Širenje afričke kuge svinja ozbiljno ugrožava stočarstvo u Srbiji, sa najviše zaraženih na spoju Srema, Mačve i Beograda

Afrička kuga svinja širi se Srbijom i dovela je do proglašenja vanredne situacije u Rumi, Obrenovcu i Sremskoj Mitrovici. Od početka godine, zbog potvrđenih slučajeva afričke kuge svinja, u Srbiji je eutanazirano više od 27.000 grla, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Najkritičnija žarišta su na spoju Sremskog i Mačvanskog okruga sa teritorijom Beograda, gde je koncentracija zaraženih gazdinstava najveća.

Afrička kuga svinja: kritično stanje u Sremu i Mačvi

Ministar Dragan Glamočić izjavio je da epidemiološka situacija najviše zabrinjava u Sremskom i Mačvanskom okrugu. Ova regija predstavlja središte domaće proizvodnje svinja, ali i područje sa velikom populacijom divljih svinja, koje su glavni rezervoar virusa. Zbog toga, kako navode iz ministarstva, biosigurnosne mere su posebno važne. „Ljudi i dalje puštaju svinje van gazdinstava, iako znaju da je to zabranjeno. Kontrole će biti rigoroznije, a kazne znatno oštrije“, upozorio je Glamočić.

Ekonomsku štetu povećava eutanazija i ograničena trgovina

Više od 27.000 svinja eutanazirano je od početka godine, a država isplaćuje nadoknadu vlasnicima u skladu sa važećim propisima. Ova bolest nije opasna za ljude, ali ljudi mogu mehanički preneti virus, zbog čega Ministarstvo apeluje na strogo poštovanje biosigurnosnih mera. Afrička kuga svinja ne predstavlja rizik za potrošače mesa u legalnom prometu, ali utiče na poremećaj lanca snabdevanja i povećava troškove proizvođača.

Kako se prenosi afrička kuga svinja i koje su mere zaštite?

Virus se prenosi direktnim kontaktom među svinjama, ali i indirektno preko kontaminirane hrane, obuće, odeće, vozila i opreme. Najveći prirodni rezervoar ostaju divlje svinje, naročito u regionima sa potvrđenim slučajevima. Stručnjaci preporučuju da se svinje drže u ograđenim objektima, bez kontakta sa divljim svinjama. Dezinfekcija obuće, vozila i opreme, kao i ograničenje ulaska neovlašćenih osoba, ključni su za sprečavanje širenja bolesti. Simptomi poput gubitka apetita, visoke temperature, crvenila kože i iznenadnog uginuća zahtevaju hitnu veterinarsku intervenciju.

Vanredna situacija i rizici za domaće stočarstvo

Vanredna situacija je trenutno na snazi u tri grada, ali postoji mogućnost da će biti proglašena i u drugim lokalnim samoupravama. Afrička kuga svinja poslednjih godina postala je jedan od najvećih izazova za svinjarsku proizvodnju u Evropi. Direktni finansijski gubici, eutanazija i poremećaji u trgovini svinjetinom predstavljaju veliki ekonomski rizik za domaće stočarstvo. Nadležne institucije naglašavaju da će brzina reagovanja i dosledno sprovođenje biosigurnosnih mera biti presudni za suzbijanje zaraze u narednom periodu.

Savez za cerebralnu i dečiju paralizu Srbije organizovao kamp, obezbeđen prevoz, smeštaj i ishrana za učesnike uz podršku Ministarstva

Inkluzivni kamp za decu sa cerebralnom paralizom u Bogovađi uspešno je završen, okupivši 20 dece uzrasta do 15 godina, njihove pratioce i stručni tim. Kamp je održan od 6. do 11. jula 2026. godine u odmaralištu Crvenog krsta. Za realizaciju kampa izdvojeno je 734.000 dinara, što je omogućilo pokrivanje troškova prevoza, smeštaja i ishrane za sve učesnike.

Podrška ministarstva i značaj inkluzivnih kampova

Savez za cerebralnu i dečiju paralizu Srbije realizovao je ovaj kamp u saradnji sa Savezom iz Beograda, uz podršku Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Ovo je prvi put da kamp dobija sredstva kroz Javni konkurs Sektora za zaštitu osoba sa invaliditetom. Kao rezultat, deca su imala priliku da letnji raspust provedu kroz druženje, igru i brojne aktivnosti. Tokom kampa organizovani su sportski i rekreativni programi, kao što su boćanje, fudbal, košarka, šetnje stazom zdravlja, kao i kreativne radionice i muzičke večeri. Pored toga, roditelji su učestvovali u edukativnim radionicama namenjenim razmeni iskustava i međusobnoj podršci.

