Inflacija u maju 3,5 odsto, međugodišnji rast BDP-a 3,2 odsto, kreditna aktivnost porasla 16,4%

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentna kamatna stopa ostane na nivou od 5,75 odsto, dok su kamatne stope na depozitne (4,5%) i kreditne olakšice (7,0%) takođe zadržane bez promena, saopšteno je nakon sednice održane 9. jula 2026. Odluka je doneta na osnovu ostvarenog i očekivanog kretanja inflacije, kao i globalnih rizika koji mogu uticati na domaće ekonomske tokove.

Međugodišnja inflacija se i dalje kreće u ciljanom rasponu od 3±1,5%, a prema podacima za maj iznosila je 3,5 odsto. Taj rast inflacije uglavnom je posledica viših svetskih cena nafte i s tim povezanog rasta cena naftnih derivata u Srbiji. Negativni efekti su delimično ublaženi merama Vlade Republike Srbije, koje uključuju smanjenje akciza na gorivo i snabdevanje tržišta iz domaćih rezervi. Istovremeno, cene hrane beleže pad od novembra 2025. godine, a u maju 2026. pad iznosi 1,5 odsto na međugodišnjem nivou. Tri meseca nakon isteka uredbe o ograničenju trgovačkih marži, nema većih promena cena proizvoda obuhvaćenih tim merama. U NBS ističu da, zahvaljujući dobroj poljoprivrednoj sezoni, cene neprerađene hrane mogu dodatno uticati na usporavanje inflacije, dok se bazna inflacija drži oko gornje granice cilja.

Na međunarodnom planu, sukob na Bliskom istoku nastavlja da generiše globalnu neizvesnost, iako je u poslednje vreme došlo do privremenog smirivanja i pada cena nafte. Evropska centralna banka je u junu podigla referentnu kamatnu stopu za 0,25 procentnih poena na 2,25 odsto, nakon što je inflacija u evrozoni u maju dostigla 3,2 odsto, a potom pala na 2,8 odsto u junu. FED nije menjao raspon svoje referentne stope tokom juna. Većina centralnih banaka zadržava restriktivan pristup monetarnoj politici zbog neizvesnosti oko trajanja sukoba i normalizacije globalnih tokova.

Prema srednjoročnoj projekciji NBS iz maja, inflacija bi trebalo da uspori do septembra, a zatim može kratkoročno da pređe gornju granicu cilja zbog niske baze iz prethodne godine, ali se očekuje povratak u ciljani opseg do sredine 2027. godine, pod uslovom stabilizacije svetske cene nafte. Očekuje se da će restriktivna monetarna politika, smanjenje troškovnih pritisaka iz inostranstva i usporavanje rasta realnih zarada doprineti daljem smanjenju inflacije tokom naredne godine.

Realni sektor takođe beleži povoljna kretanja. Prema Republičkom zavodu za statistiku, u prvom tromesečju 2026. ostvaren je međugodišnji rast BDP-a od 3,2%, što je za 0,2 procentna poena više od preliminarnih procena. Rast su predvodili uslužni sektori i poljoprivreda, dok je u aprilu i maju zabeležen oporavak prerađivačke industrije i rast prometa u trgovini na malo i turizmu. Izvoz pokazuje otpornost uprkos smanjenoj tražnji iz EU i regiona, zahvaljujući diversifikaciji i stranih direktnim investicijama. Kreditna aktivnost prema privredi i stanovništvu porasla je 16,4% u maju na godišnjem nivou.

NBS navodi da će i dalje voditi opreznu monetarnu politiku, uz održavanje stabilnosti deviznog kursa. Izvršni odbor će svoje odluke prilagođavati na osnovu novih podataka i njihovog uticaja na inflaciju, a u slučaju jačih sekundarnih efekata rasta svetske cene nafte NBS će reagovati svim raspoloživim instrumentima.

Hrvatska tehnološka kompanija nudi dodatke za smenski rad i benefite, ali osnovna zarada izaziva podeljene reakcije

Kompanija Rimac, poznata po razvoju i proizvodnji visokotehnoloških komponenti za globalnu automobilsku industriju, objavila je više od 100 otvorenih radnih mesta u svom proizvodnom pogonu kod Zagreba, sa bruto platom od 1.500 evra mesečno i dodatnim stimulacijama do 250 evra, prema zvaničnom oglasu. Ova ponuda izazvala je polemiku u javnosti zbog uslova rada i visine osnovne zarade, iako su u paketu predviđeni brojni benefiti.

Operateri proizvodnje u Rimac Kampusu biće angažovani na montaži delova, sastavljanju sklopova i kontroli kvaliteta, radeći na linijama koje koriste ručne alate ili su delimično automatizovane. Radno mesto zahteva rad u smenama i fleksibilno radno vreme, dok se od kandidata očekuje osnovno znanje hrvatskog i engleskog jezika, kao i osnovno poznavanje rada na računaru. Za pozicije magacionera traže se i vozačka dozvola B kategorije, iskustvo u magacinu ili logistici, organizacione sposobnosti i poznavanje ERP sistema.

