Jedina žena u Srbiji koja je tokom čekanja na transplantaciju jetre donela život na svet otkriva svoju borbu i poruku nade

Željka Bojić iz Beograda nalazi se u jedinstvenoj i veoma zahtevnoj životnoj situaciji, jer je već četiri godine na listi za transplantaciju jetre, a prošle jeseni postala je majka dečaka Jakova. Njena životna priča naglašava koliko su podrška porodice i šira informisanost o transplantacijama ključni, posebno među ženama u Srbiji. Zdravstveni problemi za Željku su počeli 2011. godine nakon rutinske operacije žučne kese, kada su se pojavile komplikacije koje su prouzrokovale dodatne operacije i dug oporavak. Kasnije su se razvili napadi holangitisa, što je dovelo do sekundarne bilijarne ciroze jetre. Iako se osećala dobro, lekari su joj jasno rekli da je transplantacija jedino rešenje za njeno stanje. Kako Željka opisuje: “Ono što je najšokantnije bilo jeste što sam ja bila dobro. Tada mi je lekar saopštio da su laboratorijske analize nešto lošije i da je transplantacija jedino radikalno rešenje.”

Biti na listi za transplantaciju znači stalnu neizvesnost i spremnost na svaki poziv, jer on može doneti novu šansu za život. Kada se pojavi donator koji odgovara krvnoj grupi i tkivnim karakteristikama, pozivaju se još dvoje ili troje pacijenata sa sličnim parametrima, a organ dobija onaj kome je najpotrebniji u tom trenutku, objašnjava Željka.

Najveći izazov za nju bio je saznanje da je trudna. Iako je bila svesna visokog rizika, uz podršku hepatologa i ginekologa, odlučila je da trudnoću privede kraju. “Postojala je realna mogućnost da ne iznesem trudnoću do kraja, ali zahvaljujući podršci lekara, ja sam uspela i evo Jakov je sada tu sa nama”, ističe Željka.

Za žene koje su prošle operaciju žučne kese ili se suočavaju sa bolestima jetre, važno je znati da komplikacije mogu dovesti do ozbiljnih hroničnih problema. Simptomi poput umora, žutice, svraba kože ili otoka stomaka ne smeju se zanemarivati. Pravilna i pravovremena dijagnostika, kao i saveti stručnjaka, ključ su za očuvanje zdravlja.

Željka naglašava da joj je njen sin najveća motivacija: “Sada imam najveći razlog zašto treba da ostanem živa i zašto treba da se borim i istrajem u toj celoj priči, da bi on pre svega imao dobro i normalno detinjstvo, i majku uz sebe.”

Savetuje ženama koje čekaju transplantaciju ili boluju od sličnih bolesti da redovno prate zdravstveno stanje, razgovaraju sa lekarima i uključe porodicu u proces lečenja. Sumnja na komplikacije nakon operacije zahteva konsultaciju sa stručnjacima. Za tačnu dijagnozu i savet obavezno se obratite lekaru.

Stručnjak sa Harvarda otkriva koje voće najviše koristi crevima žena i zašto su borovnice i nar pravi izbor

Voće je često prvi izbor žena i majki kada žele zdravu užinu za sebe ili decu, ali nisu sve vrste voća podjednako korisne za probavni sistem. Prema dr Saurabhu Setiju, gastroenterologu sa Harvarda, postoje velike razlike u tome kako pojedino voće utiče na zdravlje creva. On je rangirao najčešće vrste voća prema njihovom uticaju na crevnu floru i zdravlje žena.

Dr Seti naglašava da su prezrele banane na dnu liste kada je reč o podršci zdravoj crevnoj flori. Kako banana sazreva, ona gubi deo vlakana i rezistentnog skroba, koji su prebiotici, odnosno hrana za dobre bakterije u crevima. U prezrelim bananama raste količina šećera, što može izazvati nagli porast šećera u krvi. On dodaje: “Mnoge mame daju deci prezrele banane zbog njihove mekoće i slatkog ukusa, ali one nisu najbolja opcija za zdravlje creva.”

Blago nezrele banane, s druge strane, zadržavaju više vlakana i pomažu u održavanju stabilnog nivoa šećera u krvi. Ova osobina može doprineti prevenciji bolesti poput dijabetesa tipa 2, kardiovaskularnih oboljenja i raka debelog creva.

