Letnji stres može izazvati emotivni umor i iscrpljenost – saznajte prve simptome i efikasne savete stručnjaka za očuvanje mentalnog zdravlja

Iako mnogi veruju da leto donosi opuštanje i vreme za odmor, istraživanja pokazuju da upravo tokom letnjih meseci žene u Srbiji često osećaju veći pritisak. Glavni razlog je pokušaj da usklade poslovne zadatke, organizuju odmor, brinu o deci i održavaju društveni život. Letnji stres tako može prerasti u ozbiljno stanje poznato kao letnje sagorevanje, koje podrazumeva i emotivno i fizičko iscrpljenje zbog preopterećenosti.

Žene često žele maksimalno da iskoriste svaki letnji dan, zbog čega preuzimaju više obaveza nego što mogu da izdrže. Uz to, društvene mreže dodatno povećavaju osećaj pritiska prikazujući savršene trenutke i putovanja, pa se javlja utisak da uvek moraju biti aktivne i srećne. Kada realni život ne isprati ta očekivanja, javlja se nezadovoljstvo i iscrpljenost.

Letnje sagorevanje ne nastaje iznenada – telo šalje jasne signale da mu je potreban predah. Simptomi uključuju stalni umor, razdražljivost, pad koncentracije i motivacije, probleme sa spavanjem i osećaj da ne stižete da završite sve zadatke. Pored toga, moguće su glavobolje, napetost u mišićima, promenjen apetit ili ubrzan rad srca. Prema rečima dr Milene Petrović, specijaliste psihijatrije: „Žene su često sklone da ignorišu prve simptome iscrpljenosti, pokušavajući da ispune svačija očekivanja. Međutim, uporan umor i emotivna praznina su znak da je vreme za promenu ritma.”

Pored profesionalnih obaveza, tokom leta žene preuzimaju dodatnu brigu o deci zbog školskog raspusta, organizuju porodična okupljanja i planiranje odmora, a povećani troškovi mogu pojačati osećaj pritiska. Promene u dnevnoj rutini, putovanja i poremećaj sna dodatno utiču na stabilnost. „Letnje sagorevanje je češće kod žena koje su perfekcionisti ili ne umeju da postave granice. Zato je važno naučiti reći ‘ne’ obavezama koje nisu prioritet“, naglašava dr Milena Petrović.

Kako biste sprečili letnje sagorevanje, stručnjaci savetuju da leto ne doživljavate kao takmičenje. Prvo definišite šta vam je zaista važno – nekima je prioritet više vremena za porodicu, drugima mir ili vreme za sebe. Kada znate šta vas ispunjava, lakše ćete odbiti pozive i planove koji vas dodatno opterećuju. Nije neophodno prihvatiti svaki poziv na druženje ili putovanje.

Pored toga, važno je održavati osnovnu dnevnu rutinu – dovoljno sna, lagane fizičke aktivnosti i vreme za odmor bez osećaja krivice. Izbegavajte poređenje sa drugima na društvenim mrežama, kako biste sačuvali mir. Ako simptomi sagorevanja traju duže od dve nedelje ili se pojačavaju, obavezno se obratite lekaru ili stručnjaku za mentalno zdravlje, jer samo stručna osoba može proceniti vaše stanje i predložiti odgovarajuće korake. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Bol i ukočenost ramena posebno otežavaju svakodnevicu ženama između 40. i 60. godine – evo šta treba znati

Smrznuto rame, poznato i kao adhezivni kapsulitis, predstavlja zdravstveni problem sa kojim se često susreću žene u zrelom životnom dobu, posebno između 40. i 60. godine. Ovu bolest karakterišu intenzivan bol i postepena ukočenost ramena, što značajno otežava svakodnevne aktivnosti i smanjuje pokretljivost ruke. Najveći rizik imaju žene sa dijabetesom tipa 2, poremećajima rada štitne žlezde ili srčanim tegobama, a simptomi su naročito izraženi u menopauzi. Prepoznavanje prvih simptoma i pravovremeno javljanje lekaru od ključnog su značaja.

Smrznuto rame nastaje kada zglobna kapsula ramena – vezivno tkivo koje drži zglob – postane upaljena i zadeblja. Kao rezultat, pokreti su sve teži, a bol se često pojačava noću i može remetiti san. Prema procenama, od 5 do 20 odsto ljudi tokom života prolazi kroz ovu bolest, a kod žena u menopauzi je još češća. Kod osoba sa dijabetesom, smrznuto rame se javlja kod 10-20 odsto pacijentkinja.

Simptomi smrznutog ramena obično započinju bolom, zatim se javlja ukočenost i ograničen raspon pokreta. U početnoj fazi, svaki pokret ramena izaziva bol, naročito noću. Kasnije, bol može da se smanji, ali ukočenost postaje izraženija, što znatno otežava svakodnevne radnje kao što su oblačenje ili podizanje ruke. Oporavak može trajati i do tri godine.

