Bol i ukočenost ramena posebno otežavaju svakodnevicu ženama između 40. i 60. godine – evo šta treba znati

Smrznuto rame, poznato i kao adhezivni kapsulitis, predstavlja zdravstveni problem sa kojim se često susreću žene u zrelom životnom dobu, posebno između 40. i 60. godine. Ovu bolest karakterišu intenzivan bol i postepena ukočenost ramena, što značajno otežava svakodnevne aktivnosti i smanjuje pokretljivost ruke. Najveći rizik imaju žene sa dijabetesom tipa 2, poremećajima rada štitne žlezde ili srčanim tegobama, a simptomi su naročito izraženi u menopauzi. Prepoznavanje prvih simptoma i pravovremeno javljanje lekaru od ključnog su značaja.

Smrznuto rame nastaje kada zglobna kapsula ramena – vezivno tkivo koje drži zglob – postane upaljena i zadeblja. Kao rezultat, pokreti su sve teži, a bol se često pojačava noću i može remetiti san. Prema procenama, od 5 do 20 odsto ljudi tokom života prolazi kroz ovu bolest, a kod žena u menopauzi je još češća. Kod osoba sa dijabetesom, smrznuto rame se javlja kod 10-20 odsto pacijentkinja.

Simptomi smrznutog ramena obično započinju bolom, zatim se javlja ukočenost i ograničen raspon pokreta. U početnoj fazi, svaki pokret ramena izaziva bol, naročito noću. Kasnije, bol može da se smanji, ali ukočenost postaje izraženija, što znatno otežava svakodnevne radnje kao što su oblačenje ili podizanje ruke. Oporavak može trajati i do tri godine.

Postoje tri faze ovog stanja: prva je faza smrzavanja, sa pojačanom ukočenošću i bolom i može trajati od 6 nedelja do 9 meseci. Druga je faza ukočenosti, kada bol slabi, ali pokreti ostaju ograničeni i traje od 2 do 6 meseci. Treća faza je oporavak, u kojoj se pokretljivost postepeno vraća i može trajati od 6 meseci do 2 godine. Kod manjeg broja žena, posebno onih sa dijabetesom, može ostati trajno blago ograničenje pokreta.

Hormonske promene povezane sa menopauzom dodatno povećavaju rizik od pojave smrznutog ramena kod žena. Takođe, problemi sa štitnom žlezdom, srčane bolesti ili preboljeni moždani udar predstavljaju dodatne faktore rizika. Nedovoljna upotreba ramena zbog bola dodatno pogoršava stanje, pa je od izuzetne važnosti ne zanemarivati simptome i započeti lečenje što pre.

Prema rečima dr Ivane Marković, fizijatra: “Redovno izvođenje lakih vežbi i pravovremena fizikalna terapija mogu značajno skratiti trajanje bolesti. Nažalost, veliki broj pacijentkinja ignoriše simptome u početku. Kada se javi bol ili ukočenost, najbolje je odmah posetiti lekara.”

Žene koje primete bol u ramenu koji traje duže od nekoliko nedelja, trebalo bi da se odmah obrate lekaru. Pravovremena dijagnoza i fizikalna terapija često omogućavaju brži oporavak. Poželjno je izbegavati nagle pokrete i ne nositi teške torbe na toj ruci. Primena toplih obloga ili lagano razgibavanje može pomoći, ali o svakoj terapiji treba odlučivati u dogovoru sa stručnjakom.

Dobra vest je da smrznuto rame najčešće prolazi bez trajnih posledica, ali je za oporavak potrebno strpljenje i upornost. Za tačnu dijagnozu i savet, obavezno se konsultujte sa svojim lekarom.

Redovno trčanje jača srce, poboljšava raspoloženje i pomaže u održavanju zdrave težine kod žena svih uzrasta

Sve više žena u Srbiji i širom sveta odlučuje se za fizičku aktivnost kako bi unapredile zdravlje i sprečile razvoj bolesti. Trčanje se izdvaja kao jedna od najjednostavnijih i najdostupnijih navika, a stručnjaci napominju da već 30 minuta trčanja dnevno može značajno doprineti boljem zdravlju žena, bez obzira na godine.

Trčanje izuzetno povoljno utiče na srce i krvotok. Tokom ove aktivnosti, srčani mišić se jača, dok krv efikasnije dostavlja kiseonik do svih delova tela. Na ovaj način smanjuje se rizik od povišenog krvnog pritiska i srčanih oboljenja, što je posebno značajno za žene u četrdesetim i kasnije. Mlađim ženama trčanje pomaže da zadrže energiju i vitalnost tokom svakodnevnih obaveza.

