Cena električne energije porasla na 28,96 evra, dok porezi najviše utiču na krajnji iznos u pojedinim državama

Prosečna cena prirodnog gasa za domaćinstva u Evropskoj uniji porasla je na 12,28 evra za 100 kilovat-sati u drugoj polovini 2025. godine, što predstavlja povećanje od 7,5 odsto u odnosu na prvih šest meseci kada je iznosila 11,43 evra, pokazuju podaci Evrostata. Ovaj rast ukazuje na povratak sezonskih oscilacija na tržištu nakon poremećaja izazvanih energetskom krizom iz 2022. godine.

Najskuplji gas za domaćinstva zabeležen je u Švedskoj sa cenom od 20,92 evra za 100 kilovat-sati, potom u Holandiji sa 17,19 evra i Italiji sa 14,81 evro. Najniže cene su u Mađarskoj (3,40 evra), Hrvatskoj (5,43 evra) i Rumuniji (5,66 evra) za istu količinu energije. Visina poreza značajno utiče na krajnju cenu, a najviši porezi su u Holandiji, Danskoj i Švedskoj, dok su najniži u Hrvatskoj, Grčkoj i Belgiji. Kada se cene prilagode kupovnoj moći, najskuplji gas plaćaju domaćinstva u Švedskoj, Portugalu i Italiji.

Sličan, ali blaži trend rasta zabeležen je kod električne energije. Prosečna cena struje za domaćinstva u EU u drugoj polovini 2025. godine iznosila je 28,96 evra za 100 kilovat-sati, što je blago povećanje u odnosu na 28,79 evra iz prvih šest meseci. Za razliku od gasa, rast cena električne energije uglavnom je posledica većih poreza i dažbina, koje su povećane i nominalno i kao udeo u ukupnom računu.

Najvišu cenu električne energije plaćaju domaćinstva u Irskoj (40,42 evra za 100 kWh), Nemačkoj (38,69 evra) i Belgiji (34,99 evra). Najniže cene su u Mađarskoj (10,82 evra), na Malti (12,82 evra) i u Bugarskoj (13,55 evra). Najveći godišnji rast cena struje registrovan je u Rumuniji, gde je električna energija poskupela za 58,6 odsto. Austrija i Irska takođe beleže značajna povećanja, dok su padovi zabeleženi na Kipru (14,7 odsto), kao i u Francuskoj i Danskoj.

Podaci Evrostata pokazuju da porezi i dažbine imaju ključnu ulogu u formiranju krajnjih cena energenata, a razlike među državama članicama EU su i dalje velike.

Najveća kriptovaluta oporavila se sa godišnjeg minimuma od 60.062 dolara, dok je Strategy najavio moguću prodaju rezervi

Bitkoin je u utorak tokom azijskog trgovanja premašio vrednost od 81.000 dolara, beležeći sedmični rast od 6,7 odsto, prema tržišnim podacima kompanije CoinDesk. Oporavak sa minimuma od 60.062 dolara, zabeleženog 6. februara 2026. godine, usledio je nakon što je na vrhuncu 6. oktobra 2025. bitkoin dostigao rekordnih 126.198 dolara. Pad od više od 52 odsto u manje od četiri meseca bio je posledica trgovinskih ratova, institucionalnih prodaja i geopolitičke nesigurnosti.

Rast bitkoina u poslednjim nedeljama podstaknut je popuštanjem geopolitičkih tenzija u Iranu i talasom optimizma u sektoru veštačke inteligencije. Nove informacije iz kompanije Strategy, najvećeg korporativnog vlasnika bitkoina, dodatno su uticale na tržište. Izvršni predsednik Majkl Sejlor izjavio je da bi Strategy mogao da proda deo svojih bitkoin rezervi radi isplate dividendi: „Verovatno ćemo prodati nešto bitkoina kako bismo isplatili dividendu – samo da bismo cepili tržište i poslali poruku da smo to učinili.“ Strategy trenutno drži 818.334 BTC-a po prosečnoj nabavnoj ceni od 75.537 dolara, saopšteno je na konferenciji za analitičare povodom rezultata za prvi kvartal 2026. godine.

