Povišen holesterol često nema simptome, a rizik za srce povećavaju i genetika i način života

Mnoge žene misle da holesterol zahteva pažnju samo kod osoba koje imaju višak kilograma ili se ne hrane zdravo, ali istina je da povišene vrednosti mogu pogoditi svakoga, bez obzira na telesnu masu ili životne navike. U Srbiji, kao i širom sveta, visok holesterol predstavlja jedan od ključnih faktora rizika za bolesti srca i krvnih sudova, koje su najčešći uzrok smrti kod žena. Problem dodatno otežava činjenica da holesterol ne izaziva nikakve simptome, tako da se može otkriti isključivo analizom krvi.

Kada se govori o holesterolu, postoji mnogo pogrešnih uverenja. Često se smatra da svaka masnoća iz hrane ima negativan uticaj ili da su jaja glavni uzročnik visokog holesterola. Međutim, stručnjaci naglašavaju da je stvarnost znatno složenija. Jedna od čestih zabluda je mišljenje da je sav holesterol štetan, iako je našem organizmu potreban za izgradnju ćelijskih membrana, sintezu vitamina D i hormona. Problem nastaje kada nivo LDL (lošeg) holesterola poraste, jer se tada taloži na krvnim sudovima. Suprotno tome, HDL (dobar) holesterol ima zaštitnu funkciju i pomaže u uklanjanju viška masnoća iz organizma.

Mnoge žene ne rade redovno laboratorijske analize, jer visok holesterol ne pokazuje nikakve tegobe. Kako objašnjava prof. dr Katarina Lalić, endokrinolog sa Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Univerzitetskog kliničkog centra Srbije: “Bez holesterola ne možemo da živimo. On je važna gradivna materija od koje zidamo svoj organizam. Priroda je već uredila da ga većinski stvaramo sami, nema potrebe da ga unosimo u tolikim količinama. Vrlo je lako da se holesterol povisi, a problem je što on ne daje apsolutno nikakve tegobe, ma koliko da je njegov nivo povišen. Ne postoji ni jedan jedini simptom. Kako ćete znati koliki vam je taj loš (LDL) holesterol? Jednostavno, tako što ćete otići do laboratorije i uraditi vrlo jednostavnu analizu.”

Na nivo holesterola utiču brojni faktori, ne samo ishrana. Zasićene masti iz crvenog mesa, punomasnih mlečnih proizvoda i industrijskih prerađevina više povećavaju LDL holesterol od holesterola iz jaja. Genetika i hormonske promene, posebno u menopauzi, takođe mogu doprineti povišenju vrednosti.

Za očuvanje zdravog nivoa holesterola, važno je redovno proveravati vrednosti u krvi, posebno ako postoji porodična istorija srčanih bolesti. Umereno konzumiranje jaja je dozvoljeno, dok je preporučljivo ograničiti unos zasićenih masti i birati zdrave izvore kao što su maslinovo ulje, orašasti plodovi i semenke. Fizička aktivnost, nepušenje i održavanje zdrave telesne mase dodatno pomažu u snižavanju lošeg holesterola. Ako dobijete terapiju od lekara, pridržavajte se preporuka. Najvažnije je da svaka žena bude svesna da holesterol nije samo pitanje ishrane, već celokupnog zdravlja organizma. Za pravu dijagnozu i savet, obratite se svom lekaru.

Visoke temperature i svakodnevne greške tokom leta često dovode do urinarnih infekcija – otkrivamo ključne faktore i prevenciju.

U letnjim mesecima broj žena koje se suočavaju sa urinarnim infekcijama značajno raste, a razlog su najčešće visoke temperature i promene u svakodnevnim navikama. Dr Vladimir Stojanović, specijalista kliničke farmakologije, naglašava koliko je važno na vreme prepoznati rizične faktore i pravovremeno reagovati. Ignorisanje prvih simptoma ili jednostavne greške mogu dovesti do ponavljanja infekcija, sa simptomima kao što su peckanje pri mokrenju ili bol u donjem stomaku.

Najčešće greške tokom leta uključuju premalo unosa vode, što znači da mokraćni putevi nisu dovoljno ‘isprani’. „Nedostatak tečnosti omogućava bakterijama da se lakše zadrže u bešici“, ističe dr Stojanović. Takođe, odlaganje odlaska u toalet, naročito tokom putovanja ili boravka na plaži, daje bakterijama više vremena za razmnožavanje. Dodatni rizik predstavlja ostajanje u mokrom kupaćem kostimu nakon kupanja – zato stručnjaci savetuju da se presvučete u suvu odeću čim završite sa kupanjem.

Zanemarivanje vaginalne mikroflore je još jedan čest propust. Vaginalna mikroflora predstavlja prirodnu zaštitu mokraćnih puteva, a kada je pH poremećen ili je sluzokoža suva, ta zaštita slabi. Pravilna intimna higijena je, stoga, ključ prevencije, a nije samo estetsko pitanje.

