Japanske žene prosečno spavaju 6 sati i 23 minuta, ali i dalje prednjače u dugovečnosti i zdravlju

Najnovija istraživanja pokazuju da žene u Japanu spavaju znatno manje od preporučenih sedam sati – prosečno svega 6 sati i 23 minuta tokom noći. Ove podatke prikupila je vodeća firma za praćenje zdravlja pametnim uređajima, analizirajući navike sna u 12 zemalja i obuhvatajući po 5.000 žena u svakoj od njih.

Iako im je san kraći, Japanke su poznate po izuzetnom zdravlju i dugovečnosti. Za poređenje, žene u Sjedinjenim Američkim Državama prosečno spavaju 7 sati i 5 minuta, dok žene sa Novog Zelanda odmaraju oko 7 sati i 11 minuta. Takođe, ispod preporučenog trajanja sna nalaze se i žene u Indiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Dr Heli Koskimaki, stručnjakinja za poremećaje spavanja, objašnjava: „San je biološki proces, ali na njega snažno utiču kultura i sredina u kojoj živimo.“ U Indiji se često kasni sa spavanjem zbog porodičnih večera, dok u Japanu produženi radni sati i užurban gradski život odlažu odlazak na spavanje. U Emiratima, zbog visokih temperatura, ljudi vežbaju u kasnim večernjim ili ranim jutarnjim satima, što takođe menja ritam sna.

Iako Japanke imaju manje sna, njihovo zdravlje i životni vek su na zavidnom nivou. Naučnici ističu da je važno prilagoditi količinu sna sopstvenim potrebama, ali i upozoravaju da hroničan manjak sna može povećati rizik od srčanih bolesti, dijabetesa, određenih vrsta raka i problema sa koncentracijom.

Istraživač Hamid Džalilijan sa Univerziteta u Kaliforniji navodi: „Naše navike sna odražavaju način života, radno vreme, vreme pred ekranima i društvene običaje.“ Preporuka stručnjaka je da optimalan san za većinu žena traje između sedam i osam sati, ali je najvažnije osluškivati sopstvene potrebe i znake umora.

Dodatni izazov predstavlja takozvani „društveni džet leg“, odnosno promena ritma sna između radnih dana i vikenda, kada se pokušava nadoknaditi propušteno. Profesor Erik Džou sa Medicinskog fakulteta Harvard upozorava da takva praksa može dodatno poremetiti prirodni bioritam i zdravlje.

Stručnjaci savetuje ženama da, bez obzira na prosečne statistike, prate signale svog tela i trude se da raspored spavanja bude što dosledniji. Osim dužine, važan je i kvalitet sna, kao i svakodnevne navike koje ga mogu poboljšati.

Evropski kardiolozi upozoravaju da ultra-prerađeni proizvodi povećavaju rizik od srčanih bolesti i dijabetesa

Evropsko kardiološko društvo objavilo je novo upozorenje o rizicima redovne konzumacije ultra-prerađene hrane, posebno kod žena. Prema njihovim rečima, sve veća prisutnost ovakvih proizvoda u svakodnevnoj ishrani može dovesti do povećanog rizika od bolesti srca, dijabetesa, gojaznosti, pa čak i skraćenja životnog veka. Mnogi proizvodi predstavljeni kao “zdraviji izbor” ili “fit” opcija, zapravo sadrže više štetnih sastojaka nego što se misli.

Ultra-prerađena hrana postala je čest izbor zbog niske cene, brze pripreme i atraktivnog marketinga. U ovu grupu ne spadaju samo brza hrana, već i razna peciva, žitarice za doručak, gotovi sosevi, proteinske pločice i proizvodi označeni kao “bez šećera” ili “dijetalni”. Kardiolog Čeng-Han Čen ističe da ovakvi proizvodi često sadrže puno dodatih šećera, zasićenih masti, natrijuma i aditiva, što može izazvati upale u organizmu i poremetiti ravnotežu crevne flore. Kako navodi dr Čen: “Ultra-prerađena hrana ne šteti samo zbog kalorija. Problem je u kombinaciji štetnih sastojaka koji dugoročno pogoršavaju zdravlje srca i krvnih sudova.”

