Pacijenti sada plaćaju i do 10.000 dinara manje mesečno, država pokriva do 70% cene za 18 važnih lekova.

Za stotine hiljada građana Srbije stiglo je značajno olakšanje kada je reč o svakodnevnoj terapiji. Zahvaljujući novim merama, država preuzima do 70 odsto troškova za 18 lekova, što za mnoge pacijente znači uštedu i do 10.000 dinara mesečno. Ova promena, prema saopštenju, posebno je važna za one koji koriste lekove za sprečavanje i lečenje krvnih ugrušaka i terapiju srčane slabosti.

Državna podrška za lekove i nove cene

Iz republičkog budžeta izdvojeno je 3,7 milijardi dinara za subvencionisanje cena lekova. Najveće olakšanje odnosi se na 16 lekova za prevenciju i lečenje krvnih ugrušaka, gde država preuzima 70% cene, dok pacijenti plaćaju 30%. Među ovim lekovima su Berevin, Daxanlo, Eliquis, Pradaxa, Risagal, Rivaroksaban SK, Rivarox, Engap, Trombocen, Xanirva, Xarelto, Xerdoxo, Roteas, Roxelana, Rufixalo i Runaplax, sa doplatama koje sada iznose od 183,70 do 1.108,80 dinara, u zavisnosti od preparata.

Za dva leka za lečenje srčane slabosti, Forxiga (dapagliflozin) i Jardiance (empagliflozin), država pokriva 50% cene, pa je sada doplata 2.228 dinara. Prema ranijim cenama, pacijenti su za ove terapije plaćali od 2.500 do 4.500 dinara. Sada je finansijsko opterećenje znatno manje, što omogućava da više novca ostane za druge potrebe.

Šta kažu stručnjaci iz UKC Niš

Direktor UKC Niš, doc. dr Milan Lazarević, istakao je da ova mera ima širi značaj za celo društvo. „Ovo su lekovi koji spašavaju živote. Oni produžavaju život i čine ga kvalitetnijim. Borili smo se da svaki čovek može da dobije adekvatan lek, da za terapiju potroši što manje novca i da mu više ostane za život, porodicu i ono što mu donosi radost, a ne za obavezu“, rekao je Lazarević.

On je naglasio da za pacijente u UKC Niš i građane juga Srbije dostupnost terapije nije samo pitanje cene, već i sigurnosti i dostojanstva. Po njegovim rečima, terapija mora biti dostupna i kod kuće, ne samo tokom hospitalizacije. „Kada čovek dođe u UKC Niš, naša briga ne prestaje kada izađe iz bolnice. Pacijent mora da ima mogućnost da nastavi svoje lečenje i da dobije terapiju koja mu je potrebna. Važno je da niko ne bude prinuđen da bira između leka i drugih osnovnih potreba“, dodao je on.

Ušteda za pacijente i značaj za porodice

Ova mera znači manje strepnje i odricanja za građane Srbije koji svakog meseca zavise od lekova. Zbog pokrivanja većeg dela troškova, pacijenti sada mogu da izdvoje više sredstava za hranu, račune i svakodnevni život. Pored toga, sigurnost da terapija neće biti preskočena zbog cene, doprinosi i kvalitetu života čitave porodice.

Na kraju, iza 3,7 milijardi dinara izdvojenih iz budžeta stoji jasna poruka: kada je čoveku potreban lek, država mora da bude uz njega. Ova podrška ne znači samo niže cene, već i veću sigurnost i kvalitet života za stotine hiljada građana.

Današnji dan obeležio je prodor hladnog fronta, ali nas već od sutra očekuju temperature iznad 30 stepeni.

Prodor hladnog fronta doneo je osveženje širom Srbije, pa se danas maksimalna temperatura nigde neće popeti iznad 30 stepeni. Sever zemlje, poput Subotice i Novog Sada, već beleži razvedravanje, dok padavine polako prestaju u centralnim i zapadnim delovima Srbije. Prema aktuelnoj prognozi, u Beogradu je jutros izmereno 8 stepeni, u Nišu i Čačku po 4 stepena, dok je na Zlatiboru jesenjih 13 stepeni. Ova promena u vremenskim prilikama označava kratkotrajni predah od vrućina koje su prethodnih dana dostizale 37 do 38 stepeni.

