Connect with us

Svet

Vrhovni sud SAD odbacio slučaj o slobodi govora vezan za postere školskog kluba

Odluka suda ostavlja na snazi presudu nižeg suda, škola zadržala pravo ograničenja sadržaja postera

Published

3 hours ago

on

Foto Izvor: Pexels / Pavel danilyuk

Odluka suda ostavlja na snazi presudu nižeg suda, škola zadržala pravo ograničenja sadržaja postera

Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država odlučio je 15. juna 2026. da neće razmatrati slučaj vezan za slobodu govora, pokrenut povodom odluke srednje škole u Indijani da ne dozvoli postavljanje postera sa natpisom „Defund Planned Parenthood“ koje je predložio učenik, član studentskog kluba. Prema sudskim dokumentima, slučaj se odnosi na pitanje granica prava učenika na izražavanje i mogućnosti škole da ograniči sadržaj za koji se može smatrati da odražava zvanični stav škole.

Slučaj je započeo 2021. godine, kada je učenica, u sudskim spisima označena kao E.D., osnovala klub „Noblesville Students for Life“ u okviru škole Noblesville High School. Klub je formiran kao deo organizacije Students for Life of America i bio je jedan od više od 70 studentskih klubova koji nisu deo zvaničnog nastavnog programa te škole.

Škola dozvoljava da studentski klubovi okače flajere sa informacijama o sastancima na zidovima zajedničkih prostora, ali svaki flajer mora biti prethodno odobren od strane školskog administratora. Prema navodima iz sudskih spisa, škola ne dozvoljava postere sa sadržajem koji se smatra „političkim“ ili „ometajućim“.

Nakon što je E.D. dobila dozvolu da osnuje klub, pripremila je dva predloga postera koristeći šablone sa zvaničnog sajta Students for Life of America. Na posterima su bile fotografije učenika sa natpisima „Defund Planned Parenthood“ i „I am the Pro-Life Generation“. Asistent direktora škole odbio je odobrenje za ove postere, navodeći da posteri treba da sadrže samo ime kluba i informacije o mestu, datumu i vremenu sastanka.

E.D. i njena majka su nakon toga razgovarale sa dekanom škole, ali su im ponovljena ista pravila. Zbog toga su pokrenule sudski postupak, tvrdeći da su im povređena prava na slobodu govora garantovana Prvim amandmanom Ustava SAD.

Niži sud je presudio u korist škole, navodeći da su pravila ustanove neutralna i da ne predstavljaju diskriminaciju po osnovu sadržaja. Odbijanjem da razmatra slučaj, Vrhovni sud SAD ostavio je na snazi raniju presudu i nije dao dodatno tumačenje o granicama prava učenika na izražavanje u školama.

Ova odluka dolazi u trenutku kada se u SAD vodi više debata o slobodi izražavanja u obrazovnim ustanovama i pravima učenika na iznošenje ličnih stavova u okviru školskih aktivnosti.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Svet

Pad aviona sa skakačima padobranom u Misuriju, svedoci naveli da nije bilo vremena za iskakanje

Lokalne vlasti potvrdile nesreću u blizini Butlera, istraga o uzrocima pada aviona je u toku

Published

10 minutes ago

on

June 15, 2026

By

Lokalne vlasti potvrdile nesreću u blizini Butlera, istraga o uzrocima pada aviona je u toku

U padu privatnog aviona u blizini aerodroma Butler Memorial u Misuriju, oko 60 milja južno od Kanzas Sitija, stradali su skakači padobranom i pilot, prema izveštajima lokalnih vlasti i svedoka sa lica mesta. Nesreća se dogodila u nedelju neposredno nakon poletanja, a prema rečima očevidaca, avion je udario u zemlju pod oštrim uglom, što je izazvalo snažnu eksploziju i požar.

Svedok događaja, Bailey Reed, izjavila je da je avion bio uspravno okrenut, sa krilima okrenutim ka nebu i zemlji, pre nego što je udario u tlo. “Avion je bio potpuno uspravan, išao je brzo, i onda je samo udario u zemlju”, rekla je Reed. Dodala je da je neposredno nakon udara došlo do eksplozije tla i okolnog drveća, nakon čega je izbio požar.

