Novo istraživanje otkriva da lekovi za mršavljenje pozitivno utiču na protok krvi u srcu, nezavisno od gubitka kilograma

Najnovija naučna otkrića donose nadu ženama koje su preživele srčani udar. Lekovi poznati kao GLP-1 agonisti, koji se uglavnom koriste za regulaciju telesne težine i kod dijabetesa tipa 2, mogli bi imati dodatni pozitivan efekat na zdravlje srca. Studija sprovedena na životinjama pokazala je da ovi lekovi poboljšavaju protok krvi u srcu nakon infarkta, što otvara nove mogućnosti za tretman nakon ove ozbiljne zdravstvene krize.

Žene su najčešće pogođene infarktom u srednjim i starijim godinama, a proces ozdravljenja je često dug i zahteva stalnu medicinsku pažnju. Pored standardnih terapija kao što su lekovi za snižavanje masnoća i beta-blokatori, istraživači su sada fokusirani i na GLP-1 lekove zbog njihovog uticaja na krvne sudove srca. Ovi lekovi su već poznati po tome što pomažu u mršavljenju i kontroli šećera u krvi.

Tokom istraživanja, naučnici su otkrili da male ćelije u srcu, poznate kao periciti, mogu izazvati sužavanje najmanjih krvnih sudova tokom infarkta, što dodatno otežava oporavak. GLP-1 lekovi pomažu ovim krvnim sudovima da se ponovo prošire, poboljšavajući snabdevanje srca krvlju. Zanimljivo je da ovaj efekat nije vezan za gubitak kilograma, što je iznenadilo naučnike.

Prema rečima dr Svetlane Mastitskaye, jedne od autorki studije: „Ovo otkriće nam daje nadu da bi GLP-1 lekovi mogli imati mesto u lečenju nakon infarkta, nezavisno od njihove uloge u kontroli težine.“ Dr Mir Ali dodaje da se radi o potencijalno značajnom napretku, ali ističe: „Potrebno je još kliničkih istraživanja na ljudima kako bi se potvrdile ove koristi.“

Za žene koje su doživele infarkt, ova saznanja predstavljaju još jednu šansu za unapređenje oporavka srca. Ukoliko ste u riziku ili ste već imali srčani udar, veoma je važno da redovno pratite preporuke svog kardiologa, kao i da kontrolišete faktore rizika kao što su krvni pritisak, nivo šećera i masnoće u krvi. Za više informacija ili individualizovani savet, obratite se svom lekaru.

Nekontrolisano uzimanje lekova može prikriti simptome i dovesti do težih oštećenja nerava, upozorava dr Karmela Filipović

Išijas, neprijatno stanje koje zahvata nerv ishiadicus i najčešće izaziva bol u donjem delu leđa i nozi, sve je češći i kod mlađih žena koje puno vremena provode sedeći. Prema rečima dr sci. med. Karmele Filipović, specijaliste fizikalne medicine i rehabilitacije iz Novog Sada, mnoge žene samoinicijativno koriste analgetike kako bi smanjile bol, što može prikriti ozbiljnost simptoma i dovesti do pogoršanja stanja.

Najčešći simptomi išijasa su bol, utrnulost i trnjenje, a žene koje su fizički neaktivne ili dugo sede često ih zanemaruju, smatrajući da je u pitanju samo zamor ili prolazna nelagodnost. “Analgeticima i nesteroidnim antiinflamatornim lekovima trenutno se kupiraju tegobe, ali istovremeno se produbljuje proces oštećenja nerva ishiadicusa, što ima za posledicu mnogo teže i ozbiljnije lečenje ovih pacijenata”, ističe dr Filipović.

Samostalna upotreba lekova može odložiti pravilnu dijagnozu i dovesti do toga da išijas preraste u hronično stanje. Ako bolovi u donjem delu leđa ili glutealnoj regiji ne prolaze nekoliko dana ili se ponavljaju, veoma je važno otići kod lekara i započeti terapiju na vreme. Dr Filipović savetuje: “Ukoliko bol u donjem delu leđa ili glutealnoj regiji ne prođe za nekoliko dana, ili se tegobe ponavljaju, važno je obratiti se lekaru kako bi se na vreme započelo lečenje. Produženo stanje može dovesti do doživotnih problema, kada je lečenje znatno teže”.

