Visoke temperature donose izazove za žensko zdravlje, posebno trudnicama i hroničnim bolesnicama – evo saveta stručnjaka za sigurnije leto

Sve češći toplotni talasi, najavljeni i za sredinu jula sa temperaturama iznad 40 stepeni, predstavljaju ozbiljan izazov za zdravlje, a žene, deca i trudnice spadaju u najugroženije grupe. Stručnjaci upozoravaju da se ljudski organizam ne može dovoljno brzo prilagoditi ovakvim naglim klimatskim promenama. Klaudija Trajdl-Hofman, profesorka medicine životne sredine iz Nemačke, ističe da je proces privikavanja na vrućinu veoma spor i traje generacijama, pa čak ni žene koje žive u toplim krajevima nisu potpuno zaštićene od posledica novih, ekstremnih vrućina.

Kada temperatura pređe 23 stepena, telo pokreće prirodne mehanizme za rashlađivanje: krvni sudovi se šire, a pojačano znojenje pomaže izbacivanje viška toplote. Međutim, na 30 ili 40 stepeni, ti mehanizmi često nisu dovoljni i može doći do pregrevanja organizma, toplotne iscrpljenosti, pada pritiska ili čak toplotnog udara. Trudnice i žene sa hroničnim bolestima posebno su osetljive, a tropske noći bez rashlađivanja dodatno pogoršavaju san i opšte stanje, dok osećaj umora tokom dana raste.

Kako bi što lakše podnele visoke temperature, ženama se savetuje da izbegavaju izlaganje suncu u najtoplijem delu dana, nose laganu garderobu i unose dovoljno tečnosti. Preporučuje se obraćanje pažnje na znake dehidratacije, a pri pojavi slabosti ili vrtoglavice ne treba ignorisati simptome. “Veoma je važno da žene, pogotovo trudnice i dojilje, piju više vode nego inače i unose dovoljno elektrolita”, naglašava Klaudija Trajdl-Hofman.

Takođe, preporučuje se korišćenje zaštite od sunca i rashlađivanje prostorija. Ako se pojave glavobolja, mučnina ili vrtoglavica, savetuje se brza konsultacija sa lekarom. Stručnjaci podvlače da je briga o sebi tokom toplotnih talasa ključna jer ekstremne temperature mogu uticati na svakoga, bez obzira na godine ili pol.

Samo iskrenost sa stručnjakom vodi do personalizovanih saveta i sprečava povratak kilograma

Kada odluče da smršaju, žene obično započinju dijetu i fizičku aktivnost s motivacijom, ali često se ubrzo suoče sa zastojem i razočaranjem kada vaga ne pokazuje promene. U Srbiji mnoge traže savete preko interneta ili se oslanjaju na iskustva prijateljica, dok se retko odlučuju na konsultacije s lekarom na samom početku. Stručnjaci ipak podvlače da upravo iskren i otvoren razgovor sa lekarom pravi razliku između privremenog i trajnog rezultata u procesu mršavljenja.

Lekarke iz oblasti ishrane i endokrinologije preporučuju da se na prvi pregled dođe pripremljen: zapišite svoju zdravstvenu istoriju, sve lekove koje koristite i pitanja koja želite da postavite. Vođenje dnevnika ishrane i fizičke aktivnosti nekoliko dana pre pregleda pomaže lekaru da stekne uvid u vaše navike, što omogućava davanje preciznih, individualizovanih saveta.

Mnoge žene osećaju nelagodu da pred lekarom potpuno otvore svoje navike, posebno kada su u pitanju kasni obroci ili grickalice tokom radnog dana. Ipak, samo iskrenost donosi korisne preporuke. Kako ističe dr Milica Petrović, specijalista endokrinologije: „Pacijentkinje često izostave da pomenu kasne obroke ili grickalice tokom radnog dana. To nam otežava procenu i usporava napredak.”

Lekari savetuju da bez ustručavanja priznate koliko često posegnete za slatkišima ili koliko ste u toku dana zauzete, jer upravo na osnovu tih informacija mogu predložiti realne ciljeve i odgovarajući tempo mršavljenja. Takođe, uzimaju se u obzir zdravstvene prepreke poput hormonskih poremećaja ili posledica stresa.

Pre same posete lekaru, preporučuje se da proverite pokriće zdravstvenog osiguranja za programe mršavljenja ili savetovanje sa nutricionistom. Pripremite i pitanja koja vas zanimaju, kao što su: „Koja je realna težina za mene?“, „Koliko vremena je potrebno da dostignem cilj?“ i „Da li lekovi koje pijem utiču na moju težinu?“.

Dobra priprema i otvoren dijalog sa lekarom dovode do efikasnijeg plana. „Saradnja između pacijentkinje i lekara daje najbolje rezultate. Stid je nepotreban, jer smo tu da zajedno pronađemo rešenje“, naglašava dr Petrović.

Na kraju, nijedna dijeta ne može doneti dugoročne rezultate bez iskrene komunikacije sa stručnjacima. Samo tako je moguće sprečiti povratak kilograma i unaprediti zdravlje.

Melanotan, poznat kao ‘Barbie peptid’, obećava preplanulost bez UV zraka, ali stručnjaci upozoravaju na moguće zdravstvene posledice

U poslednje vreme, trend postizanja preplanule kože bez izlaganja suncu postao je izuzetno popularan, naročito među ženama koje prate društvene mreže. Mnoge influenserke preporučuju takozvani ‘Barbie peptid’, odnosno melanotan, kao brz način za postizanje bronzanog tena bez sunčanja. Ovaj sintetički peptid, melanotan I i melanotan II, podstiče proizvodnju melanina u koži i na taj način stvara tamniju nijansu, objašnjava dr Jennifer Lucas, dermatolog i dermato-hirurg iz Cleveland Clinic. Za razliku od klasičnih krema za samopotamnjivanje, melanotan menja boju kože kroz unutrašnje mehanizme. Pored toga, melanotan II može uticati na smanjenje apetita i pojačavanje libida, zbog čega ga mnogi nazivaju ‘trifektom’ za letnju figuru.

Iako je melanotan privukao pažnju zbog mogućnosti postizanja preplanule kože bez oštećenja od UV zračenja, stručnjaci ističu da njegova bezbednost nije potvrđena. Ove supstance nisu odobrene od strane zdravstvenih institucija, a poznato je da mogu izazvati razne neželjene efekte: promene na koži, mučninu, povišen krvni pritisak, pa čak i pojavu pigmentisanih mladeža. Dr Naiem T. Issa, dermatolog i profesor na George Washington University, upozorava: ‘Melanotan nije bezbedan za svakodnevnu upotrebu. Postoje ozbiljne sumnje u vezi sa dugoročnim posledicama po zdravlje.’ On naglašava da su žene posebno osetljive na ove nuspojave zbog hormonskih promena tokom života.

Društvene mreže i stalna potraga za savršenim tenom podstiču žene da isprobaju ovakve proizvode, ali rizici su značajni. Upotreba melanotana može dovesti do oštećenja kože, promena u izgledu mladeža i čak povećanja rizika od raka kože. Stručnjaci savetuju da se pre bilo kakvog tretmana posavetujete sa dermatologom. ‘Pre nego što se odlučite za bilo koji tretman, posavetujte se sa dermatologom’, poručuje dr Lucas. Dodaje i da je zdravlje kože najvažnije, a brza rešenja sa nepoznatim posledicama mogu biti opasna.

Za tačnu dijagnozu i savet, obavezno se obratite svom lekaru.