Kardiolog upozorava: samoinicijativno smanjenje terapije tokom leta može dovesti do ozbiljnih komplikacija

Sa dolaskom leta, brojne žene prave čestu grešku – samostalno smanjuju ili preskaču svoje lekove za visok pritisak ili srčane bolesti, što može imati ozbiljne posledice na zdravlje. Dr Nebojša Tasić, kardiolog i pomoćnik ministra zdravlja, ističe da ovakva praksa, posebno bez konsultacije sa lekarom, zaista može biti rizična, naročito tokom perioda visokih temperatura.

Posebno se upozoravaju žene sa hroničnim bolestima, kao što su povišen krvni pritisak, dijabetes ili one koje su već pretrpele infarkt ili moždani udar. Dr Tasić naglašava: „Nemojte nikada samostalno menjati terapiju, bez obzira kako se osećate. To može imati ozbiljne posledice po vaše zdravlje. Bolest i lekovi deluju na načine koje ne možete sami da procenite.”

Tokom letnjih vrućina, telo gubi više tečnosti, što dodatno opterećuje organizam. Zato je, prema rečima dr Tasića, važno da žene obave kontrolni pregled kod izabranog lekara pre početka leta. „Kod žena sa dijabetesom, povišenim pritiskom ili onih koje su imale kardiovaskularne događaje, savetujemo kontrolu i pre leta i pre zime”, dodaje on. Lekar tada procenjuje da li je potrebna promena terapije, u odnosu na klimatske uslove.

Česta greška je i odustajanje od lekova čim se pojave bolji rezultati na analizama ili dok se osoba oseća dobro. Dr Tasić upozorava: „Ljudi često sami izvade krv, vide dobre nalaze i odluče da smanje lekove ili preskoče kontrolu. Upravo tu nastaje veliki problem.”

Leti je izuzetno važno voditi računa o hidrataciji. Visoke temperature podstiču gubitak vode, čime se dodatno opterećuje srce. Preporuka stručnjaka je da se žene dobro hidriraju i uzimaju terapiju redovno. Ako primete bilo kakve neobične simptome, savetuje se da što pre potraže lekarsku pomoć.

Što se tiče ishrane, prednost treba dati svežem voću, povrću i sezonskim salatama, ali čorbe i supe ne treba izbegavati ni tokom najtoplijih dana. „Čorbe i supe su odličan izbor i leti, jer pomažu u očuvanju hidratacije”, ističe dr Tasić.

Mlađe žene često se dvoume oko početka terapije za pritisak ili masnoće, smatrajući da je za to rano. Dr Tasić posebno naglašava: „Lekovi nisu kazna, već zaštita. Prepisujemo ih da bismo zaštitili krvne sudove i sprečili ozbiljne komplikacije u budućnosti.”

Pored toga, preporučuje se izbegavanje većih količina alkohola, pogotovo rashlađenih alkoholnih pića, kao i pušenje i druge nezdrave navike. Hronične bolesti zahtevaju ozbiljan i dosledan pristup tokom cele godine, a posebno u letnjem periodu.

Redovna kontrola terapije, pravilna ishrana i dovoljna hidratacija ključni su za očuvanje zdravlja žena tokom toplih meseci. Najvažnije je da terapiju ne menjate bez saveta lekara i da se fokusirate na prevenciju komplikacija.

Nauka potvrđuje da nizak temperaturni režim utiče na ukus paradajza – saznajte kako da ga sačuvate sočnim i mirisnim.

Mnoge žene primete da paradajz iz frižidera često nema onaj prepoznatljiv miris i slast na koji su navikle. Naučna istraživanja su pokazala da način na koji čuvamo paradajz direktno utiče na njegov ukus i teksturu. Kada paradajz držite na temperaturama nižim od 12 stepeni Celzijusa, dolazi do promena u ćelijama i usporavaju se hemijski procesi odgovorni za aromatična jedinjenja. Zato paradajz, iako izgleda sveže, često postane bezukusan i brašnjav kada ga izvadite iz frižidera.

Zbog niskih temperatura, aktivnost gena odgovornih za aromu se smanjuje. Paradajz ne gubi nutritivne vrednosti niti vitamine, ali gubi ono zbog čega ga najviše volimo – miris i punoću ukusa. Takođe, tekstura postaje mekša, a ponekad i neprivlačno brašnjava, što mnogi odmah primete pri prvom zalogaju.

