Prirodni šećeri iz voća mogu pozitivno uticati na zdravlje, dok industrijski šećeri nose veći rizik po organizam
Šećer često ima lošu reputaciju, naročito među ženama koje žele da vode računa o svom zdravlju, ali važno je znati da nisu svi šećeri isti. Nutricionisti i najnovija istraživanja sugerišu da je odlučujuće kakve vrste i koliku količinu šećera unosimo, a ne potpuno izbegavanje slatkog.
Našem organizmu je potrebna glukoza kao osnovni izvor energije, posebno za funkcionisanje mozga. Međutim, postoji bitna razlika između prirodnih šećera, koji se nalaze u voću, povrću i mleku, i dodatih šećera iz industrijskih proizvoda, slatkiša, peciva i zaslađenih pića. Prirodni šećeri su udruženi sa vlaknima, vitaminima i antioksidansima, što usporava njihovu apsorpciju i sprečava nagle skokove šećera u krvi.
Za žene koje žele da održavaju ili regulišu telesnu težinu, voće je odličan izbor. Istraživanja pokazuju da osobe koje redovno jedu voće često imaju niži indeks telesne mase. Razlog je što voće može zameniti kalorične grickalice i deserte, a vlakna iz voća pružaju duži osećaj sitosti. Na primer, ako pojedete jednu jabuku umesto industrijskog slatkiša, tokom dana ćete uneti manje kalorija.
Nisu svi šećeri isti ni po količini ni po uticaju. Tako šolja jagoda sadrži oko 7 grama šećera, jedna kašika meda čak 17 grama, dok čaša gaziranog pića ima do 30 grama šećera. Voće, zahvaljujući vlaknima i vodi, usporava unos šećera u krvotok i tako sprečava nagle promene nivoa insulina.
Prema rečima dr Snežane Petrović, specijaliste interne medicine: ‘Prirodni šećeri iz voća nisu problematični za većinu ljudi kada se konzumiraju u umerenim količinama, dok je prekomeran unos rafinisanih šećera direktno povezan sa gojaznošću, dijabetesom tipa 2 i bolestima srca.’
Voće nije samo bezbedno za zdravlje, već donosi i dodatne benefite. Bobičasto voće, citrusi i orašasti plodovi bogati su antioksidansima i vitaminima koji štite ćelije, jačaju imunitet i usporavaju starenje. Raznovrsno voće u svakodnevnoj ishrani pomaže u zaštiti od oksidativnog stresa i može smanjiti rizik od hroničnih bolesti.
Većini žena preporučuje se jedna porcija voća dnevno kao užina – to odgovara veličini srednje jabuke ili šaci bobičastog voća. Za osobe sa posebnim potrebama, kao što je dijabetes, količina i vrsta voća treba da se prilagodi uz savet lekara ili nutricioniste.
Zaključak je jasan: prirodni šećeri iz voća i povrća mogu biti deo zdrave, izbalansirane ishrane, dok sa dodatim industrijskim šećerima treba biti obazriv. Za individualne savete i dijagnozu, obavezno se konsultujte sa lekarom.