Vremenska prognoza za Srbiju: povratak letnjih temperatura

Iako je danas u Srbiji značajno svežije, prema saopštenju meteorologa, već od sutra se očekuje povratak letnjih temperatura. Jugozapadno visinsko strujanje uspostaviće se tokom narednog perioda, pa će od četvrtka maksimalne dnevne temperature biti u rasponu od 35 do 40 stepeni. Ovaj talas vrućine, prema trenutnoj prognozi, trajaće do početka naredne sedmice.

Zbog očekivanog povratka visokih temperatura, građanima se savetuje da redovno prate zvanična saopštenja nadležnih službi. Takođe, preporučuje se da se ponašaju u skladu sa svim najavama i upozorenjima. S obzirom na to da su ovakve vremenske prilike pogodne za razvoj i širenje šumskih požara i požara na otvorenom, još jednom se apeluje na sve da izbegavaju paljenje vatre i bacanje opušaka van predviđenih mesta.

Najavljen preokret: osveženje i kiša krajem avgusta

Prema aktuelnoj prognozi, značajnija promena vremena očekuje se 26. avgusta. Tada bi trebalo da stigne novo osveženje, sa kišom, pljuskovima i grmljavinom koje će doneti pad temperature. Ovakva vremenska prognoza za Srbiju ukazuje da će sredina sledeće nedelje doneti prijatniji period nakon dužeg talasa vrućina.

Na kraju, važno je napomenuti da će vremenska prognoza za Srbiju i dalje biti podložna promenama, pa je preporučljivo ostati informisan i pratiti zvanične izveštaje. Na taj način, građani mogu blagovremeno da se pripreme za sve vremenske izazove koji ih očekuju do kraja avgusta.

Porodice koje brinu o deci sa najtežim invaliditetom dobijaju novo pravo, prema izjavi ministarke Milice Đurđević Stamenkovski.

Novi zakon o roditeljima negovateljima donosi značajne promene za porodice koje se svakodnevno suočavaju sa izazovima brige o deci sa najtežim oblicima invaliditeta. Prema saopštenju, zakon stupa na snagu 1. oktobra i predviđa mesečnu naknadu od 65.000 dinara, kao i uvođenje radnog staža za roditelje koji su do sada bili nevidljivi za sistem.

Milica Đurđević Stamenkovski, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, istakla je da će novi zakon omogućiti roditeljima negovateljima da postanu deo sistema socijalne zaštite. Dosad su ove porodice bile u nezavidnom položaju, jer su često morale da napuste tržište rada zbog potrebe za celodnevnom negom svoje dece.

Šta donosi zakon o roditeljima negovateljima

Roditelji koji su zbog brige o deci sa najtežim invaliditetom ostali bez posla, primanja i osiguranja, sada će, prema novom zakonu, imati pravo na mesečni iznos od 65.000 dinara, kao i na evidentiranje radnog staža. Ministarka je naglasila da je ovo prvi put da država jasno prepoznaje njihovu ulogu i doprinos.

„To su roditelji koji zbog specifičnih okolnosti, odnosno činjenice da moraju 24 časa da brinu o svojoj deci i da ih neguju, nisu mogli da budu na tržištu rada, nisu bili zaposleni, nisu imali primanja i samim tim nizali su godine bez staža, bez sigurnosti, bez zdravstvenog, penzijskog i invalidskog osiguranja. Ovaj zakon ne može rešiti njihov primarni problem, s obzirom na to da bi svi oni dali sva sredstva ovoga sveta da njihova deca budu zdrava, ali šalje poruku da ih država vidi, čuje, prepoznaje i da ih štiti“, izjavila je Milica Đurđević Stamenkovski.

Značaj za porodice i buduće korake

Na ovaj način, država šalje jasnu poruku da brine o roditeljima negovateljima i da prepoznaje njihov trud. Takođe, uvođenje radnog staža znači i sticanje prava na penziju, kao i na zdravstveno i invalidsko osiguranje. To može imati dugoročne pozitivne posledice za sve porodice koje su do sada bile izostavljene iz sistema.

Pored toga, novi zakon je deo šire strategije unapređenja socijalne zaštite i pokazuje spremnost institucija da ponude konkretna rešenja za najugroženije građane. Na kraju, ministarka je naglasila da je ovo samo jedan korak ka pravednijem društvu, u kojem su roditelji negovatelji vidljivi i zaštićeni.