Naučnici iz Amsterdama pokazuju da gubitak sive mase privremeno staje u kasnoj perimenopauzi

Novo istraživanje iz Amsterdam University Medical Center donosi ohrabrujuće vesti ženama koje ulaze u menopauzu. Naime, naučnici su analizirali više od 1.000 MRI snimaka žena iz baze UK Biobank, kako bi ispitali šta se dešava sa sivom moždanom masom tokom značajnih hormonskih promena. Rezultati pokazuju da se proces gubitka sive mase u mozgu, koji je inače prisutan tokom puberteta i trudnoće, u periodu kasne perimenopauze iznenada privremeno zaustavlja.

Pre svega, menopauza je prirodna faza u životu svake žene. Tokom tog perioda, mnoge žene osećaju brojne fizičke i emotivne promene. Međutim, stabilnost mozga u prelazu u menopauzu znači da mozak pokazuje otpornost i prilagodljivost, što je važno za mentalno zdravlje. Štaviše, ovakvi rezultati mogu smanjiti zabrinutost oko kognitivnih problema u ovom periodu života.

Gubitak sive mase u pubertetu, trudnoći i stabilnost mozga u prelazu u menopauzu

Istraživači iz Amsterdama navode da ženski mozak prolazi kroz tri ključne hormonske faze: pubertet, trudnoću i menopauzu. Tokom puberteta i trudnoće, dolazi do smanjenja sive mase (deo mozga važan za pamćenje i razmišljanje). Ipak, tokom trudnoće, iako su zabeležene promene, one ne utiču na sposobnost pamćenja. Osim toga, naučnici smatraju da se gubitak sive mase može posmatrati kao „neurološko fino podešavanje“ koje pomaže mozgu da se prilagodi novim potrebama tokom života.

Sophie van’t Hof, doktorandkinja iz Amsterdama, ističe: „Gubitak sive mase doživljavamo kao nešto pozitivno – to je neurološko fino podešavanje. Smanjenje sive mase u pubertetu je normalno sazrevanje, a kod trudnoće još istražujemo šta to znači. Trenutni dokazi ne ukazuju na vezu sa smanjenjem mentalnih sposobnosti.“

Privremena stabilnost sive mase i značaj za žene

Zapravo, najvažniji nalaz studije je vezan za stabilnost mozga u prelazu u menopauzu. Takođe, naučnici su primetili da se gubitak sive mase u kasnoj perimenopauzi privremeno usporava ili potpuno zaustavlja. Nakon ulaska u postmenopauzu, ovaj proces se nastavlja, ali blažim tempom. Kao rezultat, ovo otkriće pokazuje posebnu otpornost ženskog mozga u ovom periodu.

Magdalena Martínez-García, naučna direktorka za zdravlje majki, naglašava: „Ova studija pruža prvu direktnu uzdužnu komparaciju strukturnih promena mozga kroz sve tri glavne ženske hormonske tranzicije. Zaista cenim trud uložen u prikupljanje ovako impresivnog skupa podataka o ženskom mozgu.“

Pored toga, autori studije smatraju da privremeno zaustavljanje gubitka sive mase može imati zaštitnu ulogu za mozak. Ipak, potrebno je dodatno istražiti dugoročne posledice i potencijalne koristi ove stabilnosti tokom menopauze.

Praktične preporuke za žene tokom menopauze

Mnoge žene se pitaju kako da prepoznaju promene u mentalnim funkcijama tokom perimenopauze. Iako ovo istraživanje pruža nadu, redovno praćenje zdravlja ostaje važno. U međuvremenu, ako primetite zaboravnost, konfuziju ili druge značajne promene, obratite se lekaru. Na taj način možete na vreme reagovati i sprečiti moguće komplikacije. Osim toga, briga o opštem zdravlju, ishrani, fizičkoj aktivnosti i stresu može doprineti boljem osećaju i tokom hormonskih promena.