Nepravilna upotreba antibiotika, odnosno uzimanje terapije bez konsultacije sa lekarom, može napraviti više štete nego koristi. Dr Stojanović upozorava: „Terapiju treba započeti tek posle pregleda lekara i kada za to postoji opravdana indikacija.“ Zbog toga je prevencija posebno važna kod žena koje imaju sklonost ka ponavljanim infekcijama. Dovoljan unos vode, redovno pražnjenje bešike i lokalna nega pomažu u očuvanju zdravlja vaginalne sluzokože i fiziološkog pH. Na tržištu postoje preparati na bazi prirodnih sastojaka, kao što su hijaluronska kiselina, mlečna kiselina, D-manoza, aloja i neven, koji mogu biti deo svakodnevne nege.

Simptomi koji ukazuju na urinarne infekcije su peckanje, učestalo mokrenje, bol ili krv u mokraći, i tada je važno odmah se obratiti lekaru. Pravovremeno reagovanje omogućava brže i uspešnije lečenje, i smanjuje rizik od komplikacija. Iako su žene zbog anatomije podložnije ovim infekcijama, ni muškarci, naročito posle pedesete godine, nisu izuzeti.

Brusnica se često preporučuje za prevenciju, ali dr Stojanović pojašnjava: „Brusnica može sprečiti rast bakterija, ali je za terapijski efekat potrebna odgovarajuća količina aktivnih sastojaka.“ Ključ uspeha su dovoljan unos vode i očuvanje zdrave vaginalne mikroflore, što može značajno smanjiti rizik od ponavljanja urinarnih infekcija. Za tačnu dijagnozu i savet obavezno se obratite lekaru.

Fermentisane namirnice poput kiselog mleka, jogurta i kefira i danas pomažu varenju i imunitetu

Savremeni način života često donosi digestivne smetnje, zbog kojih mnoge žene posežu za probiotskim suplementima. Ipak, prirodni probiotici iz domaće kuhinje mogu biti jednako korisni za zdravlje creva. Ravnoteža crevne mikroflore je ključna za dobro varenje i snažan imunitet, a stres i nepravilna ishrana sve češće narušavaju ovu ravnotežu kod žena, izazivajući nadutost, loše varenje i pad otpornosti organizma.

Naše bake su koristile jednostavna rešenja za očuvanje zdravlja creva – fermentisane namirnice iz sopstvene kuhinje. Najpoznatije je bilo kiselo mleko, dobijeno prirodnom fermentacijom mleka, tokom koje nastaju korisne bakterije važne za crevnu floru.

Pored kiselog mleka, žene su u ishranu uključivale i jogurt sa živim kulturama, kefir i kiseli kupus. Ove namirnice obiluju proteinima, kalcijumom i vitaminima B grupe, pa su često bile deo doručka ili večere, doprinoseći energiji i boljem varenju. Stručnjaci i danas preporučuju redovno konzumiranje fermentisanih proizvoda, ali je važno naglasiti da se ne treba osloniti samo na jednu namirnicu.

Za optimalno zdravlje digestivnog sistema, savetuje se raznovrsna ishrana sa dosta vlakana – povrće, voće, integralne žitarice i mahunarke su odličan izbor. Preveliki unos brze hrane i slatkiša može narušiti ravnotežu dobrih bakterija u crevima.

Dr Ana Petrović, gastroenterolog, naglašava: “Fermentisane namirnice kao što su kiselo mleko i jogurt sa živim kulturama mogu doprineti zdravlju creva. Ipak, važno je da to bude deo šire, izbalansirane ishrane.” Dodaje da su suplementi korisni u određenim slučajevima, dok prirodni probiotici iz hrane nude dodatnu vrednost zbog prisustva drugih hranljivih materija.

Osim ishrane, redovno kretanje i dovoljan unos tečnosti značajno doprinose dobrom varenju. “Ako žena primeti dugotrajne probleme sa crevima, poput stalne nadutosti ili bolova, savetujem da se obrati lekaru. Samostalno unošenje probiotika nije zamena za medicinski savet,” ističe dr Ana Petrović.

Kiselo mleko i druge fermentisane namirnice lako se uklapaju u svakodnevni jelovnik – kiselo mleko može biti lagana večera ili dodatak doručku, jogurt sa živim kulturama se lepo kombinuje sa ovsenim pahuljicama, a kefir se može piti samostalno ili uz voće. Kiseli kupus je odličan izvor vlakana i vitamina C.

Prirodni probiotici nisu magično rešenje, ali uz raznovrsnu ishranu i fizičku aktivnost mogu doprineti boljem zdravlju creva. Za sve zdravstvene probleme, obavezno se konsultujte sa lekarom.