Kompanija je u istom periodu zabeležila neto gubitak od 12,54 milijardi dolara, kao posledicu značajnog pada cene bitkoina sa rekordnog nivoa iz oktobra prethodne godine. Strategy ima oko 1,5 milijardi dolara godišnjih obaveza po osnovu dividendi i duga, a rezerve u američkim dolarima dovoljne su za pokrivanje tih obaveza tokom narednih 18 meseci po trenutnim kursevima.

Ostale vodeće kriptovalute pratile su uzlazni trend. Solana je porasla tri odsto na 87,35 dolara, dok je dogecoin zabeležio rast od četiri odsto i dostigao vrednost od 0,1158 dolara, produžavajući nedeljni dobitak na 14,5 odsto. Ether je zabeležio pad od 0,3 odsto u prethodnih 24 sata, ali je na nedeljnom nivou u plusu 3,9 odsto, trgujući se na 2.376 dolara. Prilivi u spot ETH ETF fondove prošle nedelje su postali negativni, čime je prekinut tronedeljni niz neto prihoda.

Na globalnim tržištima, berzanski indeksi Volstrita zatvoreni su na rekordnim vrednostima nakon signala o napretku u pregovorima SAD-a i Irana. Cena brent nafte pala je za 1,7 odsto na oko 108 dolara po barelu, dok je dolar oslabio prema svim valutama G-10. Azijske berze su takođe zabeležile rekorde: indeks MSCI Asia Pacific porastao je 1,8 odsto, južnokorejski Kospi skočio je više od šest odsto na rekordnu vrednost, a Samsung Electronics dostigao je tržišnu kapitalizaciju od bilion dolara. Rast sektora veštačke inteligencije dodatno je podstaknut snažnim rezultatima kompanija Advanced Micro Devices i Super Micro Computer, dok su terminski ugovori na Nasdaq 100 porasli za 0,6 odsto.

Slatka paprika i stono grožđe udvostručili nivo pesticida, a 39.433 uzorka provereno širom EU tržišta

Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) saopštila je da je tokom 2024. godine 3,6 odsto od ukupno 39.433 uzorka uvozne hrane odbijeno na graničnim kontrolama zbog prekoračenja dozvoljenog nivoa pesticida, dok je kod proizvoda iz EU taj procenat znatno manji. Najveći porast broja uzoraka sa prekoračenim granicama pesticida zabeležen je kod slatke paprike, čiji se broj neispravnih uzoraka gotovo udvostručio u odnosu na 2018. godinu, navodi EFSA. Sličan trend primećen je i kod stonog grožđa i devičanskog maslinovog ulja, dok su kokošja jaja, koja su pre tri godine bila bez nepravilnosti, sada takođe registrovala prekoračenja.

Iako je 99 odsto hrane testirane u Evropi prošlo godišnju proveru ostataka pesticida, uvozna roba označena kao visokorizična znatno češće biva odbijena na granicama EU. Među proizvodima sa najviše neuspešnih kontrola su kumin iz Indije, nar i paradajz iz Turske, te zeleni čaj iz Kine i Vijetnama.

Prema EFSA, najveći deo problema kod hrane proizvedene u Evropi povezuje se sa etefonom, sredstvom za dozrevanje koje nije odobreno za korišćenje na slatkoj paprici i bananama, ali se i dalje pojavljuje u ovim kulturama. Insekticid flonikamid i herbicid glufosinat, koji su odobreni u EU, odgovorni su za većinu ostalih prekoračenja, jer su pronađeni u količinama iznad dozvoljenih granica.

Evropska komisija je prošle godine najavila pooštravanje graničnih kontrola i formirala posebnu radnu grupu za kontrolu uvoza kao odgovor na pritužbe evropskih proizvođača zbog, kako navode, nelojalne konkurencije iz uvoza. EFSA napominje da prekoračenja ne znače automatski da hrana nije bezbedna za konzumaciju, jer su zakonske granice postavljene ispod nivoa koji se smatra štetnim za zdravlje potrošača.