Na kraju, imajte na umu: stabilnost mozga u prelazu u menopauzu pruža dodatnu sigurnost, ali svaka žena je posebna. Zbog toga, za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Stručnjak otkriva najveće zablude o ishrani i daje praktične savete za očuvanje zdravlja jetre kod žena

Sve više žena se suočava sa problemima koje izazivaju masna jetra i holesterol, naročito nakon 40. godine života. Ova stanja postaju česta tema u ordinacijama, a prema rečima dr Predraga Nenadića, nutricioniste i doktora prirodne medicine iz Nemačke, mnoge žene imaju pogrešna uverenja o tome šta zaista utiče na zdravlje jetre. Naime, masna jetra i holesterol često izazivaju zabrinutost zbog mogućih posledica na opšte zdravlje žene. Zbog toga je važno znati šta je istina, a šta mit.

Pre svega, masna jetra i holesterol nisu direktna posledica konzumiranja masne hrane, kako mnogi misle. Dr Nenadić naglašava: „Jedna od najvećih zabluda je da masna jetra nastaje samo zbog masne hrane. Jetra višak šećera pretvara u masno tkivo. Holin, odnosno vitamin B4, koji se nalazi u jajima i mesu, raspoređuje holesterol i ne dozvoljava da se zadržava u jetri.” Ova izjava ukazuje na to koliko je važno razumeti pravi uzrok problema, a ne izbacivati iz ishrane namirnice koje su zapravo korisne.

Šećeri i prerađeni ugljeni hidrati kao glavni uzrok

Pored toga, dr Nenadić ističe da su šećeri i rafinisani ugljeni hidrati mnogo važniji faktor za razvoj masna jetra i holesterol kod žena nego životinjske masti. On kaže: „Trigliceridi ne dolaze od masne hrane, već od šećera, ugljenih hidrata i preteranog voća. Ako imate povišene trigliceride, niste ih dobili od svinjetine, već od hleba, peciva i rafinisanog brašna.”

Međutim, izbacivanje zdravih masti iz ishrane može dovesti do suprotnog efekta. Takođe, nealkoholna masna jetra sve češće pogađa žene koje pokušavaju da se hrane ‘zdravo’, ali izbegavaju korisne masti. Štaviše, simptomi kao što su akne, promene na koži ili nokti, pa čak i pojava peruti, mogu ukazivati na poremećaj u radu jetre.

Praktični saveti za žene sa masnom jetrom i holesterolom

Zbog toga je važno obratiti pažnju na unos šećera i prerađenih proizvoda. Dr Nenadić savetuje: „Veoma je važno da vodite uredan život i unosite dovoljno vode. Jetra voli vodu – to je od presudne važnosti. Moramo unositi optimalne količine biljnih vlakana, i rastvorljivih i nerastvorljivih. Moramo jesti hranu koju jetra voli, a to su gorke biljke, poput lincure, maslačka i korena čička.”

Osim toga, preporučuje se konzumiranje zdravih masti koje doprinose pravilnom radu jetre. „Jedite hranu bogatu zdravim mastima – maslinovo ulje, hladno ceđena biljna ulja, losos, skušu i namirnice koje sadrže holin, poput jaja”, kaže dr Nenadić. Takođe, napominje da gotovi voćni sokovi, zbog fruktoze, mogu dovesti do gojenja i povećanja triglicerida. „Jetra ne može da se očisti ni sokom od cvekle, šargarepe i jabuke. Drugo je prirodni sok, koji je izuzetno dobar. Kada je reč o gotovim sokovima, na deklaracijama piše da sadrže fruktozu. Ona daje slast proizvodu, ali može doprineti gojenju, kao i povećanju triglicerida i holesterola.”