Reed je istakla da osobe koje su se nalazile u avionu nisu imale mogućnost da iskoče ili upotrebe padobrane zbog male visine i brzine pada. “Nisu imali vremena da iskoče. Bili su suviše nisko za otvaranje padobrana i nije bilo šanse da neko preživi ako bi pokušao da iskoči”, navela je Reed.

Porodice putnika su se nalazile u blizini aerodroma u trenutku nesreće, prateći pripreme za skakanje i posmatrajući događaj, prema navodima lokalnih vlasti. Šerif okruga Bates, Chad Anderson, izjavio je da su svi u zajednici duboko pogođeni ovim tragičnim događajem i izrazio saučešće porodicama nastradalih.

Nacionalna agencija za bezbednost saobraćaja (NTSB) započela je istragu o uzrocima nesreće. Bivši predsednik NTSB, Robert Sumwalt, naveo je da će ključ istrage biti analiza mehaničkog stanja aviona, uključujući motor i druge tehničke aspekte. Sumwalt je dodao da je aerodrom u Butleru mali i da nije imao kontrolni toranj koji bi bio u kontaktu sa pilotom tokom poletanja.

NTSB će takođe proveriti obuku pilota i nadzor Federalne uprave za avijaciju (FAA) nad operacijom, s obzirom na to da se radi o letovima za skakanje padobranom, koji nisu komercijalnog karaktera. Prema navodima, FAA ponekad ima ograničene resurse za nadgledanje manjih operacija ovog tipa.

Avion je bio u vlasništvu i pod operacijom organizacije Skydive Kansas City. Predstavnici grupe su saopštili da je ovo težak gubitak za sve povezane sa Skydive Kansas City i za širu zajednicu skakača padobranom. U saopštenju su naveli da sarađuju sa istražiteljima i da je u ovom trenutku prioritet podrška porodicama nastradalih i pomoć u utvrđivanju činjenica o nesreći.

Istraga o uzrocima nesreće je u toku, a lokalna zajednica i porodice stradalih čekaju dalja saopštenja nadležnih institucija.

Pročitaj još

Svet

Tramp prisustvovao samitu G7 u Francuskoj, najavio potpisivanje memoranduma sa Iranom

Predsednik SAD potvrdio dogovor sa Iranom na samitu G7, najavljeno otvaranje Ormuskog moreuza

Published

16 minutes ago

on

June 15, 2026

By

Predsednik SAD potvrdio dogovor sa Iranom na samitu G7, najavljeno otvaranje Ormuskog moreuza

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp stigao je u Francusku povodom samita Grupe sedam (G7), gde je najavljeno potpisivanje memoranduma o razumevanju sa Iranom. Američka administracija saopštila je da je postignut dogovor koji predviđa prekid neprijateljstava i otvaranje Ormuskog moreuza.

Tokom bilateralnog sastanka sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom, predsednik Tramp je izjavio da je sporazum sa Iranom potpisan i da se očekuje brzo unapređenje bezbednosti u regionu. On je naveo da je moreuz već delimično otvoren za pomorski saobraćaj, ali da će biti sprovedene dodatne mere čišćenja oblasti od mina kako bi se osigurala bezbednost brodova.

Prema rečima Trampa, „memorandum je potpisan i moreuz je već delimično otvoren“, a najavljene su i operacije za uklanjanje mina. Američki državni sekretar Marko Rubio ranije ovog meseca izjavio je da će Sjedinjene Države pružiti podršku u uklanjanju mina iz Ormuskog moreuza, dok je sekretar za odbranu Pit Hegset izjavio da su pripreme za ove aktivnosti u toku.

Zvaničnici nisu izneli detalje o sadržaju memoranduma, ali su naglasili da je cilj omogućavanje bezbednog prolaza komercijalnih brodova kroz strateški važan prolaz. Prema dostupnim informacijama, sporazum je postignut nakon višenedeljnih pregovora i posredovanja više država članica G7.

Francuski predsednik Emanuel Makron podržao je dogovor, navodeći da je reč o značajnom koraku ka smanjenju tenzija u Persijskom zalivu. Istovremeno, međunarodni mediji prenose da je otvaranje Ormuskog moreuza ključno za globalnu trgovinu energentima, s obzirom na to da kroz taj prolaz prolazi značajan deo svetske nafte.