Uz fizičke benefite, trčanje ima i vrlo pozitivan efekat na mentalno zdravlje. Tokom ove aktivnosti, telo luči endorfine – hormone sreće, zahvaljujući kojima se smanjuje nivo stresa, popravlja raspoloženje i lakše prevazilaze svakodnevne tenzije. Mnoge žene primećuju da su posle laganog trčanja opuštenije i zadovoljnije. Trčanje se pokazalo korisnim i u borbi protiv blažih oblika anksioznosti i napetosti, koje su česte u savremenom načinu života.

Ova navika je takođe odlična podrška u kontroli telesne težine. Već pola sata trčanja sagoreva veliku količinu kalorija, a u kombinaciji sa izbalansiranom ishranom, pomaže u postepenoj i zdravoj regulaciji kilograma. Na taj način se umanjuje i rizik od nastanka dijabetesa tipa 2, kao i drugih metaboličkih problema.

Za žene koje do sada nisu trčale, preporučuje se da krenu polako – prvo sa brzim hodom i kraćim intervalima trčanja, a zatim postepeno produžavaju trajanje i intenzitet. Kontinuitet je važniji od brzine, a prema rečima dr Dragane Petrović, specijaliste sportske medicine: “Najvažnije je da uživate u kretanju i slušate svoje telo. Redovno trčanje, makar i dva do tri puta nedeljno, može doneti vidljive promene u energiji i raspoloženju.”

Trčanjem jačate mišiće nogu, leđa i trupa, što doprinosi boljem držanju i olakšava svakodnevne aktivnosti. Ova aktivnost je dostupna svima, jer ne zahteva posebnu opremu ni članstvo u teretani – dovoljne su udobne patike i omiljena staza u parku ili naselju.

Pre nego što započnete novu fizičku aktivnost, posebno ako imate hronične zdravstvene probleme ili duže vreme niste vežbali, obavezno se posavetujte sa lekarom kako biste izbegli povrede i prilagodili tempo svom zdravstvenom stanju.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Hipertenzija često nema simptome, ali redovno merenje i promene navika mogu sprečiti ozbiljne posledice

Sve više žena u Srbiji suočava se s visokim krvnim pritiskom, koji često prolazi neprimećeno, naročito kod mlađih generacija usled savremenog, ubrzanog načina života. Ova bolest, poznata i kao „tihi neprijatelj“, može ozbiljno ugroziti zdravlje srca i krvnih sudova, posebno ako se ne otkrije na vreme. Iako je češća kod osoba starijih od 40 godina, stručnjaci upozoravaju da hipertenziju treba shvatiti ozbiljno i kod mlađih žena.

Hipertenzija nastaje kada je pritisak krvi na zidove arterija stalno povišen. Najveći izazov je što simptomi često izostaju, pa mnoge žene saznaju za problem tek kada dođe do komplikacija poput srčanog ili moždanog udara. Čak i u odsustvu znakova, visok pritisak može tiho narušavati zdravlje.

Ipak, određeni simptomi mogu signalizirati hipertenziju – to su česte glavobolje (posebno u potiljačnom delu), vrtoglavica, zamagljen vid i osećaj pritiska u glavi. Ubrzani rad srca i kratak dah takođe mogu biti upozoravajući znaci. Međutim, jedini pouzdan način za otkrivanje ovog stanja je redovno merenje krvnog pritiska, čak i kada se osećate dobro. „Kod žena, simptomi mogu biti blaži ili atipični. Zato savetujem svima da povremeno provere krvni pritisak, čak i bez tegoba“, poručuje dr Marina Jovanović, kardiolog. Tako možete na vreme reagovati i sprečiti komplikacije.

Brojni faktori utiču na pojavu visokog pritiska kod žena: prekomerna telesna težina, fizička neaktivnost, preteran unos soli, stres, pušenje i veći unos alkohola. Sa godinama se rizik povećava, ali poslednjih godina i mlađe žene sve češće imaju ovaj problem, mahom zbog loših navika u ishrani i životnom stilu. Pravovremeno prepoznavanje i promena ovih navika ključ su prevencije. „Zdrava ishrana sa više voća i povrća, smanjenje soli i redovno kretanje značajno smanjuju rizik od hipertenzije“, ističe dr Jovanović. I dovoljno sna i kontrola stresa igraju važnu ulogu.

Najbolja zaštita je redovna preventivna kontrola. Pored povremenog merenja pritiska, obratite pažnju na signale kao što su glavobolje ili vrtoglavica. Nastojte da fizička aktivnost postane deo vaše svakodnevice, a ukoliko vam lekar prepiše terapiju, važno je da je uzimate redovno i tačno prema uputstvu. Za svaku nedoumicu ili sumnju, obavezno se obratite svom lekaru. Pravovremeno reagovanje i zdrave navike mogu značajno poboljšati kvalitet života i smanjiti rizik od ozbiljnih posledica.