Najviše smrtnih povreda prijavljeno petkom, a 47,8 odsto stradalih radilo u građevinarstvu prema zvaničnom izveštaju

Prema zvaničnom izveštaju Inspektorata za rad, tokom 2025. godine u Srbiji je na radnom mestu smrtno stradalo ukupno 49 radnika. Od tog broja, 33 radnika su izgubila život usled smrtnih povreda na radu, dok je 13 preminulo od teških povreda sa smrtnim ishodom. Među stradalima su bila tri državljanina zemalja van Evropske unije, a dve žrtve su bile žene. Najviše povreda sa smrtnim ishodom desilo se petkom, a najugroženija starosna grupa bili su radnici starosti od 51 do 60 godina. Još troje radnika je poginulo u kolektivnim povredama na radu.

U toku 2025. godine, inspektori rada su sproveli ukupno 1.021 inspekcijski nadzor povodom prijavljenih povreda na radu, uključujući smrtne, teške sa smrtnim ishodom, teške, kolektivne i lake povrede. Ovaj broj je blago manji u odnosu na 2024. godinu, kada je izvršeno 1.025 nadzora. Od ukupnog broja nadzora u 2025. godini, 33 su bila povodom smrtnih povreda na radu (isto kao i 2023. godine), 13 povodom teških povreda sa smrtnim ishodom (u 2024. godini bilo je 18 ovakvih nadzora), a 15 povodom kolektivnih povreda na radu, u okviru kojih je zabeležena jedna smrtna i dve teške povrede sa smrtnim ishodom (u 2024. godini: 19 kolektivnih povreda sa 6 smrtnih i 2 teške sa smrtnim ishodom). Nadalje, sprovedeno je 910 inspekcijskih nadzora povodom teških povreda (u 2024. godini: 912), kao i 50 povodom lakih povreda (u 2024. godini: 43).

Inspektori su konstatovali da poslodavci često ne sprovode u potpunosti odredbe Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu i podzakonske akte. Najčešći uzroci povređivanja su nebezbedan rad na visini, nekorišćenje propisanih sredstava i opreme za ličnu zaštitu (posebno rad bez zaštitnog šlema i opasača), kao i rad u nepropisno obezbeđenim iskopima. Posebno su ugrožena lica angažovana bez ugovora o radu, takozvani rad „na crno“, koji uglavnom obavljaju povremene i privremene poslove bez prethodnog upoznavanja sa tehnologijom rada i bez adekvatne stručne obuke, što značajno povećava rizik od povređivanja.

Najrizičnije delatnosti u 2025. godini bile su građevinarstvo (47,8 odsto od ukupnog broja smrtno stradalih), industrija (21,7 odsto), poljoprivreda i šumarstvo (10,9 odsto), te saobraćaj i skladištenje (6,5 odsto). Od 46 preminulih od smrtnih povreda na radu i teških povreda sa smrtnim ishodom, 43 su bili državljani Srbije, a tri državljani država van Evropske unije. Stradalo je 44 muškarca i dve žene. Najviše smrtnih i teških povreda dogodilo se petkom – ukupno 11. Starosna struktura pokazuje da je 11 stradalih bilo u dobi od 56 do 60 godina, a 10 u dobi od 51 do 55 godina. Takođe, četiri radnika su bila starija od 65 godina, dok su troje imali između 26 i 30 godina života.

Najugroženija zanimanja su građevinski radnici različitih profila, uključujući nekvalifikovane radnike, armirače, tesare, zidare, vozače autoviljuškara i teretnih vozila, automehaničare, pomoćne radnike, elektromontere, bravare – zavarivače i rukovaoce dizalicama – kranovima. Izveštaj Inspektorata za rad naglašava potrebu za doslednim sprovođenjem mera zaštite na radu i obavezom poslodavaca da radnike adekvatno obuče i opreme pre početka rada.

