Ukupna proizvodnja baterijskih ćelija dostigla 244,6 GWh, rast usporio na 9,1 odsto u prvom kvartalu 2026.

Kineska kompanija CATL ostvarila je rast proizvodnje baterijskih ćelija za električna vozila od 15,2 odsto, dostigavši 99,5 GWh u prvom kvartalu 2026. godine, pokazuju podaci SNE Research-a. Ukupna proizvodnja baterijskih ćelija na svetskom tržištu iznosila je 244,6 GWh, što je rast od 9,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, ali znatno slabije u poređenju sa 31,7 odsto rasta tokom cele 2025. godine.

Prema podacima SNE Research-a, tržišni udeo južnokorejskih proizvođača LG Energy Solution, SK On i Samsung SDI zajedno je iznosio 15,6 odsto u prva tri meseca 2026, što predstavlja pad od 2,1 procentnih poena u odnosu na isti period prošle godine. LG Energy Solution zabeležio je rast proizvodnje od 6,6 odsto na 23,7 GWh, dok je SK On smanjio proizvodnju za 10,4 odsto na 9,0 GWh. Samsung SDI je zabeležio pad od 27,7 procenata, na 5,3 GWh. Pad proizvodnje kod SK On bio je pod uticajem prestanka proizvodnje Ford F-150 Lightning i završetka proizvodnje VW ID.4 u SAD.

Na kineskom tržištu, pored CATL-a, BYD je kao drugi najveći proizvođač ćelija na svetu i vodeći u Kini, zabeležio pad od 8,0 odsto, na 33,5 GWh. SNE Research navodi da je pad posledica smanjenja domaće prodaje brenda BYD, dok je prodaja eksternim kupcima kao što je Xiaomi povećana. Potražnja od glavnih kupaca, uključujući Xpeng, Nio i Denza, bila je slaba u ovom periodu.

CATL je proširio bazu kupaca putem većih isporuka kompanijama kao što su Toyota, Kia i Škoda, dok je potražnja kineskih proizvođača poput Nio i Zeekr dodatno podstakla rast. Tesla je, s druge strane, smanjio obim porudžbina zbog pada prodaje Model 3.

SNE Research ocenjuje da globalno tržište baterija ulazi u fazu strukturnih promena, uz regionalne razlike u potražnji. U Kini i Severnoj Americi zabeležen je pad potražnje, dok je isti pokazatelj u porastu na drugim azijskim tržištima, u Evropi i zemljama u razvoju. Proizvođači baterijskih ćelija suočavaju se sa izazovima prilagođavanja novim trendovima i promenama na tržištu.

Na tržištu oglašeno 470 garaža za prodaju i 387 za iznajmljivanje, pojedina mesta koštaju do 35.000 evra

Tržište nekretnina u Srbiji beleži snažan rast interesovanja za garažna mesta, a cene u Beogradu dostižu rekordne nivoe. Prema dostupnim podacima, trenutno je oglašeno oko 470 garaža za prodaju i 387 za izdavanje širom zemlje, dok su cene u glavnom gradu izuzetno raznolike – od 1.150 evra po kvadratu na obodima, do čak 3.182 evra po kvadratu na prestižnim lokacijama oko Sava Centra. Na primer, garažno mesto od 11 m² na toj lokaciji prodaje se za približno 35.000 evra, dok na Lekinom brdu, Cvetkovoj pijaci ili Trošarini parking mesto od 13 m² košta oko 15.000 evra.

Interesovanje za garaže je znatno veće u odnosu na prethodne godine, pri čemu su one postale poseban investicioni segment. “Stanovi se mogu graditi, ali parking prostor je ograničen resurs. Upravo ta ograničenost dugoročno održava rast vrednosti garaža. U pojedinim mikrolokacijama u Beogradu, rast je bio i brži od rasta cena stanova”, navodi Nikola Radić iz agencije Ataše nekretnine.

Najtraženija su garažna mesta u stambenim zgradama, posebno podzemne garaže u novogradnji, gde kvadrat dostiže 2.150 evra na Vračaru i do 2.270 evra na Novom Beogradu, u luksuznim kompleksima poput Bloka 64. U centralnim gradskim opštinama, garaža od 20 m² može vredeti oko 40.000 evra, dok se u projektima kao što je Beograd na vodi cena garažnog mesta kreće oko 2.500 evra po kvadratu.

