Bivši predsednik SAD naveo je da je iranska vlada priznala stanje kolapsa i zatražila hitnu pomoć

Bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je 25. juna 2026. godine da mu se iranska vlada direktno obratila sa tvrdnjom da se Iran nalazi u ‘stanju kolapsa’, navodeći da je upućen hitan zahtev za ponovno otvaranje strateški važnog Ormuskog prolaza. Ovu informaciju Tramp je podelio putem zvanične izjave, naglašavajući da Iran pokušava da reši trenutnu krizu u rukovodstvu.

Prema Trampovim rečima, Iran je zatražio od Sjedinjenih Država da pomognu u otvaranju Ormuskog prolaza ‘što je pre moguće’, dok traje unutrašnja politička nestabilnost u zemlji. On je dodao da veruje da će Iran uspeti da pronađe rešenje za trenutnu situaciju.

Trenutna kriza u Iranu usledila je nakon sukoba visokog intenziteta koji je započeo krajem februara 2026. godine. Tada su Sjedinjene Države i Izrael izveli seriju preciznih udara na ključne objekte iranske vojske i državnog aparata, što je, prema vojnim analitičarima, dovelo do ozbiljnog narušavanja političke strukture Islamske Republike.

Najviši lider Ali Hamnei, kao i više visokih zvaničnika, stradali su tokom početnih operacija, dok je Mojtaba Hamnei, imenovan za naslednika, teško ranjen i odsutan iz javnosti, što je izazvalo vakuum moći u Teheranu.

Trenutno su ekonomska i pomorska blokada ozbiljno ugrozile dotok energenata i stabilnost regiona, a međunarodna zajednica pažljivo prati razvoj događaja. Zvanične potvrde iz Irana o navodima Donalda Trampa do sada nije bilo.

“Iran nas je upravo obavestio da se nalaze u ‘stanju kolapsa’. Žele da ‘otvorimo Ormuski prolaz’ što je pre moguće, dok pokušavaju da reše svoju situaciju sa rukovodstvom”, naveo je Tramp u izjavi.

Federalni sud potvrdio odluku zvaničnika Arizone, navodeći da zahtev Ministarstva pravde nije u skladu sa zakonom

Savezni sud u Sjedinjenim Američkim Državama odbacio je u utorak tužbu Ministarstva pravde kojom se tražio pristup podacima o biračima u saveznoj državi Arizona. Odluku je donela sudija Susan Brnovich, navodeći da Zakon o građanskim pravima iz 1960. godine ne daje Ministarstvu pravde ovlašćenje da zahteva birački spisak na nivou cele države.

Sudija je istakla da je u pitanju pravno, a ne političko pitanje, te da se ovde odlučuje da li državni tužilac ima pravo na pristup biračkom spisku prema Zakonu, a ne da li bi to pravo trebalo da postoji. U ovim postupcima, Arizona je zastupala interese svojih građana, dok su državni sekretar Adrian Fontes i državni tužilac Kris Mayes zajedničkim saopštenjem pozdravili presudu. U saopštenju su naveli da podaci koje je tražilo Ministarstvo pravde sadrže osetljive lične informacije miliona birača u Arizoni. Zvaničnici Arizone su istakli da je njihova odluka da odbiju zahtev Ministarstva pravde bila ispravna i da je sudska odluka potvrdila taj stav. Dodali su i da će nastaviti da štite privatnost birača u Arizoni od, kako su naveli, federalnog prekoračenja ovlašćenja.

Ministarstvo pravde je prošlog leta zatražilo od državnog sekretara Fontesa spisak birača Arizone, sa obrazloženjem da želi da proveri usklađenost države sa federalnim zakonima o registraciji i glasanju, uključujući Zakon o nacionalnoj registraciji birača i Zakon o pomoći pri glasanju. Kasnije je Ministarstvo pravde dodatno pojasnilo razloge svog zahteva.

Ova sudska odluka predstavlja šesti slučaj u kojem je Ministarstvo pravde izgubilo pravnu bitku za pristup biračkim podacima na nivou saveznih država, nakon sličnih presuda u Kaliforniji, Oregonu, Mičigenu, Masačusetsu i Rod Ajlendu. U trenutku objavljivanja, Ministarstvo pravde nije izdalo zvaničan komentar na presudu.

Odluka dolazi u vreme kada se pitanje zaštite ličnih podataka birača i transparentnosti izbornih procesa nalazi u žiži pažnje širom Sjedinjenih Država. Pravni stručnjaci ističu da postoje različita tumačenja zakonskih ovlašćenja saveznih i državnih institucija u vezi sa pristupom izbornim podacima. Sudski procesi ovog tipa mogu imati uticaja na buduće odnose između saveznih i državnih institucija kada je reč o sprovođenju izbornih zakona i zaštiti privatnosti građana.

NCAA potvrdila da su u toku razgovori o mogućem proširenju turnira, konačna odluka još nije doneta

Nacionalna asocijacija za univerzitetsku atletiku (NCAA) saopštila je da je u toku razmatranje proširenja košarkaških turnira March Madness za muškarce i žene na 76 timova, počevši od sezone 2027. godine. Ova mogućnost je potvrđena u izjavi nakon što su se pojavili izveštaji međunarodnih medija o skoroj odluci o proširenju.

Prema dostupnim informacijama, odluka o proširenju turnira još nije doneta, a u proces su uključeni različiti NCAA odbori, među kojima su odbori za nadgledanje muške i ženske košarke, selekcioni odbori za oba takmičenja, kao i upravni organi Divizije I i Odbor guvernera. NCAA je navela da nijedna konačna preporuka ili odluka do sada nije usvojena.

Izvori upoznati sa procesom navode da je mogućnost proširenja vrlo izvesna, ali uz napomenu da postoji mala šansa da se planovi promene pre zvanične potvrde. Očekuje se da će se zvanična odluka doneti u maju, dok je trenutni format turnira nepromenjen od 2011. godine, kada je polje prošireno na 68 timova uvođenjem četiri uvodne utakmice prve nedelje.

Potencijalno proširenje predviđa uvođenje dodatnih osam timova kroz at-large pozivnice, čime bi ukupno 24 tima učestvovala u uvodnoj rundi, a 52 tima bi automatski bila plasirana u glavni deo žreba. Ova promena bi zamenila dosadašnju fazu poznatu kao “First Four”, a nove uvodne utakmice bile bi igrane utorkom i sredom, pružajući priliku dodatnim ekipama da se plasiraju dalje.

Predsednik NCAA, Čarli Bejker, izjavio je ranije tokom završnice ovogodišnjeg turnira da će nadležni odbori nastaviti razmatranje modela proširenja nakon završetka takmičenja. Prema dosadašnjim analizama, finansijski efekti proširenja verovatno neće biti veliki, budući da bi dodatne utakmice bile odigrane samo u prvoj nedelji, dok postojeći ugovor o televizijskim pravima važi do 2032. godine i eventualno bi mogao biti prilagođen.

Proširenje turnira ima za cilj uključivanje većeg broja univerziteta, čime bi se omogućilo širem spektru ekipa iz raznih konferencija da učestvuju u prestižnom takmičenju. Razgovori o ovoj temi traju više godina, a konačna odluka zavisi od saglasnosti svih uključenih NCAA odbora.