Na vrhu liste voća koje najviše prija probavi nalaze se borovnice, koje su bogate antioksidansima i štite od hroničnih bolesti, uključujući bolesti srca. Odmah iza borovnica dolazi nar, poznat po visokom sadržaju polifenola koji smanjuju upale u organizmu. Kivi je takođe odličan izbor zbog rastvorljivih vlakana koja olakšavaju pražnjenje creva i pomažu redovnoj probavi.

Jabuke, kruške i dinje čine sredinu tabele i predstavljaju dobar izbor za svakodnevnu ishranu. Grožđe i pomorandže su niže rangirani zbog manje nutritivne vrednosti i potencijalnog rizika kod prekomernog unosa citrusa. Neka istraživanja ukazuju na to da velike količine citrusa mogu pojačati osetljivost kože na sunce, iako su za ovu vezu potrebna dodatna istraživanja. Ipak, vitamin C iz pomorandži ostaje esencijalan za zdravlje kože, krvnih sudova i kostiju, a pošto se ne skladišti u telu, treba ga unositi svakodnevno.

Stručnjaci ženama preporučuju da pri izboru voća obrate pažnju na vrstu i stepen zrelosti, i da poseban akcenat stave na borovnice, nar i kivi. “Voće je dragocen izvor vitamina i minerala, ali je važno birati ono koje najviše koristi našim crevima”, naglašava dr Seti.

Za personalizovane savete o ishrani i zdravlju creva, najbolje je konsultovati se sa lekarom ili nutricionistom.

Inovativne terapije omogućavaju povratak rasta kose, ali je važno redovno se savetovati sa dermatologom

Alopecija areata je autoimuna bolest koja uzrokuje gubitak kose kod žena i muškaraca svih godina, najčešće na delovima temena, a pogađa oko 7 miliona ljudi u SAD. Kod žena, opadanje kose ove vrste često utiče na samopouzdanje i svakodnevni kvalitet života. U poslednje vreme, pojavile su se nove terapije koje daju više mogućnosti za lečenje, zbog čega je važno razgovarati sa dermatologom o svim rešenjima.

Kod ove bolesti, imuni sistem greškom napada folikule dlake, što izaziva upalu i privremeno opadanje kose. Za razliku od mnogih drugih oblika gubitka kose, kod alopecije areate folikuli nisu trajno oštećeni, što znači da postoji šansa za ponovno izrastanje. Dermatolog dr Dženifer Song iz Santa Ane objašnjava: „Ova bolest je rezultat kombinacije genetske predispozicije i uticaja okoline, kao što su fizički ili emotivni stres, ali stres nije glavni uzrok. Mnoge žene misle da su same izazvale opadanje kose zbog stresa, ali to nije slučaj.”

Donedavno su osobe sa težim formama alopecije areate imale vrlo ograničene opcije, jer odobrenih terapija nije bilo. Danas, zahvaljujući napretku medicine i novim imunomodulatorima, pristup lečenju se menja. Ovi lekovi ciljaju upalne procese oko folikula, što kod nekih žena omogućava povratak rasta kose. Ipak, rezultati se razlikuju, pa nije svaka terapija prikladna za svakoga.

Prema rečima dr Song, „važno je da pacijentkinje sa teškim oblikom alopecije areate redovno razgovaraju sa svojim dermatologom o najnovijim mogućnostima lečenja. Svaka žena ima jedinstveno iskustvo sa ovom bolešću, zato je i terapija individualna.”

Ako primetite nagli gubitak kose ili imate istoriju autoimunih bolesti, preporučuje se da se obratite lekaru što pre – rana dijagnoza može znatno uticati na ishod. Dermatolog može predložiti topikalne preparate, imunomodulatorne lekove ili moderne sistemske terapije, u zavisnosti od težine bolesti i vašeg zdravlja. Osim medicinskih tretmana, savetuje se i emocionalna podrška kroz savetovališta ili grupe, jer je psihološki aspekt gubitka kose često vrlo važan.

Za tačnu dijagnozu i izbor terapije, konsultujte svog dermatologa i pratite najnovije preporuke. Ne ustručavajte se da pitate o svim mogućim opcijama, jer savremena medicina nudi sve više rešenja za alopeciju areatu.