Kada je vreme za posetu lekaru

Na kraju, za žene koje primete simptome poput umora, problema sa kožom ili povišenih vrednosti holesterola, preporučuje se poseta lekaru. Samostalne promene ishrane mogu biti korisne, ali tačna dijagnoza i pravilan savet uvek zahtevaju stručnu procenu. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Pravovremeno prepoznavanje razlike između ova dva stanja može zaštititi žensko zdravlje i sprečiti komplikacije

Mnoge žene u Srbiji suočavaju se sa simptomima kao što su ubrzan rad srca, osećaj preskakanja otkucaja, nedostatak vazduha i nelagodnost u grudima. Iako se često radi o napadu panike ili pojačanoj nervozi, simptomi atrijalne fibrilacije i anksioznosti kod žena mogu biti veoma slični. Zbog toga je ključno prepoznati kada je reč o ozbiljnom srčanom poremećaju. Atrijalna fibrilacija (poremećaj ritma kod kojeg srce kuca nepravilno i prebrzo) može povećati rizik od krvnih ugrušaka i moždanog udara. Pre svega, žene koje već imaju visok krvni pritisak ili dijabetes češće su izložene ovom riziku.

Međutim, anksioznost kod žena, iako može biti okidač za srčane tegobe kod onih sa postojećim faktorima rizika, nije uzrok atrijalne fibrilacije. Stres i zabrinutost, ipak, mogu dodatno pogoršati simptome. Zbog toga je važno kontrolisati stres, ali i znati da same misli ne mogu izazvati srčanu aritmiju. Osim toga, kontrola drugih faktora kao što su krvni pritisak i nivo šećera u krvi igra značajnu ulogu u prevenciji komplikacija.

Razlike u simptomima: kada posumnjati na atrijalnu fibrilaciju

Simptomi atrijalne fibrilacije i anksioznosti kod žena često su zbunjujući, ali postoje razlike. Kod anksioznosti se obično javlja pojačano znojenje, nesanica i osećaj unutrašnjeg nemira. S druge strane, atrijalna fibrilacija može doneti slabost, vrtoglavicu ili nagli pad energije. Ipak, nije retkost da se oba stanja pojave istovremeno. Zbog toga, ako primetite ubrzan ili nepravilan rad srca zajedno sa vrtoglavicom, bolom u grudima ili otežanim disanjem, važno je odmah potražiti medicinsku pomoć. Pre svega, dijagnostika uključuje EKG pregled i konsultaciju sa lekarom, što je jedini način da se sa sigurnošću utvrdi uzrok simptoma.

Zašto je važno reagovati na vreme

Nažalost, mnoge žene zanemaruju prve znake ili ih pripisuju stresu. Međutim, atrijalna fibrilacija može prouzrokovati stvaranje krvnih ugrušaka u srcu. Kao rezultat, postoji i povećan rizik od moždanog udara. Takođe, kod pojedinih žena atrijalna fibrilacija se javlja povremeno, dok kod drugih prelazi u hronično stanje. Zbog toga, redovno praćenje zdravlja i pravovremena reakcija mogu biti presudni za sprečavanje ozbiljnih posledica.

Izjave stručnjaka i praktične preporuke

„Atrijalna fibrilacija može da bude ozbiljan problem, posebno kod žena sa visokim pritiskom ili dijabetesom. Preporučujem da svaka pacijentkinja koja ima ubrzan ili nepravilan rad srca potraži stručnu pomoć“, naglašava dr Ivana Petrović, kardiolog. Dodaje: „Ne treba potceniti ni uticaj stresa, ali je važno uraditi EKG i proveriti srce, kako bi se isključilo prisustvo aritmije.“

Na kraju, žene koje imaju utvrđene faktore rizika, kao što su visok krvni pritisak, šećerna bolest ili starost iznad 50 godina, treba posebno da obrate pažnju na simptome atrijalne fibrilacije i anksioznosti kod žena. Ako osetite ubrzan rad srca, vrtoglavicu, slabost ili otežano disanje, odmah se obratite lekaru. Samo stručna procena može odrediti pravi uzrok simptoma i sprečiti ozbiljne komplikacije. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.