Od 5. maja 2026. transferi u evrima brži, maksimalna naknada 4.000 dinara, dok je u EU često besplatno

Srpski bankarski sektor započinje operativnu primenu SEPA platne šeme od 5. maja 2026, čime će devizna plaćanja u evrima biti značajno pojednostavljena i ubrzana, potvrđeno je iz Narodne banke Srbije. SEPA (Jedinstveno područje plaćanja u evrima) obuhvata 41 zemlju, među kojima su svih 27 članica Evropske unije, Island, Norveška, Lihtenštajn, Švajcarska, Velika Britanija, Andora, Monako, San Marino, Vatikan, kao i Albanija, Crna Gora, Moldavija, Severna Makedonija i Srbija.

Sistemska primena SEPA standarda omogućiće građanima i privredi Srbije da plaćanja u evrima realizuju u svega nekoliko sekundi, koristeći jedinstvene formate naloga i uz potpunu transparentnost troškova. Prema tarifniku jedne domaće banke, bezgotovinski prenos novca u evrima sa deviznog tekućeg računa na inostrani račun u SEPA sistemu iznosiće 0,4 odsto od iznosa, sa minimalnom naknadom od 600 dinara i maksimalnom od 4.000 dinara. To je niže u odnosu na postojeći SWIFT sistem, gde je provizija 0,7 odsto uz minimum od 2.700 dinara i maksimum od 30.000 dinara. Prijem novca iz inostranstva u SEPA sistemu biće naplaćivan 0,4 odsto, sa minimumom od 240 i maksimumom od 6.000 dinara, dok je u SWIFT-u ta naknada bila 0,5 odsto, uz minimum od 300 i maksimum od 10.000 dinara.

Iako su SEPA tarife u Srbiji povoljnije od prethodnih, kada se uporede sa Evropskom unijom, razlika je i dalje značajna. U EU banke ne smeju da naplaćuju više za prekogranične transfere u evrima nego za domaće transfere iste vrste, pa su standardni SEPA transferi često besplatni ili koštaju do dva evra. U Luksemburgu, na primer, poslovni SEPA transfer može iznositi svega 0,75 evra. Tako transfer od 1.000 evra u Srbiji može biti pet puta skuplji nego u EU, dok kod 10.000 evra razlika dostiže više od 30 evra.

Primer iz Crne Gore, koja je SEPA sistem počela da koristi od oktobra 2025, pokazuje model približniji evropskom: prvi dnevni transfer do 200 evra je besplatan, elektronski transferi do 20.000 evra imaju maksimalnu naknadu od 1,99 evra, a iznad tog iznosa maksimalna naknada iznosi 25 evra. Centralna banka Crne Gore navodi da je prosečna cena SEPA transakcije pala na oko 6,2 evra, dok je ranije prosečna cena SWIFT transfera iznosila 73,4 evra. Kod uplata do 200 evra prosečna SEPA naknada je svega nekoliko centi, dok je SWIFT trošak bio preko 18 evra.

Za privredu u Srbiji, posebno mala i srednja preduzeća, izvoznike, uvoznike, IT sektor i frilensere, niži troškovi transfera putem SEPA sistema znače veću profitabilnost i lakše poslovanje sa evropskim partnerima. Građanima to donosi jeftinije doznake iz inostranstva i manje neizvesnosti oko skrivenih troškova. Plaćanja u okviru SEPA CT platne šeme biće omogućena od 5. maja 2026, kada će Srbija i formalno dobiti pristup evropskom platnom prostoru, ali ostaje da se vidi kada će domaće banke izjednačiti tarife sa evropskim standardom.

Američka kompanija ostvarila operativnu maržu od 35% i rast EPS-a na 0,91 dolar, dok su akcije Spotifaja pale 12% zbog slabije prognoze uprkos rastu prihoda na 4,5 milijardi evra

Kompanija Koka-kola, američki prehrambeni gigant, objavila je da je u prvom kvartalu 2026. godine ostvarila prihod od 12,5 milijardi dolara, što predstavlja rast od 12% u odnosu na isti period prošle godine. Operativna marža porasla je sa prošlogodišnjih 32,9% na 35%, dok je zarada po akciji (EPS) zabeležila rast od 18% i iznosila 0,91 dolar. Globalni obim prodaje kompanije povećan je za 3%, a najznačajniji doprinos rastu dali su segmenti vode, sportskih napitaka, kafe i čaja, sa povećanjem obima prodaje od 5%. Gazirana pića su zabeležila rast od dva odsto, dok je prodaja bezšećerne Koka-kole porasla 13% u poređenju sa prethodnom godinom.

Kompanija je tokom kvartala realizovala uspešne lokalne marketinške kampanje koristeći savremene tehnologije, što je dodatno doprinelo rezultatima. Na osnovu ostvarenih rezultata, Koka-kola je revidirala projekciju rasta uporedive dobiti po akciji na 8% do 9% za celu 2026. godinu, podižući prethodnu prognozu od 7% do 8%. Projekcija organskog rasta prihoda ostaje nepromenjena, u rasponu od 4% do 5%.