Druge članice G7 nisu detaljno komentarisale dogovor, ali su izrazile podršku diplomatskim naporima za obezbeđivanje stabilnosti u regionu. Zvaničnici SAD i Irana nisu objavili dodatne informacije o sprovođenju dogovora niti o tehničkim detaljima operacija u moreuzu.

Dogovor dolazi nakon perioda povećanih tenzija u regionu Persijskog zaliva, čiji je uzrok između ostalog bio i niz incidenata u Ormuskom moreuzu. Prema međunarodnim izveštajima, prethodnih meseci došlo je do višestrukih incidenata sa plovilima i povećane vojne prisutnosti u regionu.

Nezavisno nije moguće verifikovati sve navode u vezi sa sprovođenjem sporazuma ili trenutnim stanjem na terenu. Sjedinjene Države i Iran do sada nisu objavili precizne rokove za predviđene mere.

Pročitaj još

Svet

EU uvodi sankcije ruskom episkopu povezanom sa predsednikom Vladimirom Putinom

Evropska unija proširila listu sankcija, među kojima je i visoki predstavnik Ruske pravoslavne crkve, navodi se u saopštenju

Published

20 minutes ago

on

June 15, 2026

By

Evropska unija proširila listu sankcija, među kojima je i visoki predstavnik Ruske pravoslavne crkve, navodi se u saopštenju

Evropska unija saopštila je da je u ponedeljak proširila listu sankcija u vezi sa ratom u Ukrajini, obuhvatajući više od 80 pojedinaca i subjekata iz Rusije. Na listi se, između ostalih, našao i Georgij Ševkunov, poznat i kao mitropolit Tihon, visoki predstavnik Ruske pravoslavne crkve. Prema navodima EU, Ševkunov je sankcionisan zbog „širenja ruske propagande i dezinformacija“ sa ciljem opravdavanja vojnih aktivnosti u Ukrajini.

Ševkunov, koji je u ruskim medijima često označavan kao „lični sveštenik“ i „ispovednik“ predsednika Vladimira Putina, postavljen je 2023. godine za mitropolita na Krimu, ukrajinskom poluostrvu koje je Rusija anektirala 2014. godine. Ševkunov nije javno potvrdio niti demantovao ovu ulogu.

Prema saopštenju Evropske unije, sankcije su deo šireg paketa mera koje, kako se navodi, za cilj imaju ograničavanje ruske vojne industrije, energetskih prihoda i informativnih mreža. Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas izjavila je da novi paket mera obuhvata pojedince i organizacije koje su, prema navodima Unije, uključene u proizvodnju i snabdevanje vojne opreme, kao i u aktivnosti povezane sa propagandom i ljudskim pravima.

„Odobrili smo novi paket sankcija kako bismo pojačali pritisak na Rusiju da prekine rat“, navodi se u izjavi Kaje Kalas, dodajući da su mere usmerene na vojnoprivredni kompleks i mreže koje, prema tvrdnjama EU, doprinose hibridnim napadima na Evropu.

Ševkunov je, prema informacijama iz ruskih izvora, prošle godine bio meta pokušaja atentata. FSB Ruske Federacije saopštio je u februaru 2025. godine da su dve osobe uhapšene zbog navodnog pokušaja atentata čije je planiranje pripisano ukrajinskim izvorima. Detalji o ovom slučaju nisu objavljeni, a nezavisna potvrda tih navoda nije dostupna.

Ukupno je 34 pojedinaca i 47 organizacija dodato na listu sankcija. Evropska unija navodi da su prethodne ekonomske mere imale značajan uticaj na rusku privredu. Prema navodima Kaje Kalas, zapadne sankcije su do sada dovele do gubitaka većih od bilion dolara za rusku ekonomiju.

Sankcije, kako se navodi, uključuju zamrzavanje imovine i zabranu putovanja u zemlje EU za obuhvaćene pojedince i subjekte. Ove mere deo su kontinuiranih napora evropskih institucija da, kroz ekonomske i političke pritiske, utiču na tok oružanog sukoba u Ukrajini. Ruska strana do sada nije zvanično komentarisala nove mere.

Rat u Ukrajini traje od februara 2022. godine, a međunarodne sankcije predstavljaju jedan od glavnih instrumenata Zapada u pokušaju da ograniči ekonomske i vojne kapacitete Ruske Federacije.

Pročitaj još

U Trendu