Nafta WTI zabeležila pad od 5,8 odsto na 90,99 dolara, trgovina u Aziji u porastu posle najave sporazuma SAD-Iran

Globalna cena nafte tipa brent pala je jutros za 5,5 odsto, dostigavši nivo od 97,90 dolara (78,07 evra) po barelu, nakon što je najavljena mogućnost postizanja sporazuma kojim bi se okončao američko-izraelski rat sa Iranom, prenose britanski mediji. Istovremeno, cena američke nafte WTI zabeležila je pad od 5,8 odsto, na 90,99 dolara (78,11 evra) po barelu.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da je sporazum sa Teheranom “većim delom dogovoren” i najavio objavljivanje detalja u narednim danima, ali je kasnije apelovao na svoj pregovarački tim da ne žuri sa donošenjem konačne odluke.

Najava primirja dovela je do rasta prometa na azijskim berzama, dok tržište nafte beleži značajne promene. Prema objavljenim informacijama, deo dogovora odnosiće se i na ponovno otvaranje ključne trgovačke rute kroz Ormuški moreuz, kroz koji se transportuje oko petine svetske nafte, kao i značajne količine robe, uključujući đubrivo.

Stručnjaci ukazuju da bi nastavak stabilizacije geopolitičke situacije mogao dodatno uticati na cene nafte na svetskom tržištu, dok se investitori i dalje fokusiraju na razvoj događaja i zvanične detalje najavljenog sporazuma.

Izvoz prema Kini u prva četiri meseca 2026. godine beleži rast od 85 odsto, dok će ulaz srpskih proizvoda biti olakšan za 20 do 40 odsto

Izvoz Republike Srbije u Kinu zabeležio je rast od 85 odsto u prva četiri meseca 2026. godine u odnosu na isti period prethodne godine, izjavio je predsednik Republike Aleksandar Vučić tokom zvanične posete Pekingu. Prošle godine izvoz iz Srbije u Kinu bio je veći za 20 odsto u poređenju sa 2024. godinom.

Govoreći nakon sastanka sa kineskim premijerom Li Đijangom, Vučić je naglasio da, iako su rezultati značajni, postoji prostor za dalji napredak, kako smatraju i kineski premijer i on lično. “To su i dalje nedovoljni brojevi, imamo mnogo širokog prostora koji naše kompanije mogu da iskoriste”, izjavio je Vučić.

Prva tema razgovora bila je primena ugovora o slobodnoj spoljnoj trgovini između Srbije i Kine. Vučić je istakao važnost veće aktivnosti i posvećenosti u saradnji sa kineskim kompanijama, regionalnim i lokalnim komorama, kako bi srpski proizvodi našli svoje mesto na zahtevnom kineskom tržištu. Predsednik je takođe najavio da će za dve ili tri godine ulaz srpskih vina na kinesko tržište biti olakšan za 30 odsto, dok će za poljoprivredne proizvode, uključujući med, suve i sirove šljive, smrznutu malinu, marmelade, džemove i kobasičarske proizvode, olakšice iznositi od 20 do 40 odsto.

“Sa tri trgovinska lanca smo već razgovarali i verujemo da ćemo u tim lancima moći da predstavljamo i prodajemo našu robu, rakije takođe”, naveo je Vučić.

Druga tema razgovora odnosila se na pronalaženje strateškog partnera za kompanije Jumko i Simpo, posebno važno za Vranje i jug Srbije. “To za nas nisu lake stvari, ali verujem da ćemo uspeti to da rešimo. I verujem da ćemo time dugoročno rešiti pitanje zapošljavanja u Pčinjskom okrugu, posebno u Vranju, gde smo imali i imamo uvek bezbroj problema”, istakao je Vučić.

Takođe je rečeno da su u okviru razgovora razmatrani i drugi projekti vezani za dolazak novih kompanija u Srbiju, kao i razvoj transporta, energetike i izgradnje infrastrukture. Vučić je naglasio da su kineske kompanije značajno doprinele ubrzanom infrastrukturnom razvoju Srbije.

Treća tačka bila je inovaciona saradnja, sa posebnim akcentom na veštačku inteligenciju i nuklearnu energiju. “Ponudili su nam gotovo neverovatne uslove, te ćemo morati o tome u najhitnijem roku da razgovaramo, što može bukvalno da znači spas u uslovima sve veće upotrebe veštačke inteligencije, električnih automobila, data centara i svega drugog”, izjavio je Vučić. On je dodao da je zatražio podršku kineske strane kako bi Srbija išla u korak sa najrazvijenijim zemljama u oblasti veštačke inteligencije i robotike.

Učesnici od 62 do 92 godine, od kojih 38 sa kognitivnim oštećenjem, pokazali specifične obrasce tokom zadataka pisanja

Novo istraživanje sprovedeno među korisnicima domova za stare u Portugalu pokazalo je da brzina i složenost rukopisa mogu ukazivati na zdravlje mozga kod starijih osoba. U studiji je učestvovalo 58 ispitanika starosti od 62 do 92 godine, a kod 38 njih već je bio dijagnostikovan neki oblik kognitivnog oštećenja.

Tokom testiranja, učesnici su koristili digitalnu olovku i tablet za rešavanje zadataka različite težine. Prvi zadatak, koji je podrazumevao crtanje 10 horizontalnih linija ili najmanje 10 tačaka u roku od 20 sekundi, nije pokazao značajnu vezu sa kognitivnim oštećenjem. Međutim, prilikom složenijih zadataka, kao što je prepisivanje rečenice sa kartice ili pisanje diktirane rečenice, naučnici su uočili jasne razlike, naročito kod diktata.

Tri pokazatelja su bila posebno istaknuta: vertikalna veličina slova, vreme početka pisanja i ukupno trajanje zadatka. Glavna autorka studije, dr Ana Rita Matijaš, vanredna profesorka Univerziteta u Evori, izjavila je: „Pisanje nije samo motorička aktivnost; ono je prozor u mozak.“ Dodala je da starije osobe sa kognitivnim oštećenjem pokazuju specifične obrasce u vremenskom rasporedu i organizaciji pokreta tokom pisanja, te da zadaci diktata dodatno opterećuju kognitivne resurse jer zahtevaju istovremeno slušanje, obradu jezika i koordinaciju pokreta.

Istraživanje sugeriše da bi zadaci pisanja mogli predstavljati praktičan, pristupačan i neinvazivan metod za rano otkrivanje kognitivnog propadanja. Međutim, autori napominju da su potrebne dodatne, dugoročne studije sa većim i raznovrsnijim uzorcima kako bi se ovi nalazi potvrdili i eventualno primenili u kliničkoj praksi.