Saznajte koliko stepeni razlike je preporučljivo između klimatizovanog prostora i vrućine napolju i kako da zaštitite svoje zdravlje tokom letnjih dana.

Tokom letnjih meseci, rashlađivanje prostorija je neophodno, ali preterano velika temperaturna razlika može negativno uticati na vaše zdravlje. Prema rečima lekara iz Srbije, mnoge žene koriste klima uređaje svakodnevno kada temperature u gradovima, poput Beograda, prelaze 35 stepeni. Ipak, nagla promena iz klimatizovane prostorije na vreo spoljašnji vazduh može biti šok za telo, naročito ako je razlika veća od 10 stepeni.

Stručnjaci naglašavaju da problem nije u samoj klimi, već u načinu njenog korišćenja. Savetuje se da klima uređaji budu uključeni kada je spoljna temperatura viša od 28 stepeni, ali razlika između unutrašnje i spoljne temperature ne bi trebalo da prelazi šest do osam stepeni. Na primer, ukoliko je napolju 36 stepeni, preporučuje se da klima bude podešena na 28-30 stepeni, a ne na 20. Tako se organizam lakše prilagođava promeni temperature pri izlasku iz zatvorenog prostora.

Nagla promena temperature može dovesti do toplotnog stresa, što se kod nekih žena manifestuje vrtoglavicom, slabošću, ubrzanim radom srca ili čak padom krvnog pritiska. Posebno su ugrožene starije osobe, žene sa srčanim ili plućnim problemima, kao i one koje ne unose dovoljno tečnosti. Dr. Milica Petrović savetuje: “Pre izlaska iz stana ili kancelarije, dobro je provesti nekoliko minuta u hodniku ili na terasi kako bi se telo postepeno naviklo na višu temperaturu”. Takođe, preporučuje da se popije čaša vode neposredno pre izlaska napolje.

Iako klima uređaji ne izazivaju prehladu, hladan i suv vazduh može isušiti sluzokožu nosa i grla, što može stvoriti osećaj grebanja u grlu, suv kašalj ili zapušen nos. Zato je važno redovno provetravati prostorije, naročito u jutarnjim i večernjim satima kada su temperature prijatnije. Time se smanjuje koncentracija mikroorganizama i poboljšava kvalitet vazduha.

Za kraj, održavanje klima uređaja je presudno za zdravlje. “Redovno čišćenje filtera i servisiranje sprečava razvoj bakterija koje mogu izazvati ozbiljne infekcije, poput legioneloze”, ističe dr. Jovana Nikolić. Kućni uređaji nisu podložni infekcijama kao veliki sistemi, ali žene bi trebalo da vode računa o redovnoj higijeni svojih klima. Takođe, niže postavljena temperatura ne znači brže hlađenje – to samo povećava račun za struju i produžava vreme rashlađivanja. Pravilno korišćenje klima uređaja doprinosi boljem zdravlju i udobnijim letnjim danima.

Bokvica, neven i pasji trn su prirodni saveznici za negu kože tokom toplih meseci – dostupni svima i jednostavni za upotrebu

Letnji meseci često donose pojačane iritacije kože, pojavu bubuljica i osetljivost zbog visokih temperatura, sunčevog zračenja i znojenja. Iako se mnoge žene oslanjaju na kreme, tradicionalni biljni preparati mogu biti jednako delotvorni za negu kože tokom leta. Narodni travar Momčilo Antonijević posebno izdvaja bokvicu, neven i pasji trn kao proverene biljne saveznike u borbi protiv letnjih problema sa kožom. Ove biljke su lako dostupne, rastu širom Srbije i već generacijama su deo narodne medicine.

Bokvica se u narodu često naziva “šumski flaster” jer pomaže kod manjih rana, iritacija i ujeda insekata. List bokvice potrebno je oprati, blago izgnječiti i staviti direktno na kožu. Tako oslobođen sok iz biljke ubrzava zarastanje posekotina i ogrebotina, a može se koristiti i kod upaljenih bubuljica zbog svog umirujućeg dejstva. Za jači efekat preporučuje se kombinacija bokvice sa uljem nevena.

