Konkurs za ESG lidere besplatan za sve organizacije i pojedince, projekte moguće prijaviti za period 2024-2027

Kompanija PwC Srbija odlučila je da produži rok za prijavu na treći konkurs „ESG Lideri“ za dodatne dve nedelje, do 30. aprila, usled izuzetno velikog interesovanja, saopšteno je. Ovaj konkurs omogućava svim organizacijama – od mikro, malih i srednjih preduzeća, preko velikih kompanija i udruženja do pojedinaca – da bez naknade prijave projekte koji su realizovani u prethodne dve godine ili su planirani za realizaciju u 2026. ili 2027. godini.

Takmičenje je podeljeno u četiri glavne kategorije: strategija (dugoročni ESG planovi i održivi modeli poslovanja), inovacije (tehnološki, ekološki i društveni projekti sa konkretnim rezultatima), obrazovni program (edukativne inicijative o ESG principima, otvorene za udruženja i fondacije) i lider u održivom razvoju (pojedinci koji doprinose ESG transformaciji organizacija). Prijave se podnose putem sajta www.pwc.rs/sr/esg-lideri.

Odluku o pobednicima donosiće nezavisni stručni žiri, a proglašenje najboljih projekata planirano je za kraj maja. Osim priznanja, konkurs nudi i mogućnost umrežavanja sa vodećim ekspertima iz ESG oblasti.

ESG izveštavanje u Srbiji u 2026. godini postaje zakonska obaveza za privredne subjekte, a država se priprema da u potpunosti uskladi nacionalno zakonodavstvo sa Direktivom EU o korporativnom izveštavanju o održivosti (CSRD). Ministarstvo finansija već je objavilo Smernice za nefinansijsko izveštavanje, dok se radi na uspostavljanju novog zakonskog okvira kako bi se privreda pripremila za nadolazeće obaveze.

Konkurs omogućava besplatno učešće za sve organizacije i pojedince, a pobednici će biti proglašeni krajem maja

Kompanija PwC Srbija produžila je rok za prijavu na treći konkurs „ESG Lideri“ za dodatne dve nedelje, tako da je novi rok 30. april, saopšteno je iz PwC Srbija. Zbog velikog interesovanja, na konkurs mogu da se prijave sve organizacije, od mikro, malih i srednjih preduzeća do velikih kompanija i udruženja, kao i pojedinci, a učešće je besplatno.

Na konkursu se vrednuju projekti realizovani u prethodne dve godine ili planirani za realizaciju u 2026. ili 2027. godini. Takmičenje obuhvata četiri glavne kategorije: strategija (kompanije sa dugoročnim ESG planovima i održivim modelima poslovanja), inovacije (tehnološki, ekološki i društveni projekti sa konkretnim poboljšanjima), obrazovni program (inicijative za širenje svesti o ESG principima) i lider u održivom razvoju (pojedinci koji doprinose ESG transformaciji svojih organizacija).

Prijave se podnose putem sajta www.pwc.rs/sr/esg-lideri, a pobednike će birati nezavisni stručni žiri. Svečano proglašenje pobednika biće održano krajem maja. Konkurs, osim priznanja, nudi i mogućnost umrežavanja sa vodećim stručnjacima iz oblasti ESG.

U 2026. godini, ESG izveštavanje postaje zakonska obaveza za privredne subjekte u Srbiji. Republika Srbija planira da potpuno uskladi svoje zakonodavstvo sa Direktivom EU o korporativnom izveštavanju o održivosti (CSRD). Ministarstvo finansija je već objavilo Smernice za nefinansijsko izveštavanje, dok se radi na uspostavljanju novog zakonskog okvira kako bi se privrednici pripremili za nove obaveze.

Banke ispale iz top tri mete, dok napadi naprednih pretnji čine 33,3 odsto incidenata u državnim institucijama

Prema najnovijem globalnom izveštaju kompanije Kaspersky Security Services „Anatomija sajber sveta“, državni sektor je tokom 2025. godine zabeležio udeo od 19 odsto u ukupnom broju incidenata visokog stepena ozbiljnosti, čime je drugu godinu zaredom ostao najčešća meta sajber napada. Industrijski sektor zauzeo je drugo mesto sa 17 odsto, dok je IT sektor registrovao 15 odsto, potisnuvši finansijski sektor iz prve tri najugroženije industrije.

Izveštaj otkriva da napadači sve češće ciljaju institucije sa velikom količinom podataka o građanima ili one sa ključnom ulogom u digitalnoj infrastrukturi, jer takvi sistemi predstavljaju višu vrednost u slučaju kompromitacije. „Sve su manje vidljive razlike među regionima kada govorimo o sajberpretnjama – ne postoji organizacija koja može da se smatra ’nezanimljivom’ ili ’previše zaštićenom’ da bi bila izvan dometa napada“, izjavio je Bojan Antović, menadžer prodaje u enterprajz segmentu za Zapadni Balkan kompanije Kaspersky.

Bankarski sektor, tradicionalno među najregulisanijima, ulaže najviše u bezbednost zahvaljujući strogim regulatornim zahtevima i višeslojnim sistemima detekcije i nadzora. S druge strane, državne institucije često imaju kompleksnije i heterogenije IT sisteme, što otežava implementaciju savremenih mera zaštite na svim nivoima. „Nije uvek reč o zaostajanju, već o različitim izazovima i prioritetima“, navodi Antović, dodajući da državne institucije ostaju atraktivna meta ne samo iz finansijskih razloga, već i političkih, strateških i obaveštajnih.

Analiza uzroka napada pokazuje da su napredne uporne pretnje (APT) činile 33,3 odsto incidenata u državnom sektoru u 2025. godini. Uz to, 18,9 odsto državnih organizacija bilo je izloženo napadima socijalnog inženjeringa, ukazujući na to da zaposleni i dalje predstavljaju ključnu ulaznu tačku za pretnje. U industrijskom sektoru, incidenti povezani sa APT čine 17,8 odsto, malver 14,9 odsto, a socijalni inženjering 13,9 odsto svih slučajeva. Zanimljivo, simulacije napada (red teaming) čine 22,8 odsto incidenata u industriji, što je najviši procenat među tri vodeće grane.

„Kombinacija razlika u nivou zaštite i visokog stepena motivacije napadača čini proaktivni pristup sajberbezbednosti ključnim. Kontinuirani monitoring i spremnost na incident response su od suštinskog značaja“, smatra stručnjak iz Kaspersky. Preporučuje se jačanje organizacione otpornosti, kao i mera poput kontrole pristupa i ograničavanja privilegija, posebno u velikim i decentralizovanim državnim sistemima.

IT sektor pokazuje drugačiji obrazac – sa 41 odsto incidenata koji se pripisuju APT napadima, što ukazuje na ciljane i sofisticirane pretnje u ovoj oblasti. Izveštaj zaključuje da su svi sektori izloženi sajber pretnjama, ali razlike u motivaciji i metodologiji napadača zahtevaju specifične i proaktivne bezbednosne strategije.