Povišen holesterol često nema simptome, a rizik za srce povećavaju i genetika i način života

Mnoge žene misle da holesterol zahteva pažnju samo kod osoba koje imaju višak kilograma ili se ne hrane zdravo, ali istina je da povišene vrednosti mogu pogoditi svakoga, bez obzira na telesnu masu ili životne navike. U Srbiji, kao i širom sveta, visok holesterol predstavlja jedan od ključnih faktora rizika za bolesti srca i krvnih sudova, koje su najčešći uzrok smrti kod žena. Problem dodatno otežava činjenica da holesterol ne izaziva nikakve simptome, tako da se može otkriti isključivo analizom krvi.

Kada se govori o holesterolu, postoji mnogo pogrešnih uverenja. Često se smatra da svaka masnoća iz hrane ima negativan uticaj ili da su jaja glavni uzročnik visokog holesterola. Međutim, stručnjaci naglašavaju da je stvarnost znatno složenija. Jedna od čestih zabluda je mišljenje da je sav holesterol štetan, iako je našem organizmu potreban za izgradnju ćelijskih membrana, sintezu vitamina D i hormona. Problem nastaje kada nivo LDL (lošeg) holesterola poraste, jer se tada taloži na krvnim sudovima. Suprotno tome, HDL (dobar) holesterol ima zaštitnu funkciju i pomaže u uklanjanju viška masnoća iz organizma.

Mnoge žene ne rade redovno laboratorijske analize, jer visok holesterol ne pokazuje nikakve tegobe. Kako objašnjava prof. dr Katarina Lalić, endokrinolog sa Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Univerzitetskog kliničkog centra Srbije: “Bez holesterola ne možemo da živimo. On je važna gradivna materija od koje zidamo svoj organizam. Priroda je već uredila da ga većinski stvaramo sami, nema potrebe da ga unosimo u tolikim količinama. Vrlo je lako da se holesterol povisi, a problem je što on ne daje apsolutno nikakve tegobe, ma koliko da je njegov nivo povišen. Ne postoji ni jedan jedini simptom. Kako ćete znati koliki vam je taj loš (LDL) holesterol? Jednostavno, tako što ćete otići do laboratorije i uraditi vrlo jednostavnu analizu.”

Na nivo holesterola utiču brojni faktori, ne samo ishrana. Zasićene masti iz crvenog mesa, punomasnih mlečnih proizvoda i industrijskih prerađevina više povećavaju LDL holesterol od holesterola iz jaja. Genetika i hormonske promene, posebno u menopauzi, takođe mogu doprineti povišenju vrednosti.

Za očuvanje zdravog nivoa holesterola, važno je redovno proveravati vrednosti u krvi, posebno ako postoji porodična istorija srčanih bolesti. Umereno konzumiranje jaja je dozvoljeno, dok je preporučljivo ograničiti unos zasićenih masti i birati zdrave izvore kao što su maslinovo ulje, orašasti plodovi i semenke. Fizička aktivnost, nepušenje i održavanje zdrave telesne mase dodatno pomažu u snižavanju lošeg holesterola. Ako dobijete terapiju od lekara, pridržavajte se preporuka. Najvažnije je da svaka žena bude svesna da holesterol nije samo pitanje ishrane, već celokupnog zdravlja organizma. Za pravu dijagnozu i savet, obratite se svom lekaru.

Poznata novinarka u novom podkastu Healthful otkriva lične savete i prevenciju bolesti koje pogađaju žene

Iskusna novinarka Norah O’Donnell, sa više od tri decenije rada, odlučila je da se u potpunosti posveti zdravlju žena kroz novi podkast Healthful, koji startuje 22. jula. Kroz emisije Norah istražuje ključna pitanja koja se tiču žena svih životnih dobi, od svakodnevnih zdravstvenih navika do prevencije bolesti, sa posebnim akcentom na porast raka pluća kod žena koje nisu pušači. O ovoj i sličnim temama govoriće kroz razgovore sa stručnjacima i deljenjem ličnih iskustava iz prve ruke.

Kako sama ističe, ‘cilj je da ženama približimo informacije koje često ostaju nepoznate iako ih najviše pogađaju’. Healthful omogućava slušaocima da postavljaju pitanja ekspertima, dajući priliku za direktan kontakt sa najnovijim saznanjima. Jedna od prvih tema biće upravo rast broja slučajeva raka pluća kod nepušača, naročito među ženama, što postaje sve veći zdravstveni izazov. Novi podaci pokazuju da ova bolest sve češće pogađa žene koje nikada nisu pušile, zbog čega je značajno govoriti o prevenciji i ranim simptomima.

