Vrednost problematičnih kredita u Srbiji smanjena 11,9 odsto na 700 miliona evra, pokrivenost rezervacijama u CESEE iznosi 62,7 odsto

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) saopštila je da je udeo problematičnih kredita (NPL) u zemljama centralne, istočne i jugoistočne Evrope (CESEE) na kraju 2025. godine pao na istorijski minimum od 1,86 odsto. Prema ovom izveštaju, Srbija je među najboljima u regionu, sa smanjenjem udela loših kredita za 0,6 procentnih poena, na 2 odsto, dok je ukupna vrednost ovih kredita pala za 11,9 odsto, na oko 700 miliona evra.

Crna Gora je zabeležila još veći pad vrednosti problematičnih zajmova, za 13,2 odsto. Istovremeno, ukupna vrednost loših kredita u regionu CESEE povećana je za 4,5 odsto, dostigavši 28,6 milijardi evra, iako je prosečan udeo loših kredita smanjen za 0,09 procentnih poena.

Slovenija je imala najveći rast vrednosti loših kredita, čak 53,9 odsto, ponajviše zbog restrukturiranja u prerađivačkoj industriji, dok je Rumunija zabeležila rast od 13 odsto.

Prosečan stepen pokrivenosti loših kredita rezervacijama u regionu iznosi 62,7 odsto. EBRD ocenjuje da kvalitet kreditnih portfelja ostaje stabilan zahvaljujući niskoj nezaposlenosti i solidnoj likvidnosti dužnika, ali upozorava na povećane rizike usled slabijeg privrednog rasta, visokih kamatnih stopa i spoljnih ekonomskih šokova.

Prema izveštaju, najveći rizici i dalje su prisutni u sektoru komercijalnih nekretnina i građevinarstva, dok su mala i srednja preduzeća, naročito izvoznici, izložena geopolitičkim tenzijama i neizvesnosti u međunarodnoj trgovini. EBRD ističe i potrebu za pojačanim nadzorom nad potrošačkim kreditiranjem, zbog mogućeg pogoršanja sposobnosti građana da otplaćuju dugove.

Uvoz kapitalnih dobara dostigao rekordnih 128 milijardi dolara, rast BDP-a usporio na 1,2 odsto

Prema najnovijem istraživanju Federalnih rezervi Njujorka, očekivanja inflacije u Sjedinjenim Američkim Državama za narednih godinu dana porasla su u junu na 3,7 odsto, što je za 0,2 procentna poena više nego prethodnog meseca i najviši nivo od septembra 2023. godine. U istom periodu, trgovinski deficit SAD u maju povećan je na 77,6 milijardi dolara, saopštilo je Ministarstvo trgovine.

Očekivanja inflacije za naredne tri godine unapred takođe su porasla za 0,2 procentna poena i sada iznose 3,3 odsto, što je najviši nivo od juna 2022. godine. Za petogodišnji period očekivanja su ostala stabilna na 3 odsto. Istovremeno, očekivani rast cena goriva značajno je usporio – prognoze su smanjene za 3,5 odsto, na 1,5 odsto, što predstavlja najniži nivo od avgusta 2022. godine.

Na tržištu rada zabeleženo je poboljšanje – prosečna verovatnoća gubitka posla u narednih godinu dana smanjena je na 14,1 odsto, dok je verovatnoća pronalaska novog zaposlenja povećana na 44,9 odsto. Američka domaćinstva ocenila su svoju trenutnu finansijsku situaciju boljom nego prethodne godine, mada očekuju strože uslove zaduživanja u budućnosti.

Trgovinski deficit SAD u maju porastao je na 77,6 milijardi dolara, što je povećanje od 42,2 odsto u odnosu na april kada je iznosio 54,6 milijardi dolara. Analitičari su očekivali manjak od oko 78,5 milijardi dolara. Ukupan uvoz porastao je za 3,3 odsto na rekordnih 395,3 milijarde dolara, dok je izvoz smanjen za 3,2 odsto, na 317,7 milijardi dolara. Ključni doprinos rastu uvoza dao je segment kapitalnih dobara, čiji je uvoz prvi put dostigao 128 milijardi dolara, ponajviše zahvaljujući povećanoj nabavci računarske opreme, poluprovodnika i tehnologija vezanih za veštačku inteligenciju.

Iako je izvoz nafte dostigao rekordne nivoe usled povećane svetske tražnje zbog tenzija na Bliskom istoku, to nije bilo dovoljno da ublaži pad ukupnog izvoza i porast trgovinskog deficita. Prema proceni ogranka Federalnih rezervi u Atlanti, američka ekonomija bi u drugom tromesečju mogla zabeležiti godišnji rast od 1,2 odsto, nakon rasta od 2,1 odsto u prvom tromesečju.

Novi proizvodni pogon od 1.200 kvadratnih metara doneće više od 30 radnih mesta u prvoj fazi

Srpsko-kineska kompanija Malbex Carbon završila je izgradnju nove fabrike za proizvodnju grafitnih elektroda u Merošini, investicije vredne oko dva miliona evra. Novi proizvodni pogon prostire se na oko 1.200 metara kvadratnih, a prema najavama, u prvoj fazi biće zaposleno više od 30 radnika.

Ovo je prva fabrika u Srbiji koja će proizvoditi grafitne elektrode za potrebe metalurške industrije. Investitori ističu značaj ovog projekta za opštinu Merošina, jer donosi nova radna mesta i pokreće proizvodnju koja do sada nije postojala u zemlji.

Zvanično otvaranje fabrike očekuje se nakon završetka priprema i dolaska kineskih partnera. Iz opštine Merošina poručuju da ovakva investicija predstavlja važan korak za razvoj lokalne privrede, otvaranje novih radnih mesta i jačanje industrijske proizvodnje u ovom delu Nišavskog okruga.

Fabrika Malbex Carbon, kao rezultat saradnje srpskih i kineskih investitora, označava početak nove industrijske grane u regionu, uz mogućnost daljeg proširenja kapaciteta i broja zaposlenih u narednim fazama.