Saznajte najčešće uzroke bola u kolenu na stepenicama, kada je vreme za posetu lekaru i kako olakšati tegobe

Bol u kolenu prilikom penjanja ili spuštanja niz stepenice često se javlja kod žena, naročito u srednjim i starijim godinama, najčešće zbog hormonskih promena i opterećenja kojem je koleno svakodnevno izloženo. Ova neprijatnost može biti tupa ili oštra, a do nje dovode različiti faktori: slabljenje butnih mišića, višak kilograma, prvi znaci osteoartritisa ili povrede hrskavice.

Najčešći razlog za bol koji se javlja na stepenicama je patelofemoralni bolni sindrom, poznat i kao „trkačko koleno“. Ova tegoba nastaje zbog iritacije zgloba između čašice kolena i butne kosti, što izaziva tupi bol u prednjem delu kolena, posebno pri savijanju i opterećenju. Dr Mirjana Petrović, specijalista fizikalne medicine, ističe: „Ako se bol javlja prilikom penjanja ili silaska niz stepenice, najčešće je problem u mekim tkivima oko čašice i u slabosti mišića natkolenice. Pravilnim vežbama i kontrolom težine, tegobe se mogu ublažiti.“

Osteoartritis, odnosno propadanje zglobne hrskavice, još je jedan čest uzrok bola kod žena starijih od 50 godina. Simptomi uključuju ukočenost, bol i ponekad pucketanje u kolenu, naročito ujutru ili nakon dužeg hodanja. Kod žena sa artrozom, spuštanje niz stepenice često izaziva jači bol nego samo penjanje. Dr Petrović savetuje: „Jačanje kvadricepsa, odnosno mišića butine, može znatno olakšati svakodnevne aktivnosti. Vežbe se rade tako što se mišić steže bez pokreta zgloba i ponavlja nekoliko puta dnevno.“

Bol u kolenu može nastati i zbog tendinitisa, odnosno upale tetiva koje spajaju mišiće sa kostima kolena. Patelarni tendinitis često pogađa žene koje su fizički aktivne ili žene koje naglo povećaju nivo aktivnosti. Povrede meniskusa, hrskavične strukture u kolenu, uglavnom su posledica naglih pokreta ili dugotrajnog opterećenja i karakterišu ih bol, otok i osećaj „zaključavanja“ zgloba.

Kako biste ublažili bol, preporučuje se RICE metoda: odmor, hladne obloge, elastični zavoj i podizanje noge iznad nivoa srca. Ukoliko se bol ne smanjuje, pojačava ili je praćen otokom i nemogućnošću savijanja kolena, najbolje je obratiti se lekaru radi precizne dijagnoze i lečenja.

Za prevenciju i ublažavanje simptoma važno je održavati zdravu telesnu težinu, redovno jačati mišiće butine i izbegavati iznenadne, opterećujuće pokrete. Pre početka bilo kakvih tretmana ili vežbi, uvek se savetujte sa stručnjakom.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Bakterije iz kimčija potencijalno olakšavaju izbacivanje nanoplastike, ali stručnjaci upozoravaju na količinu i rizik od viška soli

Mikroplastika je sveprisutna u našem okruženju, a istraživanja pokazuju da se nalazi i u ljudskom organizmu. Novo istraživanje sugeriše da konzumacija fermentisane hrane, kao što je kimči, može pomoći telu da se oslobodi mikroplastike. U studiji sprovedenoj na miševima, naučnici su koristili bakteriju mlečne kiseline (Leuconostoc mesenteroides) izolovanu iz kimčija. Rezultati su pokazali da su miševi koji su dobijali ovu bakteriju izbacili gotovo dva puta više nanoplastike putem stolice u poređenju sa kontrolnom grupom.

Iako se zdravstveni rizici mikroplastike i dalje ispituju, postoje dokazi da sitne čestice plastike mogu izazvati hronične upale i probleme u radu različitih organa. Posebno su zabrinjavajuće nanoplastične čestice, jer mogu prolaziti kroz ćelijske membrane i dospeti u organe.

