Država smanjila akcize za 61 odsto, privremen pad cene goriva, budžet pod pritiskom zbog gubitka prihoda
Srbija je protekle nedelje smanjila akcize na gorivo za čak 61 odsto, što je dovelo do toga da cena benzina iznosi 188 dinara, a dizela 212 dinara po litru u narednih sedam dana. Ova mera, uz povoljniji dizel za poljoprivrednike i korišćenje robnih rezervi, donela je privremeno olakšanje građanima i privredi, ali stručnjaci upozoravaju da su u pitanju kratkoročna rešenja, a trajanje ovakvog modela zavisi od globalnog tržišta nafte i budžetskih mogućnosti države.
Energetski stručnjak Željko Marković ističe da je smanjenje akciza za 60 odsto donelo efekat od 30 do 40 dinara po litru goriva, ali napominje da je razlika u odnosu na Evropu i dalje značajna i da nema prostora za dalje pojeftinjenje. “To su mere koje u suštini kupuju vreme zbog svetske naftne krize i velikog rasta cena”, izjavio je Marković. On naglašava da trajanje ove politike zavisi od stanja na globalnom tržištu i fiskalnih mogućnosti države: “To sada već država mora da kaže, jer prihodi budžeta zavise od tih mera. Koliko je država spremna i koliko ima rezerve da ima smanjen prihod u budžetu, a da obezbedi normalno funkcionisanje države. To je to vreme.”
Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije ističe da smanjenje akciza ima visoku cenu za javne finansije. “Ukoliko potraje ova situacija i ukoliko bude moralo više nedelja ili meseci da se odustane od tih prihoda od akciza, moguće je da se desi rebalans budžeta, odnosno izmena zakona o budžetu kako bi se uskladili prihodi i rashodi. Što bi verovatno značilo i povećanje tog deficita koji je za ovu godinu inicijalno planiran na 3 odsto”, izjavio je Stanić. On naglašava da je reč o globalnom šoku, a ne unutrašnjim problemima, i da to neće ugroziti kreditni rejting zemlje.
Pored smanjenja akciza, država je produžila zabranu izvoza i povukla deo goriva iz rezervi, što bi trebalo da obezbedi stabilno snabdevanje. “Rezerve se i čuvaju za ovakve situacije kada imate otežano snabdevanje”, kaže Marković, uz upozorenje da se rezerve ne smeju nekontrolisano trošiti dokle god postoji domaća proizvodnja.
Za poljoprivrednike je obezbeđen povoljniji dizel, što može da ublaži posledice krize, ali ne i da reši sistemske probleme u sektoru. “Ovo je mera koja treba da doprinese da ne dođe do otežavanja njihove pozicije na tržištu. Imajući u vidu da su oni prvi na početku tog lanca vrednosti i da najviše trpe i da su najranjiviji u okviru toga”, naglašava Stanić.
U ostatku Evrope, zemlje uvode različite mere poput zabrane da se jedan sam vozi u automobilu, ograničenja brzine na 80 kilometara na sat i prodaje određenih količina goriva, ali stručnjaci ocenjuju da su sve to privremene mere koje služe da ublaže efekte energetske krize. Konačni ishod u Srbiji zavisiće od trajanja globalne energetske krize i mogućnosti države da održava ovakve olakšice.
