Na tržištu kapitala registrovano 3,2 milijarde evra korporativnih obveznica, dominiraju državne firme, javne ponude retkost

Na domaćem tržištu kapitala, prema podacima Centralnog registra hartija od vrednosti, trenutno postoji 26 aktivnih emitera korporativnih obveznica, ukupne vrednosti 374,7 milijardi dinara (3,2 milijarde evra). Iako među emiterima preovlađuju privatna preduzeća, najveći iznosi pripadaju državnim kompanijama kao što su Jugoimport i Telekom. Većina emisija realizovana je kao privatni plasman unapred poznatim kupcima, koji su otkupili čitave serije obveznica.

U proteklih šest godina, od kada je pojednostavljena procedura za izdavanje korporativnih obveznica, javnom ponudom preko berze realizovane su samo dve emisije, a treća je u najavi. U oba prethodna slučaja, jedan kupac je otkupio kompletnu emisiju, što pokazuje da ove hartije od vrednosti i dalje predstavljaju statističku grešku na tržištu kapitala. “Na finansijsko tržište ne utiče mogućnost kompanija da emituju dužničke hartije od vrednosti, jer niti se to čini preko berze, niti se potom trguje tim obveznicama na sekundarnom tržištu. Efekat izostaje jer ih kupci drže do dospeća, pa gotovo da ne postoji sekundarno tržište. Realizacija emitovanih dužničkih hartija je po pravilu 100%”, izjavio je Duško Bodroža sa Instituta ekonomskih nauka.

Bodroža naglašava da su među emiterima korporativnih obveznica malo akcionarskih društava, ali i da je takva struktura domaće privrede. Najčešće su emitenti društva sa ograničenom odgovornošću, budući da zakon i njima omogućava izdavanje ovih instrumenata. Profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić ističe da za razvoj tržišta korporativnih obveznica institucije sistema moraju biti efikasnije, a informacije o emiterima transparentnije i tačnije. “Ograničene informacije koje se pružaju investitorima moraju biti nesporno istinite i potpune. Nažalost, finansijski izveštaji kod nas nisu odgovarajućeg kvaliteta, a ni neki revizorski. Vidimo i da regulatorno telo često bira kadrove po drugim kriterijumima, a ne po stručnosti”, rekao je Šoškić.

Jedan od glavnih problema ostaje činjenica da su obveznice najčešće emitovane van berze i da ih otkupljuje jedan kupac, što im u praksi daje karakter kreditnog aranžmana, a ne tržišnog instrumenta. “Likvidnosti nema ako se obveznica čuva do dospeća. Ona se po karakteru i novčanim tokovima izjednačila sa kreditom, ali bez regulatornih zahteva kao kod banaka”, dodaje Šoškić.

Profesor Šoškić podseća i na slučaj kada su privatne firme emitovale obveznice koje su poslovne banke u kratkom roku prodale Narodnoj banci Srbije. “NBS je time praktično kreditirala te firme, što je u suprotnosti sa funkcijom centralne banke. Te obveznice su plaćene po ceni koju je nepoznat određivač postavio, a sada su deo bilansa NBS na duži rok, što može da dovede do gubitaka. U tom trenutku, nisu bila mala sredstva tako upumpana u sistem, a Srbija je nakon toga bila među zemljama sa najvišom inflacijom u Evropi”, zaključuje Šoškić.

Učesnici od 62 do 92 godine, od kojih 38 sa kognitivnim oštećenjem, pokazali specifične obrasce tokom zadataka pisanja

Novo istraživanje sprovedeno među korisnicima domova za stare u Portugalu pokazalo je da brzina i složenost rukopisa mogu ukazivati na zdravlje mozga kod starijih osoba. U studiji je učestvovalo 58 ispitanika starosti od 62 do 92 godine, a kod 38 njih već je bio dijagnostikovan neki oblik kognitivnog oštećenja.

