Ponuda otvorena do 22. jula, NLB za uspeh mora steći najmanje 75% glasačkih prava u Addiko banci

Nova Ljubljanska banka (NLB) objavila je prospekt za dobrovoljnu javnu ponudu za preuzimanje kontrolnog udela u Addiko banci, nudeći 29 evra bruto po akciji. Period za prihvatanje ponude traje od 13. maja do 22. jula, a akcionari koji žele da prihvate ponudu moraju obavestiti kastodi banku najkasnije tri trgovačka dana pre isteka roka. Za uspeh preuzimanja, NLB mora steći najmanje 75% glasačkih prava. Vlasnička struktura Addiko banke je fragmentisana, bez pojedinačnog akcionara sa više od 10% udela: 48,7% akcija nalazi se u ‘free floatu’, dok je 1% u trezoru banke.

Najveći pojedinačni akcionar je austrijska S-Quad Handels-Beteiligungs GmbH sa 9,99% glasačkih prava, dok grupa AIK banke i Gorenjske banke drži 9,69%. Alta Group ima 9,63%, a Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) 8,4% udela. Alta Group, zajedno s još četiri deoničara, kroz ugovore s pravom kupovine trenutno raspolaže sa 29,59% akcija s pravom glasa, pri čemu njeno direktno vlasništvo iznosi 9,63%. Ugovori s pravom kupovine važe do 30. juna 2026. godine, što znači da NLB ne može steći potrebnih 75% bez saglasnosti Alta Grupe.

Addiko banka posluje na šest tržišta srednje i jugoistočne Evrope: Austriji, Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Srbiji i Crnoj Gori. Na Bečkoj berzi kotira 19,5 miliona običnih akcija bez nominalne vrednosti. Uslov od 75% znači da u ponudu mora biti uključeno najmanje 14,47 miliona deonica Addika, prema trenutnom broju izdatih akcija.

NLB je u prospektu istakao da do 31. maja 2027. mora pribaviti sva regulatorna odobrenja, uključujući saglasnosti tela za zaštitu konkurencije i bankarskih regulatora, kao i ispuniti dodatne uslove. Ova akvizicija deo je strategije neorganskog rasta NLB-a u regionu jugoistočne Evrope. Od 2020. NLB je sprovela više preuzimanja, uključujući Komercijalnu banku u Srbiji, Sberbank Slovenija (kasnije N Banka) i Summit Leasing Grupu u Sloveniji 2024. godine. Ulazak na hrvatsko tržište putem Addiko banke bio bi prvi direktan nastup NLB-a u toj zemlji.

Među ostalim značajnim vlasnicima Addiko banke nalaze se Jelitzka + Partner, WINEGG Realitäten, kao i američke investicione firme Wellington Management Group i Brandes Investment Partners.

Pored NLB-a, interesovanje za preuzimanje Addiko banke iskazao je i Raiffeisen Bank International (RBI), koja je pre više od mesec dana objavila nameru da podnese dobrovoljnu javnu ponudu za preuzimanje svih izdatih i nepodmirenih akcija Addika. RBI je prvobitno ponudila cenu od 23,05 evra, a zatim je ponudu povećala na 26,50 evra po akciji. Ponuda je podneta Komisiji za preuzimanje 27. aprila i nalazi se u postupku preispitivanja.

Prema ekonomskim analizama, uspeh NLB-ove ponude zavisiće od spremnosti velikih institucionalnih i regionalnih investitora da prihvate ponudu, s obzirom na diversifikovanu vlasničku strukturu i značaj Alta Grupe u procesu preuzimanja.

Rafinerija Pančevo i dalje tačka sporenja, rok za prodaju ruskog udela 22. maj, moguća suspenzija licence

Mađarska kompanija MOL dostavila je kasno sinoć revidirani predlog za preuzimanje ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS), ali prema izjavama ministarke rudarstva i energetike Dubravke Đedović Handanović, srpska strana još nije zadovoljna ponuđenim rešenjima. Ključni kamen spoticanja ostaje pitanje budućeg rada Rafinerije nafte Pančevo, odnosno da li će rafinerija i u narednom periodu nastaviti da gotovo u potpunosti pokriva potrebe domaćeg tržišta.

