Komisija predstavila pet ključnih oblasti reforme, pozvala Evropski parlament i Savet na partnerstvo

Evropska komisija je danas predstavila plan za modernizaciju zakonodavstva u Evropskoj uniji, sa ciljem da propisi postanu jednostavniji, jasniji i usklađeni sa potrebama građana i privrede, potvrđeno je u zvaničnom saopštenju. Prema navodima iz Komisije, inicijativa obuhvata pet ključnih oblasti koje bi trebalo da unaprede efikasnost i transparentnost procesa donošenja zakona.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da je modernizacija zakonodavstva ključna za ekonomsku budućnost Unije. “Evropi je potrebno jasno i koherentno zakonodavstvo koje odgovara potrebama građana i preduzeća. Danas predstavljamo naš plan da donošenje zakona učinimo efikasnijim, delotvornijim i transparentnijim,” navela je fon der Lajen. Ona je dodala da će Komisija primeniti princip ‘jednostavnosti po dizajnu’ i osigurati da svako novo pravilo bude potkrepljeno dokazima, kao i da se uklone nepotrebna administrativna opterećenja na nacionalnom nivou.

Plan reformi predviđa sledeće: novi zakoni EU biće lakši za razumevanje i primenu, unaprediće se postojeći okvir za bolju regulativu, biće sprovedeno regulatorno “dubinsko čišćenje” kroz posebni Akcioni plan u 12 prioritetnih oblasti, radiće se na suzbijanju nepotrebnih administrativnih prepreka koje nastaju kroz strože nacionalne zahteve, a biće pojačano i sprovođenje pravila jedinstvenog tržišta.

Komisija je istakla da efikasan regulatorni okvir predstavlja osnov za očuvanje konkurentnosti i dinamično jedinstveno tržište, posebno u trenutku globalnih promena. Evropski parlament i Savet EU pozvani su da tokom celokupnog zakonodavnog procesa primenjuju principe ‘jednostavnosti po dizajnu’ i bolje regulative, kako bi najavljene promene postale stvarnost za građane i privredne subjekte širom Evrope.

Bivši predsednik SAD naveo je da je iranska vlada priznala stanje kolapsa i zatražila hitnu pomoć

Bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je 25. juna 2026. godine da mu se iranska vlada direktno obratila sa tvrdnjom da se Iran nalazi u ‘stanju kolapsa’, navodeći da je upućen hitan zahtev za ponovno otvaranje strateški važnog Ormuskog prolaza. Ovu informaciju Tramp je podelio putem zvanične izjave, naglašavajući da Iran pokušava da reši trenutnu krizu u rukovodstvu.

Prema Trampovim rečima, Iran je zatražio od Sjedinjenih Država da pomognu u otvaranju Ormuskog prolaza ‘što je pre moguće’, dok traje unutrašnja politička nestabilnost u zemlji. On je dodao da veruje da će Iran uspeti da pronađe rešenje za trenutnu situaciju.

Trenutna kriza u Iranu usledila je nakon sukoba visokog intenziteta koji je započeo krajem februara 2026. godine. Tada su Sjedinjene Države i Izrael izveli seriju preciznih udara na ključne objekte iranske vojske i državnog aparata, što je, prema vojnim analitičarima, dovelo do ozbiljnog narušavanja političke strukture Islamske Republike.

Najviši lider Ali Hamnei, kao i više visokih zvaničnika, stradali su tokom početnih operacija, dok je Mojtaba Hamnei, imenovan za naslednika, teško ranjen i odsutan iz javnosti, što je izazvalo vakuum moći u Teheranu.

Trenutno su ekonomska i pomorska blokada ozbiljno ugrozile dotok energenata i stabilnost regiona, a međunarodna zajednica pažljivo prati razvoj događaja. Zvanične potvrde iz Irana o navodima Donalda Trampa do sada nije bilo.

“Iran nas je upravo obavestio da se nalaze u ‘stanju kolapsa’. Žele da ‘otvorimo Ormuski prolaz’ što je pre moguće, dok pokušavaju da reše svoju situaciju sa rukovodstvom”, naveo je Tramp u izjavi.

Federalni sud potvrdio odluku zvaničnika Arizone, navodeći da zahtev Ministarstva pravde nije u skladu sa zakonom

Savezni sud u Sjedinjenim Američkim Državama odbacio je u utorak tužbu Ministarstva pravde kojom se tražio pristup podacima o biračima u saveznoj državi Arizona. Odluku je donela sudija Susan Brnovich, navodeći da Zakon o građanskim pravima iz 1960. godine ne daje Ministarstvu pravde ovlašćenje da zahteva birački spisak na nivou cele države.

Sudija je istakla da je u pitanju pravno, a ne političko pitanje, te da se ovde odlučuje da li državni tužilac ima pravo na pristup biračkom spisku prema Zakonu, a ne da li bi to pravo trebalo da postoji. U ovim postupcima, Arizona je zastupala interese svojih građana, dok su državni sekretar Adrian Fontes i državni tužilac Kris Mayes zajedničkim saopštenjem pozdravili presudu. U saopštenju su naveli da podaci koje je tražilo Ministarstvo pravde sadrže osetljive lične informacije miliona birača u Arizoni. Zvaničnici Arizone su istakli da je njihova odluka da odbiju zahtev Ministarstva pravde bila ispravna i da je sudska odluka potvrdila taj stav. Dodali su i da će nastaviti da štite privatnost birača u Arizoni od, kako su naveli, federalnog prekoračenja ovlašćenja.

Ministarstvo pravde je prošlog leta zatražilo od državnog sekretara Fontesa spisak birača Arizone, sa obrazloženjem da želi da proveri usklađenost države sa federalnim zakonima o registraciji i glasanju, uključujući Zakon o nacionalnoj registraciji birača i Zakon o pomoći pri glasanju. Kasnije je Ministarstvo pravde dodatno pojasnilo razloge svog zahteva.

Ova sudska odluka predstavlja šesti slučaj u kojem je Ministarstvo pravde izgubilo pravnu bitku za pristup biračkim podacima na nivou saveznih država, nakon sličnih presuda u Kaliforniji, Oregonu, Mičigenu, Masačusetsu i Rod Ajlendu. U trenutku objavljivanja, Ministarstvo pravde nije izdalo zvaničan komentar na presudu.

Odluka dolazi u vreme kada se pitanje zaštite ličnih podataka birača i transparentnosti izbornih procesa nalazi u žiži pažnje širom Sjedinjenih Država. Pravni stručnjaci ističu da postoje različita tumačenja zakonskih ovlašćenja saveznih i državnih institucija u vezi sa pristupom izbornim podacima. Sudski procesi ovog tipa mogu imati uticaja na buduće odnose između saveznih i državnih institucija kada je reč o sprovođenju izbornih zakona i zaštiti privatnosti građana.