni pristup, aktivna politika privlačenja investicija, intenzivna infrastrukturna ulaganja i kontinuirano unapređenje životnog standarda građana. U analizi se posebno ističe kontinuirani rast prosečne neto zarade, koja je sa 366 evra u 2012. godini porasla na 1.036 evra u martu 2026. godine, čime je Srbija prvi put premašila prag od 1.000 evra i približila se nivou pojedinih članica Evropske unije. Poređenjem sa drugim zemljama regiona, Srbija je po visini prosečne plate ispred Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Albanije.

U izveštaju se navodi da je ukupni rast prosečne zarade od 2012. godine iznosio 183 odsto, ali se upozorava da rast plata mora biti praćen rastom produktivnosti kako bi se obezbedio održiv ekonomski razvoj. Ključni izazov za ekonomiju Srbije postaje unapređenje produktivnosti, jačanje konkurentnosti domaćih kompanija i njihovo uključivanje u lance proizvodnje i usluga sa višom dodatom vrednošću.

Ifimes ističe da je Srbija poslednjih godina postala jedna od vodećih investicionih destinacija u jugoistočnoj Evropi, zahvaljujući političkoj stabilnosti, povoljnom geostrateškom položaju, kvalifikovanoj radnoj snazi i državnoj podršci investitorima. Značajne investicije realizovane su u automobilskoj industriji, informacionim tehnologijama, energetskom sektoru, infrastrukturi, logistici i prerađivačkoj industriji, što je rezultiralo otvaranjem novih radnih mesta, rastom izvoza i jačanjem ekonomske otpornosti Srbije.

Drugi važan stub ekonomskog napretka, prema analizi, jeste intenzivan infrastrukturni razvoj koji obuhvata izgradnju autoputeva, brzih saobraćajnica, modernizaciju železničkih koridora, energetsku infrastrukturu i digitalnu transformaciju. Time su stvorene pretpostavke za dugoročni i održivi ekonomski rast, kao i jačanje saobraćajne i logističke povezanosti Srbije sa susednim državama, regionom i Evropskom unijom.