Lečenje išijasa se uglavnom sprovodi konzervativno, kroz kombinaciju lekova, fizikalne terapije i specijalnih vežbi za jačanje mišića (kineziterapija). Samo mali broj žena ima potrebu za operacijom, o čemu odlučuje neurohirurg. “Operacija nije uvek kraj lečenja, niti su sve pacijentkinje kandidati za hirurški zahvat”, pojašnjava dr Filipović. Najbolje rezultate daje terapija pod stručnim nadzorom, uz lekove, fizikalne procedure i individualno prilagođene vežbe.

Posebno treba izbegavati samoinicijativno uzimanje lekova, jer to može izazvati štetne efekte na želudac i srce, kao i pogoršanje osnovne bolesti. Prevencija išijasa podrazumeva svakodnevnu fizičku aktivnost, pravilno sedenje i izbegavanje dugotrajnog sedenja. Za svaku sumnju ili savet najbolje je konsultovati lekara.

Otpornost superbakterija sve češće pogađa žene i najmlađe, a razvoj lekova usporava

Suočavamo se sa ozbiljnim problemom kada su u pitanju superbakterije – bakterije otporne na postojeće antibiotike – jer je razvoj novih lekova znatno usporen. Stručnjaci upozoravaju da je u poslednjih pet godina broj novih antimikrobnih projekata kod vodećih proizvođača lekova smanjen za 35%, sa 92 na svega 60 lekova u fazi razvoja. Posebno zabrinjava što je samo pet novih lekova namenjeno deci mlađoj od pet godina, koja su u posebnom riziku od težih bakterijskih infekcija.

Antimikrobna rezistencija je globalni izazov i pogađa sve uzraste, ali posebno ranjive grupe su žene – naročito trudnice, majke male dece i osobe sa oslabljenim imunitetom. Svake godine više od milion ljudi širom planete premine zbog infekcija na koje aktuelne terapije više ne deluju, dok infekcije otporne na lekove doprinose ukupno četiri miliona smrtnih slučajeva godišnje. Prognoze su da bi se ovaj broj mogao udvostručiti do 2050. godine, što ovaj problem čini izuzetno aktuelnim za svaku porodicu.

Infektolog dr Jelena Petrović naglašava: “Farmaceutska industrija ima moralnu obavezu da nastavi ulaganje u razvoj novih antibiotika, posebno za najosetljivije grupe kao što su deca i pacijenti sa oslabljenim imunitetom. Pristup efikasnim lekovima je ključno pravo svih pacijenata.”

Otpornost na antibiotike nastaje kada bakterije razviju mehanizme kojima se štite od dejstva lekova koji su ih ranije uspešno lečili. To može dovesti do toga da uobičajene infekcije, poput urinarnih, upala pluća ili onih nakon operacija, postanu teško izlečive, pa čak i smrtonosne. Žene su posebno izložene ovom riziku zbog čestih upala mokraćnih puteva i mogućih komplikacija u trudnoći.

Da bi smanjile rizik, čitateljke se podstiču da antibiotike koriste isključivo prema uputstvu lekara i nikada ne prekidaju terapiju na svoju ruku. Pravilna higijena, redovno pranje ruku i vakcinacija su ključni u prevenciji širenja infekcija. Takođe, savetuje se da se izbegava samostalno uzimanje antibiotika i deljenje ili čuvanje neiskorišćenih lekova za kasnije.

Ako primetite simptome infekcije kao što su povišena temperatura, bol, peckanje pri mokrenju ili uporni kašalj, obavezno se javite svom lekaru radi tačne dijagnoze i saveta. Dobro vođena i pravovremena terapija antibioticima može spasiti život, ali je jednako važno čuvati njihovu efikasnost za buduće generacije.

Za tačnu dijagnozu i savet uvek se obratite svom izabranom lekaru.