Najbolje je da čvrst i nezreo paradajz držite na sobnoj temperaturi, daleko od direktnog sunca, kako bi nastavio da sazreva i razvija aromu. Ako je paradajz već zreo i mekan, a ne planirate da ga pojedete u roku od nekoliko dana, tada ga ipak možete staviti u frižider da biste produžili svežinu. Ipak, frižider nije idealan za sazrevanje paradajza, već može usporiti njegovo kvarenje ako je prezreo.

Poznato istraživanje objavljeno u Proceedings of the National Academy of Sciences potvrđuje da paradajz čuvan u frižideru ima slabiji miris i ukus u poređenju sa onim koji je bio na sobnoj temperaturi. Štaviše, deo izgubljene arome se ne može povratiti ni kada se paradajz zagreje na sobnu temperaturu. Zato mnoge domaćice primećuju da paradajz iz frižidera ostaje „bezukusan“ čak i nakon što ga izvade i ostave da odstoji.

Ako želite da uživate u pravom ukusu paradajza, čuvajte ga van frižidera dok ne omekša i postane potpuno zreo. Tek tada, ukoliko ga nećete odmah pojesti, možete ga nakratko staviti u frižider. Na ovaj način, sačuvaćete njegovu aromu i uživati u mirisu i slasti kakvu pamtite iz detinjstva. Zapamtite, način čuvanja ima veliki uticaj na kvalitet ovog omiljenog povrća, zato primenite ove savete u svojoj kuhinji.

Stručnjaci upozoravaju: kvalitetan san je ključan za prevenciju karcinoma, posebno kod mlađih žena

Nedostatak sna sve češće predstavlja ozbiljan zdravstveni problem među ženama, posebno onima mlađim od 50 godina. U današnjem ubrzanom životu, mnoge žene žrtvuju odmor zbog brojnih obaveza ili vremena provedenog pred ekranima, ali lekari upozoravaju da je zdrav san od presudne važnosti za očuvanje organizma i smanjenje rizika od bolesti poput karcinoma.

Tokom noći organizam obnavlja ćelije i jača imuni sistem, a san pomaže i u popravljanju oštećenja u telu. Kada ga nema dovoljno, ti procesi se remete, pa žene koje hronično loše spavaju imaju veće šanse da razviju maligne bolesti. Lekari su primetili rast broja dijagnostikovanih karcinoma kod mlađih žena, što dodatno ističe koliko je važno voditi računa o kvalitetu sna.

Loš san utiče i na hormone. Onkolog dr Aleksandar Petrović pojašnjava: „Redovan i kvalitetan san pomaže u regulaciji unutrašnjeg sata i hormona kao što je melatonin. Melatonin nije samo hormon za spavanje, već učestvuje u rastu i obnovi ćelija.“ Ako je sna malo, nivo melatonina opada i telo gubi ovaj zaštitni efekat. Osim toga, imuni sistem postaje slabiji, jer tokom sna organizam prepoznaje i uklanja oštećene ćelije, pa nedostatak odmora može dovesti do hronične upale. Kratkotrajna upala pomaže telu da se oporavi, ali kada traje dugo, oštećuje zdrava tkiva i povećava rizik od bolesti.

Nedovoljno sna često vodi ka lošijim svakodnevnim navikama – žene koje su umorne češće biraju nezdravu hranu, dobijaju na težini i imaju manje energije za fizičku aktivnost. Svi ovi faktori dodatno povećavaju mogućnost nastanka karcinoma, ali je rizik moguće smanjiti promenom životnih navika.

Za bolji san, stručnjaci savetuju izbegavanje alkohola uveče, odlazak na spavanje i buđenje u isto vreme svakog dana, kao i isključivanje ekrana pre odmora, budući da plavo svetlo smanjuje lučenje melatonina. Spavaća soba bi trebalo da bude tamna, tiha i blago rashlađena. Ako i pored promena i dalje osećate umor ili sumnjate na poremećaj sna, obavezno se obratite lekaru.

Na kraju, dr Aleksandar Petrović ističe: „Kvalitetan san nije luksuz, već osnovni deo brige o zdravlju. On je podjednako važan kao pravilna ishrana, fizička aktivnost i redovni preventivni pregledi.“ Za sve nedoumice ili sumnje, konsultujte svog lekara.