Prema saopštenju Ministarstva rudarstva i energetike, pregovori se intenzivno nastavljaju danas i sutra. “Nećemo ugroziti našu sigurnost snabdevanja, niti uticaj koji rad Rafinerije ima na ekonomiju i privredu. Želimo da dođemo do kompromisa, ali ne po svaku cenu”, istakla je Đedović Handanović. Konačna cena i ishod transakcije zavisiće i od mišljenja američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC), pri čemu je rok za prodaju ruskog udela u NIS-u 22. maj, mada je ovaj rok već pomeran ranije.

Đedović Handanović je takođe naglasila da se uporedo nastavljaju razgovori između MOL-a i Gaspromnjefta, a da je završetak tih pregovora preduslov za konačnu odluku OFAC-a. Ukoliko se MOL i Gaspromnjeft dogovore, ali srpska strana ne prihvati rešenje zbog pitanja Rafinerije, moguće je da OFAC ne produži licencu koja ističe 16. juna, što bi značilo ukidanje privremene suspenzije punih sankcija NIS-u i potencijalnu obustavu rada Rafinerije Pančevo.

Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković izjavila je na predstavljanju majskog izveštaja o inflaciji da odugovlačenje oko prodaje ruskog udela iscrpljuje državu i stvara dodatne troškove. “Ovo odugovlačenje jeste nešto što nas iscrpljuje, nešto što nas košta, a iscrpljuje nas u svakom smislu”, rekla je Tabakovićeva, ističući da je važno da NIS nastavi da funkcioniše normalno i nakon isteka trenutne licence. Posebno je naglasila i značaj nastavka rada Petrohemije Pančevo za državu.

Tabakovićeva je napomenula da kao guverner NBS nema nadležnost u ovom procesu, podsećajući na raniju privatizaciju Komercijalne banke: “Nisu me pitali ni kada je Komercijalna banka privatizovana, što nikada neću moći da prežalim.”

Na prezentaciji izveštaja o inflaciji bila je prisutna i ministarka trgovine Jagoda Lazarević. Prema poslednjim informacijama, odluka o daljoj sudbini NIS-a i Rafinerije Pančevo zavisiće od završetka pregovora između MOL-a i Gaspromnjefta, kao i od stava američkog OFAC-a, pri čemu je 16. jun ključni datum za eventualno produženje licence i nastavak rada kompanije.

Dug Grčke 2009–2012. dostizao 180% BDP-a, uz zahteve za prodaju Akropolja i dugotrajnu štednju

Grčka je ove godine smanjila javni dug na 137% bruto domaćeg proizvoda, što je značajan pad u odnosu na period od 2009. do 2012. godine kada se dug kretao između 175 i 180% BDP-a. Tokom te krize, Grčka je izbegla bankrot uz pomoć tri finansijska paketa ukupne vrednosti oko 280 milijardi evra, koje su obezbedili Evropska unija, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond.

Za ovu pomoć Grčka je bila obavezna da sprovodi stroge mere štednje, uključujući smanjenje penzija, plata i javnih usluga, što je prouzrokovalo dugotrajnu recesiju i visok nivo nezaposlenosti. Danas, zahvaljujući doslednoj strategiji smanjenja dugovanja, Grčka se približava statusu manje zadužene zemlje od Italije.

U vreme kada je grčki kredibilitet bio ozbiljno narušen zbog prikrivanja podataka o stvarnom stanju javnih finansija, neki evropski zvaničnici su predlagali drastične mere za otplatu dugova. Žan-Klod Junker, bivši predsednik Evropske komisije, izjavio je da je tokom pregovora o prvom paketu pomoći jedna evropska ministarka predložila da Grčka proda Akropolj kako bi izmirila svoje obaveze.

Junker je istakao da je najveći izazov bio potpuni gubitak poverenja u Grčku: „Nakon što je Grčka priznala da je obmanjivala svoje partnere, njen kredibilitet bio je na nuli. To je bio suštinski problem. Zbog toga je svako mislio da može da govori šta god želi o toj zemlji.“

Iskustvo iz tog perioda pokazuje kako se prema zemljama u krizi odnose međunarodni kreditori i koliko je važna transparentnost u ekonomskoj politici. Grčka je iz ove situacije izvukla pouke, što potvrđuje aktuelan trend smanjenja javnog duga.