Naučna istraživanja ukazuju na zabrinjavajuće brojke: osobe koje često jedu ovakvu hranu imaju čak 19 odsto veći rizik od bolesti koronarnih arterija, 13 odsto viši rizik od atrijalne fibrilacije i do 65 odsto povećan rizik od smrti povezanih s kardiovaskularnim bolestima. Osim toga, ultra-prerađena hrana može doprineti slabljenju kostiju, gubitku mišićne mase, smanjenoj plodnosti i bržem starenju kognitivnih funkcija.

Profesor Kristofer Gardner sa Stanforda naglašava važnost svakodnevnih odluka u ishrani: “Jedite više povrća, voća, mahunarki, semenki i integralnih žitarica. Kada se zasitite kvalitetne hrane, mnogo manje ćete želeti ultra-prerađene proizvode.” On preporučuje ženama da postupno zamene industrijske proizvode domaćim varijantama – kao što su domaći preliv za salatu, običan jogurt bez dodataka, ovsene pahuljice sa voćem umesto instant žitarica i sveže meso umesto prerađenih proizvoda.

Kardiolozi savetuju da pažljivo čitate deklaracije i birate hranu sa što manje dodataka. Nije nužno potpuno izbaciti ultra-prerađene proizvode, ali male, dosledne promene mogu značajno unaprediti zdravlje srca i organizma. Najveći benefit, ističu stručnjaci, dolazi upravo iz svakodnevnih, svesnih izbora u ishrani.

Vlakna, omega-3 i minerali su ključ za stabilan krvni pritisak i zdravlje srca posle šezdesete godine

Stručnjaci iz oblasti kardiologije i nutricionizma naglašavaju koliko je uravnotežena ishrana važna za žene koje žele da kontrolišu visok krvni pritisak, naročito nakon šezdesete. Njihove smernice nude jednostavan plan za večernji obrok koji pomaže u očuvanju zdravlja srca i prevenciji kardiovaskularnih problema.

Prema rečima dr. Ane Petrović, osnovu večere treba da čine vlakna. “Vlakna pomažu u snižavanju holesterola, održavaju ravnotežu šećera u krvi i podstiču rad creva, što direktno utiče i na zdravlje krvnih sudova”, ističe dr. Petrović. Ona dodaje da vlakna produžavaju osećaj sitosti i olakšavaju kontrolu telesne težine, što je od posebnog značaja za žene u zrelijim godinama.

Dr. Marko Jovanović preporučuje da se uz povrće, mahunarke i integralne žitarice, u obrok uvrste i kvalitetni izvori omega-3 masnih kiselina. “Riba, poput lososa ili skuše, kao i orašasti plodovi i maslinovo ulje, imaju protivupalno dejstvo i štite krvne sudove”, objašnjava dr. Jovanović. On takođe napominje koliko su proteini važni za očuvanje mišićne mase i stabilnost energije.

Idealna večera, prema mišljenju stručnjaka, trebalo bi da izgleda ovako: polovina tanjira ispunjena povrćem i namirnicama bogatim vlaknima (brokoli, šargarepa, tikvice, sočivo, integralni pirinač), četvrtina tanjira izvor proteina (riba, piletina bez kože, tofu, leblebije), a preostali deo čine zdrave masti iz avokada, semenki ili maslinovog ulja. Nutricionistkinja Ivana Simić savetuje: “Dodajte i začine poput belog luka, kurkume ili ruzmarina – ne samo zbog ukusa, već i zbog njihovih blagotvornih svojstava”.

Minerali poput kalijuma i magnezijuma, koji su prisutni u povrću, orašastim plodovima i semenkama, izuzetno su važni za pravilan rad srca i održavanje stabilnog krvnog pritiska. Primer preporučene večere može biti pečeni losos sa brokolijem i šargarepom, prilog od kinoe, uz sveži avokado i semenke bundeve.

Na kraju, stručnjaci ističu da je doslednost u izboru namirnica daleko važnija od stroge dijete i restrikcija. Uravnotežena ishrana, sa akcentom na biljne i minimalno prerađene namirnice, najbolji je put do zdravlja srca za žene svih generacija.