Uz osnovnu bruto platu od 1.500 evra, kompanija nudi mesečnu stimulaciju od 100 ili 250 evra za ostvarenje ciljeva, kao i dodatke: 10% za popodnevnu, 30% za noćnu smenu, 30% za rad subotom i 50% za rad nedeljom i praznicima. Paket pogodnosti uključuje subvenciju za javni prevoz, naknadu za ishranu od 100 evra mesečno, ugovor na neodređeno vreme nakon šest meseci, najmanje 25 dana godišnjeg odmora, dodatno zdravstveno osiguranje, budžet za edukacije, subvenciju za vrtić, MultiSport karticu i druge benefite.

Objava oglasa pokrenula je raspravu na društvenim mrežama i portalima pre svega zbog visine osnovne plate, za koju deo javnosti smatra da je preniska s obzirom na reputaciju Rimac Grupe i značaj kompanije za hrvatsku privredu. Kritičari posebno ističu da razlika između bruto i neto iznosa, uz smenski rad i odgovornost, čini primanja manjim nego što oglas sugeriše.

S druge strane, deo komentatora ukazuje da je ukupni paket iznad proseka za slična radna mesta u Hrvatskoj i da su sigurnost zaposlenja, bonusi za smenski rad i dodatne pogodnosti važni faktori. Rasprava se tako vodi oko očekivanja od kompanije koja ima status tehnološkog lidera, dok otvaranje novih radnih mesta potvrđuje dalji rast proizvodnih kapaciteta Rimac Campusa.

Prema dostupnim informacijama, širenje tima u Rimac Kampusu deo je strategije podrške velikim automobilskim projektima i potvrda da tehnološki sektor u regionu nastavlja da privlači radnu snagu različitih profila.

U prethodnom periodu registrovana 352 startapa, 170 poslodavaca koristilo poreske olakšice za 12.500 radnika

Ministarstvo nauke, inovacija i tehnološkog razvoja započelo je izradu nove petogodišnje strategije za razvoj startap ekosistema, nakon što je prethodna strategija za period 2021-2025. godine ostvarila realizaciju 86 odsto planiranih mera. Zvanično je saopšteno da je jedna mera delimično sprovedena, dok je jedna ostala nerealizovana, što je potvrđeno tokom prvog sastanka radne grupe u ministarstvu.

Prema analizi efekata, domaći startap ekosistem je u proteklih pet godina značajno ojačan. Osnovan je Registar subjekata nacionalnog inovacionog sistema sa 352 registrovana startapa, razvijena je mreža od pet naučno-tehnoloških parkova, a kroz programe poput Pametnog početka, StarTech-a, Katapulta i kroz fondove rizičnog kapitala investirano je više desetina miliona evra. Ovi programi omogućili su da više od 120 startapa godišnje dobije finansijsku podršku.

Najveći deo mera bio je usmeren na unapređenje uslova poslovanja. Uvedene su poreske olakšice za zaposlene na poslovima istraživanja i razvoja, koje je tokom prethodnog perioda koristilo 170 poslodavaca za ukupno 12.500 radnika. Dodatno, više od 50 državnih službenika prošlo je obuku za podršku startapima kroz program Innoleader, dok je programom GovTech u dva ciklusa realizovano 29 projekata namenjenih javnoj upravi.

Na planu obrazovanja i razvoja kadrova, razvijeno je 45 master programa sa visokotehnološkom komponentom i 125 studijskih programa sa preduzetničkim temama, koje je pohađalo oko 1.100 studenata. Više od 300 nastavnika prošlo je specijalizovane obuke, organizovano je preko 150 mentorskih sesija i 60 događaja, a razvijeni su i novi akceleratorski programi, uključujući Katapult i Launcher. Domaći startapi su predstavljani na međunarodnim konferencijama, a Srbija je uključena u globalne baze podataka kao što su Startap Genome i Dealroom.

“U izradi novog strateškog dokumenta, uz podršku NALED-a, sagledaćemo sve promene u okruženju i dodatno unaprediti mere podrške. Startapi su i dalje prioritet Vlade Republike Srbije i Ministarstva nauke, inovacija i tehnološkog razvoja. Naš cilj je da sistemska podrška postane još dostupnija i efikasnija za sve učesnike inovacionog ekosistema”, izjavila je Ana Marinković, pomoćnica ministra.

Irena Đorđević Šušić, šefica Jedinice za inovacije i preduzetništvo u NALED-u, istakla je: “NALED će u okviru projekta StarTech, uz podršku kompanije Philip Morris, podržati izradu nove strategije. Naš fokus je na kreiranju konkretnih mera koje odgovaraju realnim potrebama tržišta i doprinose stvaranju još povoljnijeg okruženja za razvoj startapa u Srbiji”.

Radna grupa će tokom leta definisati ključne aktivnosti s ciljem da Srbija napravi iskorak na Evropskom indeksu inovativnosti i pređe iz kategorije „inovatora u nastajanju” u grupu umerenih inovatora. Očekuje se da finalni tekst nove strategije bude spreman na jesen.