Radić ističe da su garaže postale jedna od najstabilnijih investicija na tržištu nekretnina, jer zahtevaju minimalno održavanje i nemaju operativne troškove. “Kupci danas traže jednostavan ulaz i izlaz, direktan pristup liftom, sigurnost vozila i dugoročnu likvidnost. Zidane garaže van objekata i dalje imaju svoje mesto, ali dominantni trend je ka integrisanim garažnim sistemima”, dodaje Radić.

Jedan od ključnih saveta stručnjaka je da kupci obavezno provere vlasništvo i eventualna opterećenja u Katastru pre kupovine garažnog mesta. Pravna sigurnost je zagarantovana ukoliko je garaža upisana kao poseban deo objekta. Kako navode advokati, “pravna sigurnost kupovine garažnog mesta, koje je upisano i uknjiženo u Katastru kao poseban deo objekta, je apsolutna i nema razlike između sticanja prava na garažnom mestu ili na stanu, kući ili zemljištu”.

Investitori u novim stambenim projektima najčešće garažna mesta prodaju kao posebne jedinice, uz dobijanje upotrebne dozvole, što omogućava etažiranje i samostalnu kupoprodaju. Zakonski nije uslovljeno da kupac stana mora posedovati garažno mesto ili obrnuto, pa je moguće kupiti više garažnih mesta kao investiciju bez dodatnih troškova održavanja.

Nemačka Schwarz grupa prvi put nadmašila Konzum po prometu, prosečne plate u Lidlu i Kauflandu iznad sektorskog proseka

Nemačka Schwarz grupa, u čijem sastavu posluju maloprodajni lanci Lidl i Kaufland, ostvarila je ukupni prihod od 2,3 milijarde evra na hrvatskom tržištu tokom prošle godine, preuzimajući lidersku poziciju po prometu među trgovinskim lancima. Ovaj rezultat je za 19 odsto viši u poređenju sa prometom koji je ostvario dotadašnji lider, Konzum, čiji su prihodi iznosili 1,94 milijarde evra, što predstavlja pad od 5 odsto u odnosu na prethodnu godinu, pokazuju zvanični podaci.

Konzum je bio jedini od deset najvećih trgovaca u Hrvatskoj koji je zabeležio pad prihoda, ali je istovremeno uspeo da poveća neto dobit za 67 odsto, koja je dostigla 85 miliona evra. Ovakav rezultat postignut je pre svega kroz racionalizaciju kadrova, odnosno smanjenje broja zaposlenih. Broj radnika u Konzumu smanjen je sa oko 10.200 na 9.200, dok je prosečna neto plata porasla na 1.360 evra, što je povećanje od 140 evra u odnosu na prethodni period.

Za razliku od Konzuma, Schwarz grupa je beležila rast i po pitanju broja zaposlenih i visine plata. Lidl je zabeležio promet od 1,42 milijarde evra i profit od 70 miliona evra, dok je Kaufland ostvario prihod od 881 milion evra. Neto dobit Schwarz grupe iznosila je 102 miliona evra, što je 20 odsto više od Konzumove dobiti. Prosečna neto plata u Lidlu iznosila je 1.920 evra, dok su zaposleni u Kauflandu primali 1.860 evra, čime su ove kompanije značajno iznad sektorskog proseka u pogledu zarada.

Među ostalim trgovcima, lanac Studenac predvodio je grupu s rastom prihoda od 13 odsto, dok su Tommy, KTC, Plodine i Spar ostvarili rast između 7 i 12 odsto. Italijanski diskonter Eurospin zabeležio je najveći relativni rast prometa od 19 odsto, ali je poslovao sa gubitkom od 6,2 miliona evra zbog intenzivnih investicija u širenje maloprodajne mreže.

Na kraju liste po prosečnim platama nalazi se lanac Boso, koji je sa prihodima od 182 miliona evra zadržao jedanaestu poziciju na tržištu, ali sa prosečnom neto platom od svega 770 evra, što je samo 20 evra više od minimalca i čak dva i po puta manje u odnosu na najuspešnije konkurente.

Podaci ukazuju na nastavak trenda konsolidacije sektora maloprodaje u Hrvatskoj, uz jasno izdvajanje nemačkih lanaca po ukupnom prometu, profitabilnosti, ali i uslovima za zaposlene.