Tokom testiranja, učesnici su koristili digitalnu olovku i tablet za rešavanje zadataka različite težine. Prvi zadatak, koji je podrazumevao crtanje 10 horizontalnih linija ili najmanje 10 tačaka u roku od 20 sekundi, nije pokazao značajnu vezu sa kognitivnim oštećenjem. Međutim, prilikom složenijih zadataka, kao što je prepisivanje rečenice sa kartice ili pisanje diktirane rečenice, naučnici su uočili jasne razlike, naročito kod diktata.

Tri pokazatelja su bila posebno istaknuta: vertikalna veličina slova, vreme početka pisanja i ukupno trajanje zadatka. Glavna autorka studije, dr Ana Rita Matijaš, vanredna profesorka Univerziteta u Evori, izjavila je: „Pisanje nije samo motorička aktivnost; ono je prozor u mozak.“ Dodala je da starije osobe sa kognitivnim oštećenjem pokazuju specifične obrasce u vremenskom rasporedu i organizaciji pokreta tokom pisanja, te da zadaci diktata dodatno opterećuju kognitivne resurse jer zahtevaju istovremeno slušanje, obradu jezika i koordinaciju pokreta.

Istraživanje sugeriše da bi zadaci pisanja mogli predstavljati praktičan, pristupačan i neinvazivan metod za rano otkrivanje kognitivnog propadanja. Međutim, autori napominju da su potrebne dodatne, dugoročne studije sa većim i raznovrsnijim uzorcima kako bi se ovi nalazi potvrdili i eventualno primenili u kliničkoj praksi.

Poligraf korišćen u građanskim parnicama, 100 odsto preciznosti prema detektivima, dok kompanije traže opsežne bezbednosne provere kadra

Privatni detektivi u Srbiji sve češće se angažuju na poslovima prikupljanja informacija i bezbednosnih provera za kompanije, a poligraf, instrument koji ima istoriju dužu od 100 godina, sada se koristi i u civilnim građanskim parnicama, uz tvrdnju detektiva da je 100 odsto precizan. Direktor Poligraf centra i detektivske agencije Nikola Novak navodi da je poligraf instrument koji ne greši, dok samo ispitivač može da pogreši u tumačenju rezultata. On ističe da je poligraf priznat kao dokaz na sudovima u Japanu, Indiji, Americi i Mađarskoj, a u Srbiji ga sve češće traže klijenti i policijske službe za izradu izveštaja sa pečatom i mišljenjem.

U jednom od slučajeva industrijske špijunaže, privatna detektivska agencija sprovela je 55 testova zaposlenih u jednoj firmi, što je trajalo danima, kako bi identifikovala osobu koja je kontinuirano odavala poverljive informacije konkurenciji. Osoba, koja je bila godinama zaposlena i imala pristup velikom broju informacija, otkrivena je kao deo ‘payroll-a’ konkurentske firme, od koje je mesečno primala novac za dostavljanje imena klijenata i poverljivih podataka. Prema rečima Novaka, zaposleni su bili iznenađeni ovim otkrićem, jer nisu sumnjali na tog čoveka.

Savremeni privatni detektivi u Srbiji ističu da se danas njihov rad više oslanja na analizu i proveru podataka nego na tradicionalno praćenje partnera ili upotrebu filmskih rekvizita. Poligraf meri fiziološke reakcije koje nisu pod kontrolom svesti, a trema i stres ne utiču na rezultate, tvrdi Novak. “Svako ko dođe na poligraf ima tremu, ali nema šanse da poligraf pokaže da neko laže samo zbog neprijatnosti ili stresa. Moj posao je da osobu smirim, a onog ko je kriv ne mogu da smirim, jer se plaši da ne bude otkriven”, navodi Novak.

Detektivi takođe sprovode specijalizovane testove za špijunažu i sabotažu kada kompanije sumnjaju na curenje informacija. Bez upotrebe tehničkih sredstava, laž se može otkriti kroz tehniku postavljanja pitanja, pri čemu istina može biti ispričana iz više uglova, dok laž zahteva mehanično ponavljanje iste priče. Novak naglašava da su u realnom poslu dvogledi i mantili beskorisni, jer privlače pažnju, a detektivski rad zahteva diskreciju i analitičnost.