Nafta WTI zabeležila pad od 5,8 odsto na 90,99 dolara, trgovina u Aziji u porastu posle najave sporazuma SAD-Iran

Globalna cena nafte tipa brent pala je jutros za 5,5 odsto, dostigavši nivo od 97,90 dolara (78,07 evra) po barelu, nakon što je najavljena mogućnost postizanja sporazuma kojim bi se okončao američko-izraelski rat sa Iranom, prenose britanski mediji. Istovremeno, cena američke nafte WTI zabeležila je pad od 5,8 odsto, na 90,99 dolara (78,11 evra) po barelu.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da je sporazum sa Teheranom “većim delom dogovoren” i najavio objavljivanje detalja u narednim danima, ali je kasnije apelovao na svoj pregovarački tim da ne žuri sa donošenjem konačne odluke.

Najava primirja dovela je do rasta prometa na azijskim berzama, dok tržište nafte beleži značajne promene. Prema objavljenim informacijama, deo dogovora odnosiće se i na ponovno otvaranje ključne trgovačke rute kroz Ormuški moreuz, kroz koji se transportuje oko petine svetske nafte, kao i značajne količine robe, uključujući đubrivo.

Stručnjaci ukazuju da bi nastavak stabilizacije geopolitičke situacije mogao dodatno uticati na cene nafte na svetskom tržištu, dok se investitori i dalje fokusiraju na razvoj događaja i zvanične detalje najavljenog sporazuma.

Izvoz prema Kini u prva četiri meseca 2026. godine beleži rast od 85 odsto, dok će ulaz srpskih proizvoda biti olakšan za 20 do 40 odsto

Izvoz Republike Srbije u Kinu zabeležio je rast od 85 odsto u prva četiri meseca 2026. godine u odnosu na isti period prethodne godine, izjavio je predsednik Republike Aleksandar Vučić tokom zvanične posete Pekingu. Prošle godine izvoz iz Srbije u Kinu bio je veći za 20 odsto u poređenju sa 2024. godinom.

Govoreći nakon sastanka sa kineskim premijerom Li Đijangom, Vučić je naglasio da, iako su rezultati značajni, postoji prostor za dalji napredak, kako smatraju i kineski premijer i on lično. “To su i dalje nedovoljni brojevi, imamo mnogo širokog prostora koji naše kompanije mogu da iskoriste”, izjavio je Vučić.

Prva tema razgovora bila je primena ugovora o slobodnoj spoljnoj trgovini između Srbije i Kine. Vučić je istakao važnost veće aktivnosti i posvećenosti u saradnji sa kineskim kompanijama, regionalnim i lokalnim komorama, kako bi srpski proizvodi našli svoje mesto na zahtevnom kineskom tržištu. Predsednik je takođe najavio da će za dve ili tri godine ulaz srpskih vina na kinesko tržište biti olakšan za 30 odsto, dok će za poljoprivredne proizvode, uključujući med, suve i sirove šljive, smrznutu malinu, marmelade, džemove i kobasičarske proizvode, olakšice iznositi od 20 do 40 odsto.

“Sa tri trgovinska lanca smo već razgovarali i verujemo da ćemo u tim lancima moći da predstavljamo i prodajemo našu robu, rakije takođe”, naveo je Vučić.

Druga tema razgovora odnosila se na pronalaženje strateškog partnera za kompanije Jumko i Simpo, posebno važno za Vranje i jug Srbije. “To za nas nisu lake stvari, ali verujem da ćemo uspeti to da rešimo. I verujem da ćemo time dugoročno rešiti pitanje zapošljavanja u Pčinjskom okrugu, posebno u Vranju, gde smo imali i imamo uvek bezbroj problema”, istakao je Vučić.

Takođe je rečeno da su u okviru razgovora razmatrani i drugi projekti vezani za dolazak novih kompanija u Srbiju, kao i razvoj transporta, energetike i izgradnje infrastrukture. Vučić je naglasio da su kineske kompanije značajno doprinele ubrzanom infrastrukturnom razvoju Srbije.

Treća tačka bila je inovaciona saradnja, sa posebnim akcentom na veštačku inteligenciju i nuklearnu energiju. “Ponudili su nam gotovo neverovatne uslove, te ćemo morati o tome u najhitnijem roku da razgovaramo, što može bukvalno da znači spas u uslovima sve veće upotrebe veštačke inteligencije, električnih automobila, data centara i svega drugog”, izjavio je Vučić. On je dodao da je zatražio podršku kineske strane kako bi Srbija išla u korak sa najrazvijenijim zemljama u oblasti veštačke inteligencije i robotike.