Važno je napomenuti da je ova studija delimično finansirana od strane instituta koji promoviše kimči, pa su potrebna dodatna i nezavisna ispitivanja na ljudima pre bilo kakvih konačnih zaključaka. Ipak, stručnjaci smatraju ove nalaze interesantnim u kontekstu svakodnevne ishrane. Nutricionistkinja Džesika Kording ističe: “Ove bakterije mogu imati pozitivan efekat na zdravlje creva, što je važno za opšte zdravlje i varenje.” Doktorka Saira Šahab dodaje: “Fermentisana hrana može doprineti boljem izbacivanju štetnih supstanci, ali treba biti obazriv sa količinom zbog rizika od visokog unosa soli.”

Iako fermentisana hrana, poput kimčija, jogurta ili kefira, može imati benefite, prekomerna konzumacija može dovesti do povišenog krvnog pritiska i problema sa želucem. Zato se preporučuje umereno uključivanje ovih namirnica u raznovrsnu i uravnoteženu ishranu. Žene svih uzrasta koje žele da unaprede svoje zdravlje mogu razmotriti uključivanje fermentisanih proizvoda, ali je važno pratiti reakcije tela i konsultovati se sa lekarom, naročito ako već postoje hronične tegobe. Za tačne savete i dijagnozu obavezno se obratite stručnjaku.

Fizička aktivnost, zdrav san, pravilna ishrana i upravljanje stresom ključni su za očuvanje mentalne bistrine, a prve promene stižu već za nekoliko nedelja

Briga o zdravlju mozga postaje sve važnija kako godine prolaze, posebno za žene starije od 40 godina koje često prve primete promene u pamćenju i koncentraciji. Poznati neurolog dr Majid Fotuhi ističe da mozak može zadržati vitalnost i u zrelim godinama, ako se u svakodnevni život uvedu određene korisne navike.

Prema dr Fotuhiju, hipokampus i moždana kora su regije mozga odgovorne za pamćenje i učenje. Negativni faktori poput loše ishrane, nedostatka fizičke aktivnosti i stalnog stresa smanjuju njihovu funkciju, dok pozitivne promene mogu čak doprineti njihovom rastu. “Kod mojih pacijenata poboljšanja su bila vidljiva već nakon tri meseca i to na snimcima mozga,” naglašava dr Fotuhi.

Za žene koje žele da uspore starenje mozga i očuvaju mentalnu bistrinu, neurolog preporučuje sledećih pet navika:

1. Fizička aktivnost – Umereno ili redovno kretanje podstiče nastanak novih moždanih ćelija, proces poznat kao neurogeneza. Vežbanje poboljšava koncentraciju i pamćenje, a prve koristi su uočljive već posle nekoliko meseci.

2. Kvalitetan san – U fazi dubokog sna mozak se oslobađa štetnih materija, uključujući one koje se dovode u vezu sa razvojem Alzheimerove bolesti. Dr Fotuhi upozorava: “Ako spavate manje od šest sati, mozak nema dovoljno vremena za detoksikaciju, što može doprineti upalama i smanjenju hipokampusa.”

3. Pravilna ishrana – Ishrana bogata voćem, povrćem, mahunarkama i dovoljnim unosom vode smanjuje upalne procese u mozgu. Transmasti, šećeri i prerađene namirnice imaju suprotan efekat. “Hrana može biti lek za mozak”, navodi dr Fotuhi.

4. Upravljanje stresom – Dugotrajan stres negativno utiče na moždane funkcije. Promena razmišljanja i fokusiranje na rešenja umesto problema pomaže da stres ima manji uticaj i poboljšava kvalitet sna.

5. Aktivno korišćenje mozga – Učenje novih veština, rešavanje mentalnih zadataka i izlazak iz rutine jačaju nervne veze i podstiču moždanu plastičnost. Što više koristite mozak, to je on snažniji.

Sve žene koje žele da unaprede mentalno zdravlje mogu da očekuju prve pozitivne rezultate već nakon nekoliko nedelja od uvođenja ovih navika. Važno je napomenuti da svaka promena životnog stila donosi benefit, ali za svaku dilemu ili simptome treba se obratiti lekaru.