Neven je poznat kao izuzetno nežan izbor za osetljivu kožu. Ova biljka bogata je provitaminom A i ima snažno protivupalno delovanje. Preparati od nevena primenjuju se kod ekcema, lišajeva, rozacee, a nevenovo ulje posebno prija koži nakon sunčanja ili depilacije, jer smiruje crvenilo.

Pasji trn je još jedna dragocena biljka, zahvaljujući obilju vitamina i antioksidanasa. Njegovo ulje neguje kožu, ubrzava regeneraciju i može pomoći u sprečavanju nastanka ožiljaka od akni. Antonijević ističe i važnost pravilne ishrane za zdravlje kože, ali savetuje da se prirodni preparati koriste i spolja za optimalne rezultate.

Žene koje žele prirodnu negu lako mogu pronaći bokvicu, neven i pasji trn na lokalnim pijacama ili čak u svom dvorištu. Tradicionalna medicina nudi jednostavna i lako dostupna rešenja za negu kože tokom celog leta. Kako kaže Momčilo Antonijević: “Bokvica se često naziva ‘šumski flaster’ jer pomaže kod manjih rana i iritacija.”

Nutricionisti upozoravaju: instant kaše, musli i sokovi često izazivaju brzi pad energije tokom jutra

Mnoge žene biraju instant kaše, musli i sveže ceđene sokove za doručak u želji da dan započnu zdravo, ali nutricionisti upozoravaju da ovakvi izbori mogu biti razlog što osećate glad već pre podneva. Ovaj problem je posebno izražen kod zaposlenih žena u urbanim sredinama, koje često doručkuju na brzinu pre odlaska na posao. Nutricionistkinja Jelena Petrović objašnjava: „Instant kaše i industrijski musli podižu nivo šećera u krvi veoma brzo, ali taj efekat kratko traje. Nakon toga, nivo šećera naglo pada, što telo tumači kao signal da je ponovo vreme za obrok.” Isto važi i za tost sa slatkim namazima, kao i za zaslađene muslije u kombinaciji sa mlekom ili jogurtom.

Doručci kao što su sveže ceđeni sokovi i smutiji često sadrže puno šećera, a malo vlakana i proteina, pa sitost brzo nestaje i energija opada. Nutricionisti ističu da prvi obrok treba da obezbedi oko 25 do 30 odsto dnevnog unosa kalorija i preporučuju da se doručkuje 30 do 40 minuta nakon buđenja, idealno između sedam i devet sati.

Za trajnu energiju i bolji osećaj sitosti najbolje je birati kombinaciju sporih ugljenih hidrata, proteina i zdravih masti. Na primer, ovsena kaša sa orašastim plodovima i jogurtom, integralni hleb sa namazom od avokada i kuvanim jajetom ili kajgana sa povrćem, obezbediće stabilnu energiju tokom celog jutra. Jelena Petrović savetuje: „Najbolje je birati doručak koji sadrži integralne žitarice, jaja, mlečne proizvode i zdrave masti iz orašastih plodova ili maslinovog ulja.” Uz to, preporučuje čaj ili domaći napitak bez dodatog šećera.

Kao praktične predloge, izdvajaju se heljda sa maslinovim uljem i začinskim biljem, kuvano jaje i avokado, integralni hleb sa pestom, orasima i ćuretinom, kao i kajgana sa povrćem. Lekari posebno ističu da kafa na prazan stomak može iritirati želudac, pa je bolje piti je nakon doručka. Takođe, slatkiši ujutru mogu dati kratak nalet energije, ali ubrzo izazivaju osećaj umora i novu glad. Ključ je u pažljivom izboru namirnica koje pružaju stabilnu energiju, više proteina i manje šećera – čak i kada hrana na prvi pogled deluje zdravo.