Uticaj na decu i porodice

Pre svega, kamp je pokazao koliko ovakvi programi doprinose fizičkom razvoju učesnika i njihovoj socijalizaciji. Deca su stekla nova prijateljstva, podelila iskustva i provela dane u okruženju koje podstiče prihvatanje i ravnopravnost. Takođe, organizacija inkluzivnih kampova predstavlja jednu od ključnih aktivnosti Saveza za cerebralnu i dečiju paralizu Srbije, koji danas okuplja 51 članicu i više od 5.000 osoba sa cerebralnom i dečijom paralizom širom Srbije.

Finansijski okvir i širi društveni značaj

Za realizaciju ovogodišnjeg inkluzivnog kampa u Bogovađi, sredstva od 734.000 dinara omogućila su ravnopravno učešće dece iz različitih delova Srbije. Pored direktnog benefita za decu i porodice, ovakvi programi doprinose razvoju društvene inkluzije i podizanju svesti o potrebama osoba sa invaliditetom. Na taj način, Savez kontinuirano unapređuje kvalitet života dece sa cerebralnom paralizom i njihovih porodica. Najveća vrednost leži u poverenju i osećaju pripadnosti koji ostaju i nakon završetka kampa. Konačno, kamp u Bogovađi potvrđuje važnost sistemske i finansijske podrške za razvoj ovakvih inicijativa na nacionalnom nivou.

Država prodala 34% udela u Energoprojektu po ceni od 452 dinara, uz prinudni otkup manjinskih akcionara i nisku likvidnost tržišta

Energoprojekt akcije prodate su za 42 miliona evra, dok je ukupni promet na domaćem finansijskom tržištu pao ispod 6 miliona evra u prvoj polovini godine. Fokus_keyphrase „Energoprojekt akcije prodate“ potvrđuje centralni ekonomski događaj na Beogradskoj berzi. Država je pristala da proda 34% vlasničkog udela u Energoprojekt holdingu, što je izazvalo značajnu reakciju investitora i akcionara.

Detalji prodaje Energoprojekt akcija i posledice po berzu

Prodaja je realizovana po ceni od 452 dinara po akciji, čime je vrednost Energoprojekta procenjena na oko 42 miliona evra. Ova transakcija uključila je i prinudni otkup preostalih manjinskih akcionara, s obzirom na to da je kompanija Napred prešla prag od 90% vlasništva. Zanimljivo je da samo zemljište Energoprojekta u Bloku 26 u Beogradu, koje se nalazi preko puta Palate Srbija, vredi višestruko više od ukupne iznosa za koji je kompanija kupljena.Odabrana cena značajno je niža od one iz 2017. godine, kada je Napred preuzeo Energoprojekt po ceni od 1.501 dinar po akciji. Tada država nije prodala svoj udeo, iako je akvizicija podržana sa strane. Sada nije ni pokušano da se akcije ponude po višoj ceni na berzi, poput 500, 600 ili 700 dinara, čime su propuštene dodatne budžetske koristi.

Niska likvidnost i poređenje sa regionalnim tržištima

Kao rezultat ovakve odluke, domaće finansijsko tržište beleži veoma nizak promet. U prvoj polovini godine ostvareno je manje od šest miliona evra prometa na čitavom tržištu kapitala u Srbiji. Uporedo sa tim, samo na berzi u Zagrebu zabeleženo je 5,4 miliona evra prometa u jednom danu.Ova situacija dodatno učvršćuje „zid nepoverenja“ među investitorima i tržišnim učesnicima, što utiče na smanjenu spremnost za ulaganje i trgovinu. Nepovoljni uslovi i odsustvo transparentne prodaje akcija smanjuju atraktivnost tržišta kapitala u Srbiji za domaće i strane investitore.

Imovina kompanije i značaj za tržište kapitala

Zemljište Energoprojekta u Bloku 26 smatra se jednom od najvrednijih nekretnina u Beogradu, što je bio ključni motiv za kupovinu. Ipak, vrednovanje cele kompanije na 42 miliona evra izazvalo je dodatna pitanja o načinu procene i procesu prodaje. Ovime je, prema mišljenju analitičara, tržište kapitala u Srbiji suočeno sa još jednim udarcem po poverenje učesnika.Prodaja Energoprojekta po nižoj ceni, bez pokušaja povećanja prihoda za budžet, i odluka o povlačenju kompanije sa berze, mogu imati dugoročne posledice po razvoj domaćeg tržišta kapitala. Potencijal za rast i privlačenje investicija ostaje ograničen dok se ne uspostave transparentniji i efikasniji mehanizmi prodaje i trgovine akcijama.