Postoje tri faze ovog stanja: prva je faza smrzavanja, sa pojačanom ukočenošću i bolom i može trajati od 6 nedelja do 9 meseci. Druga je faza ukočenosti, kada bol slabi, ali pokreti ostaju ograničeni i traje od 2 do 6 meseci. Treća faza je oporavak, u kojoj se pokretljivost postepeno vraća i može trajati od 6 meseci do 2 godine. Kod manjeg broja žena, posebno onih sa dijabetesom, može ostati trajno blago ograničenje pokreta.

Hormonske promene povezane sa menopauzom dodatno povećavaju rizik od pojave smrznutog ramena kod žena. Takođe, problemi sa štitnom žlezdom, srčane bolesti ili preboljeni moždani udar predstavljaju dodatne faktore rizika. Nedovoljna upotreba ramena zbog bola dodatno pogoršava stanje, pa je od izuzetne važnosti ne zanemarivati simptome i započeti lečenje što pre.

Prema rečima dr Ivane Marković, fizijatra: “Redovno izvođenje lakih vežbi i pravovremena fizikalna terapija mogu značajno skratiti trajanje bolesti. Nažalost, veliki broj pacijentkinja ignoriše simptome u početku. Kada se javi bol ili ukočenost, najbolje je odmah posetiti lekara.”

Žene koje primete bol u ramenu koji traje duže od nekoliko nedelja, trebalo bi da se odmah obrate lekaru. Pravovremena dijagnoza i fizikalna terapija često omogućavaju brži oporavak. Poželjno je izbegavati nagle pokrete i ne nositi teške torbe na toj ruci. Primena toplih obloga ili lagano razgibavanje može pomoći, ali o svakoj terapiji treba odlučivati u dogovoru sa stručnjakom.

Dobra vest je da smrznuto rame najčešće prolazi bez trajnih posledica, ali je za oporavak potrebno strpljenje i upornost. Za tačnu dijagnozu i savet, obavezno se konsultujte sa svojim lekarom.

Redovno trčanje jača srce, poboljšava raspoloženje i pomaže u održavanju zdrave težine kod žena svih uzrasta

Sve više žena u Srbiji i širom sveta odlučuje se za fizičku aktivnost kako bi unapredile zdravlje i sprečile razvoj bolesti. Trčanje se izdvaja kao jedna od najjednostavnijih i najdostupnijih navika, a stručnjaci napominju da već 30 minuta trčanja dnevno može značajno doprineti boljem zdravlju žena, bez obzira na godine.

Trčanje izuzetno povoljno utiče na srce i krvotok. Tokom ove aktivnosti, srčani mišić se jača, dok krv efikasnije dostavlja kiseonik do svih delova tela. Na ovaj način smanjuje se rizik od povišenog krvnog pritiska i srčanih oboljenja, što je posebno značajno za žene u četrdesetim i kasnije. Mlađim ženama trčanje pomaže da zadrže energiju i vitalnost tokom svakodnevnih obaveza.

Uz fizičke benefite, trčanje ima i vrlo pozitivan efekat na mentalno zdravlje. Tokom ove aktivnosti, telo luči endorfine – hormone sreće, zahvaljujući kojima se smanjuje nivo stresa, popravlja raspoloženje i lakše prevazilaze svakodnevne tenzije. Mnoge žene primećuju da su posle laganog trčanja opuštenije i zadovoljnije. Trčanje se pokazalo korisnim i u borbi protiv blažih oblika anksioznosti i napetosti, koje su česte u savremenom načinu života.

Ova navika je takođe odlična podrška u kontroli telesne težine. Već pola sata trčanja sagoreva veliku količinu kalorija, a u kombinaciji sa izbalansiranom ishranom, pomaže u postepenoj i zdravoj regulaciji kilograma. Na taj način se umanjuje i rizik od nastanka dijabetesa tipa 2, kao i drugih metaboličkih problema.

Za žene koje do sada nisu trčale, preporučuje se da krenu polako – prvo sa brzim hodom i kraćim intervalima trčanja, a zatim postepeno produžavaju trajanje i intenzitet. Kontinuitet je važniji od brzine, a prema rečima dr Dragane Petrović, specijaliste sportske medicine: “Najvažnije je da uživate u kretanju i slušate svoje telo. Redovno trčanje, makar i dva do tri puta nedeljno, može doneti vidljive promene u energiji i raspoloženju.”

Trčanjem jačate mišiće nogu, leđa i trupa, što doprinosi boljem držanju i olakšava svakodnevne aktivnosti. Ova aktivnost je dostupna svima, jer ne zahteva posebnu opremu ni članstvo u teretani – dovoljne su udobne patike i omiljena staza u parku ili naselju.

Pre nego što započnete novu fizičku aktivnost, posebno ako imate hronične zdravstvene probleme ili duže vreme niste vežbali, obavezno se posavetujte sa lekarom kako biste izbegli povrede i prilagodili tempo svom zdravstvenom stanju.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.