Za razliku od Koka-kole, švedska kompanija Spotifaj, vodeći globalni striming servis, takođe je ostvarila uspešan prvi kvartal 2026. godine, ali je tržišna reakcija bila negativna. Spotifaj je povećao prihod za 8% međugodišnje, na 4,5 milijardi evra (oko 528 milijardi dinara), a broj mesečno aktivnih korisnika dostigao je 761 milion, što je za 12% više u odnosu na prethodnu godinu. Broj premijum pretplatnika porastao je za 9% i sada iznosi 293 miliona, uz neto rast tri miliona korisnika tokom kvartala.

Spotifaj je ostvario operativnu dobit od 715 miliona evra, a bruto marža je poboljšana na 33%, što je drugi najbolji rezultat u istoriji kompanije. Ipak, investitore su razočarale projekcije za drugi kvartal – kompanija očekuje rast premijum korisnika na 299 miliona, što je ispod tržišnih očekivanja od 300,4 miliona. Prognozirani operativni profit iznosi 630 miliona evra, dok su analitičari očekivali oko 680 miliona. Ukupan broj korisnika trebalo bi da poraste na 778 miliona, što je blago iznad očekivanja, ali slabije prognoze za premijum segment i profit uticali su na pad akcija kompanije do 12% pre otvaranja berzi.

Spotifaj je u prethodnom periodu povećavao cene pretplate, uključujući rast u Sjedinjenim Američkim Državama na 12,99 dolara mesečno, kako bi unapredio profitabilnost. Akcije kompanije su od početka 2026. godine izgubile oko 14% vrednosti. Kompanija je dodatno upozorila na neizvesnost oko budućih projekcija, što je pojačalo oprez investitora na tržištu.

UAE napustili OPEC i OPEC+, što može dovesti do slabijeg uticaja kartela na tržište i povećanja proizvodnje za 30%

Ujedinjeni Arapski Emirati objavili su 28. aprila 2026. godine da napuštaju Organizaciju zemalja izvoznica nafte (OPEC) i prošireni format OPEC+, čime je kartel značajno oslabljen jer UAE poseduju značajne rezervne kapacitete. Odluka je doneta u skladu sa dugoročnom strategijom i ekonomskom vizijom UAE za razvoj sopstvenog energetskog sektora, uz ubrzanje investicija u domaću proizvodnju energije, saopštila je zvanična agencija WAM.

Kako je dodatno objašnjeno, odluka je vođena nacionalnim interesima, sa ciljem da UAE aktivno odgovore na urgentne potrebe tržišta u uslovima geopolitičke nestabilnosti vezane za poremećaje u Arapskom zalivu i Ormuskom moreuzu, što direktno utiče na dinamiku ponude nafte na svetskom tržištu.

Prema navodima analitičara i izvora, ovaj potez predstavlja snažan udarac članicama OPEC-a i njihovom lideru Saudijskoj Arabiji, naročito u trenutku kada rat Sjedinjenih Američkih Država i Izraela protiv Irana izaziva energetski šok i nestabilnost globalne ekonomije. UAE su kritikovali druge arapske države da nisu pružile dovoljnu zaštitu tokom iranskih napada na njihove interese kao saveznika SAD.

Horhe Leon, analitičar kompanije Ristad, ocenjuje da povlačenje UAE označava značajnu promenu za OPEC, jer je uz Saudijsku Arabiju to bila jedna od retkih članica sa značajnim rezervnim kapacitetima, putem kojih grupa utiče na tržište. “Dugoročna implikacija je strukturno slabiji OPEC. Van grupe, UAE bi imao i podsticaj i mogućnost da poveća proizvodnju, što otvara pitanja o održivosti uloge Saudijske Arabije kao centralnog stabilizatora tržišta i ukazuje na potencijalno nestabilnije tržište nafte kako se smanjuje kapacitet OPEC-a da ublaži neravnoteže u ponudi”, navodi Leon.

Adže Parmar, direktor za energetiku u ICIS-u, napominje da se UAE već duže vreme ne slažu s politikom OPEC-a. “To nije iznenađenje, ali će svakako imati značajan uticaj na duži rok. To takođe označava opšti pomak u istorijski jakom savezu između UAE i Saudijske Arabije.”

Sergej Vakulenko iz Karnegi centra Rusija Euroazija, bivši direktor Gaspronjefta, ističe da UAE planiraju da povećaju proizvodnju nafte do 30%, što bi bilo teško ostvariti uz ograničenja OPEC-a i OPEC+. “Sada je verovatno najmanje štetno vreme da se to objavi – cene nafte su visoke i postoje stvarne nestašice zbog zatvaranja Ormuza. Nakon otvaranja, doći će do povećane potražnje jer će zemlje obnavljati rezerve koje su smanjene od februara, tako da će cene ostati visoke. Bez UAE, OPEC će biti mnogo slabiji, jer drugi veliki proizvođači poput Irana i Iraka nemaju značajne rezervne kapacitete kao UAE i Saudijska Arabija.”

Članice OPEC-a proizvode više od trećine svetske ponude nafte. Organizacija je osnovana 1960. godine, a članice su Alžir, Republika Kongo, Ekvatorijalna Gvineja, Gabon, Libija, Nigerija, Irak, Iran, Kuvajt, Saudijska Arabija i Venecuela. Nakon 2016, OPEC je uvećan za još 10 zemalja, uključujući Rusiju, stvarajući OPEC+. Osnovna svrha OPEC-a je stabilizacija tržišta i obezbeđivanje redovne isporuke goriva.