Nobelovac tvrdio da velike doze vitamina C leče rak i prehladu, medicinska zajednica odbacila stavove kao neosnovane

Nobelovac Linus Poling, jedan od najznačajnijih hemičara 20. veka i dobitnik dve Nobelove nagrade, poznat po pionirskom radu u kvantnoj hemiji i molekularnoj biologiji, tokom svoje karijere je počeo da zagovara terapije megadozama vitamina C za lečenje raka i prehlade. Iako nije izneo naučne dokaze koji bi podržali ove tvrdnje, Poling je ostao pri svom stavu, zbog čega je medicinska zajednica njegove preporuke ocenila kao neosnovane i potencijalno opasne.

Prema analitičarima, ovakvi slučajevi predstavljaju fenomen kada stručnost iz jedne oblasti ne znači automatski i autoritet u drugoj. Filozof Nejtan Balantajn definiše to kao „epistemičko prekoračenje“, odnosno situaciju u kojoj pojedinac sa stručnim znanjem iz jedne oblasti prelazi granice i iznosi sudove u drugim sferama za koje nije ekspert, što može biti štetno po javni interes.

Balantajn navodi da problem nije samo u neznanju, već i u intelektualnom ponosu, gde eksperti veruju da se njihova „prenosiva svetlost“ znanja može primeniti na sve oblasti. U poslovnom okruženju ovaj obrazac često dolazi do izražaja – tehnološki milijarderi pokušavaju da reše političke konflikte ili stručnjaci iz jedne industrije veruju da su svi sistemi podjednako rešivi istom logikom.

Sociološki i psihološki analitičari ističu da je važno razlikovati prenosive veštine, poput analize podataka i logičkog rezonovanja, od specijalizovanog znanja. Iako određene veštine mogu pomoći u različitim kontekstima, one ne garantuju kompetenciju za svako polje. Balantajn upozorava na preterano samopouzdanje kod pojedinaca koji prelaze granice svoje struke: „Van svoje lige, ali i dalje veoma sigurni u sebe, takvi pojedinci deluju neskromno, dogmatično ili arogantno.”

Za organizacije, epistemičko prekoračenje može biti opasno, štetno ili frustrirajuće, naročito kada neko sa autoritetom u jednoj oblasti donosi odluke ili sudi o drugoj, ignorišući relevantne stručnjake. Kao rešenje, preporučuje se intelektualna skromnost i spremnost da se prepozna gde prestaje lična ekspertiza, kao i otvorenost ka savetima drugih stručnjaka.

Sokratove reči „Početak mudrosti je u spoznaji koliko je vaše znanje ograničeno“ često se citiraju kao podsetnik na nužnost profesionalne samokontrole i uvažavanja kolektivnog znanja.

Ekonomisti i psiholozi podvlače da je intelektualna skromnost važna za funkcionalno društvo i sprečavanje skupih grešaka u poslovnom svetu, dok je za pojedince preporuka da ne moraju imati mišljenje o svakoj temi i da nije nužno biti u pravu u svakoj oblasti.

U SAD procenjeno da je minimalna profitabilna cena tri dolara po jajetu, dok ćurke nose jaja znatno ređe od kokošaka

Industrijska proizvodnja ćurećih jaja suočava se sa značajno višim troškovima u poređenju sa proizvodnjom kokošijih jaja, što je dovelo do toga da bi proizvođači morali da naplate čak 36 dolara za tuce ćurećih jaja, odnosno tri dolara po komadu, kako bi ostvarili profit. Prema procenama stručnjaka iz SAD, ćurke nose jaja znatno ređe od kokošaka, a za početak nošenja jaja potrebno im je oko sedam meseci.

Nutritivno, ćureća jaja su bogatija od kokošijih, sa gotovo dvostruko više kalorija i masti, ali i tri puta više holesterola. Ipak, zbog retkog nošenja jaja i dugog perioda sazrevanja, kao i većih potreba za hranom i negom, troškovi uzgoja ćurki su višestruko veći.

Kimon Vilijams iz Nacionalne federacije za ćuretinu ističe: „Ćurke imaju duži životni ciklus, pa moraju da dostignu oko sedam meseci pre nego što mogu da počnu da nose jaja.“ Zbog ovih specifičnosti, ćureća jaja su danas uglavnom dostupna kao delikates i nisu prisutna u redovnoj prodaji poput kokošijih jaja.

Sa druge strane, ćureće meso ostaje popularno jer jedna ptica daje znatno više mesa po komadu u poređenju sa kokoškama, što čini proizvodnju mesa isplativijom. U prošlosti su ljudi češće konzumirali ćureća jaja, ali ih je industrijska proizvodnja i ekonomska računica potisnula sa tržišta.

Novi gasni aranžman na šest meseci, Srbija trenutno ima 650 miliona kubnih metara gasa u skladištima

Javno preduzeće Srbijagas očekuje da će novi aneks ugovora za snabdevanje ruskim gasom biti postignut 26. ili 27. marta, i da će važiti šest meseci, izjavio je generalni direktor Dušan Bajatović. Postojeći ugovor ističe 31. marta, a novi će, prema njegovim rečima, važiti od 1. aprila do 1. oktobra.

“Ugovor će verovatno biti poznat po detaljima 26. ili 27. marta. Dogovor poslednji koji smo imali je da bude potpisan na šest meseci, što znači do 1. oktobra ove godine”, rekao je Bajatović.

On je objasnio da aneks obuhvata količinu od 2,5 milijarde kubnih metara, odnosno šest miliona kubnih metara gasa dnevno. Bajatović je naveo da se ugovor ne može zaključiti na duži period zbog ograničenja na evropskom tržištu: “Evropa to ne dozvoljava, kao što znate. Mi aneksiramo stari ugovor. On je na dve i po milijarde, to je šest miliona metara kubnih gasa dnevno.”

Govoreći o aktuelnim zalihama, Bajatović je saopštio da Srbija trenutno ima oko 650 miliona kubnih metara gasa u skladištima, što je dovoljno za šest meseci letnje potrošnje, odnosno tri meseca u zimskom periodu. “Prema tome, pitanje gasa će biti rešeno u onoj meri u kojoj to zadovoljava ono što imamo u Srbiji”, rekao je.

Dodao je i da se vode razgovori sa Azerbejdžanom o mogućnosti nabavke dodatnih količina gasa i potencijalnoj izgradnji nove elektrane.

Kada je reč o zalihama drugih energenata, Bajatović je naveo da Srbija trenutno ima dizela za 90 dana, benzina za 60 dana, dok su zalihe kerozina dovoljne za oko mesec dana, pri čemu vojne rezerve nisu uključene u ove procene.

Na pitanje o mogućnosti da kompanija MOL dobije dozvolu do 24. marta za kupovinu ruskog udela u NIS-u, Bajatović je rekao da su svi elementi ugovora poslati, ali da nije siguran da će transakcija biti zaključena do tog datuma.