Norah takođe deli svoje navike koje joj pomažu da očuva vitalnost i zdravlje u 52. godini. Redovno trenira sa ličnim trenerom, fokusirajući se na funkcionalni trening snage i pokretljivosti. ‘Vežbam dva do tri puta nedeljno i trudim se da radim vežbe koje sprečavaju povrede, posebno tokom tenisa’, ističe O’Donnell. Njen favorit su pregibi za biceps, dok burpije izbegava kad god može. U emisiji će biti reči i o hormonskoj terapiji, uticaju ishrane na bolesti kao što je Alchajmerova bolest, kao i o značaju kretanja za celokupno zdravlje.

Healthful podkast donosi praktične i primenljive savete za žene koje žele da poboljšaju svoje zdravlje. Norah naglašava: ‘U vreme kada imamo obilje informacija, često smo zbunjenije nego ikad. Želim da ženama omogućim pristup najnovijim saznanjima iz prve ruke.’ Emisija je interaktivna, jer slušaoci mogu slati pitanja i dobijati odgovore od vodećih stručnjaka. Za sve koje žele da budu informisane i preduzmu konkretne korake za svoje zdravlje, ovaj podkast može biti dragocen izvor znanja. Za tačnu dijagnozu i savet uvek se obratite svom lekaru.

Fermentisane namirnice poput kiselog mleka, jogurta i kefira i danas pomažu varenju i imunitetu

Savremeni način života često donosi digestivne smetnje, zbog kojih mnoge žene posežu za probiotskim suplementima. Ipak, prirodni probiotici iz domaće kuhinje mogu biti jednako korisni za zdravlje creva. Ravnoteža crevne mikroflore je ključna za dobro varenje i snažan imunitet, a stres i nepravilna ishrana sve češće narušavaju ovu ravnotežu kod žena, izazivajući nadutost, loše varenje i pad otpornosti organizma.

Naše bake su koristile jednostavna rešenja za očuvanje zdravlja creva – fermentisane namirnice iz sopstvene kuhinje. Najpoznatije je bilo kiselo mleko, dobijeno prirodnom fermentacijom mleka, tokom koje nastaju korisne bakterije važne za crevnu floru.

Pored kiselog mleka, žene su u ishranu uključivale i jogurt sa živim kulturama, kefir i kiseli kupus. Ove namirnice obiluju proteinima, kalcijumom i vitaminima B grupe, pa su često bile deo doručka ili večere, doprinoseći energiji i boljem varenju. Stručnjaci i danas preporučuju redovno konzumiranje fermentisanih proizvoda, ali je važno naglasiti da se ne treba osloniti samo na jednu namirnicu.

Za optimalno zdravlje digestivnog sistema, savetuje se raznovrsna ishrana sa dosta vlakana – povrće, voće, integralne žitarice i mahunarke su odličan izbor. Preveliki unos brze hrane i slatkiša može narušiti ravnotežu dobrih bakterija u crevima.

Dr Ana Petrović, gastroenterolog, naglašava: “Fermentisane namirnice kao što su kiselo mleko i jogurt sa živim kulturama mogu doprineti zdravlju creva. Ipak, važno je da to bude deo šire, izbalansirane ishrane.” Dodaje da su suplementi korisni u određenim slučajevima, dok prirodni probiotici iz hrane nude dodatnu vrednost zbog prisustva drugih hranljivih materija.

Osim ishrane, redovno kretanje i dovoljan unos tečnosti značajno doprinose dobrom varenju. “Ako žena primeti dugotrajne probleme sa crevima, poput stalne nadutosti ili bolova, savetujem da se obrati lekaru. Samostalno unošenje probiotika nije zamena za medicinski savet,” ističe dr Ana Petrović.

Kiselo mleko i druge fermentisane namirnice lako se uklapaju u svakodnevni jelovnik – kiselo mleko može biti lagana večera ili dodatak doručku, jogurt sa živim kulturama se lepo kombinuje sa ovsenim pahuljicama, a kefir se može piti samostalno ili uz voće. Kiseli kupus je odličan izvor vlakana i vitamina C.

Prirodni probiotici nisu magično rešenje, ali uz raznovrsnu ishranu i fizičku aktivnost mogu doprineti boljem zdravlju creva. Za sve zdravstvene probleme, obavezno se konsultujte sa lekarom.