Kompanija potvrdila uspešno lansiranje, testirane jače raketne jedinice i unapređeni sistemi kontrole

Kompanija SpaceX izvela je testno lansiranje unapređene verzije rakete Super Heavy-Starship sa nove lansirne rampe u Starbase kompleksu na obali Meksičkog zaliva u Teksasu 22. maja 2026. godine. Lansiranje je izvedeno sa ciljem provere novih, snažnijih raketnih motora, poboljšanih sistema kontrole i drugih tehničkih unapređenja namenjenih povećanju pouzdanosti i efikasnosti letelice.

Prema saopštenju kompanije, raketa je poletela oko 18:30 po lokalnom vremenu, nakon što je prethodnog dana lansiranje bilo odloženo zbog tehničkog zastoja na lansirnoj rampi, kao i dve prethodne vremenske odgode. Tokom ovog probnog leta, Super Heavy-Starship je koristila 33 motora na metan tipa Raptor, čija ukupna sila potiska iznosi do 18 miliona funti, što je dvostruko više u odnosu na raketu SLS američke svemirske agencije.

Ovo lansiranje označilo je prvi let verzije 3 Super Heavy-Starship sistema i prvo korišćenje druge, unapređene lansirne platforme u Teksasu, koja je projektovana da podnosi veća opterećenja i omogućava češća lansiranja bez potrebe za značajnim remontom između letova.

Kompanija SpaceX navodi da je cilj razvoja ovog sistema da omogući lansiranje većih satelita Starlink, kao i prevoz komercijalnih i vladinih tereta, uz planove za buduće misije ka Mesecu i Marsu. Test je deo šireg programa ispitivanja kojim se proveravaju bezbednost i operativna sposobnost rakete pre početka komercijalne upotrebe.

Prema izjavama predstavnika kompanije, unapređenja na raketi i lansirnoj rampi treba da doprinesu većoj pouzdanosti i smanjenju vremena potrebnog za pripremu između letova. Dosadašnja testiranja Super Heavy-Starship sistema predstavljaju deo višegodišnjeg razvoja tehnologije za višekratnu upotrebu raketnih sistema.

Međunarodni izveštaji navode da je SpaceX u više navrata vršio testove ovog sistema, a svaki novi let prati seriju unapređenja na hardveru i softveru. Očekuje se da će naredni testovi uključivati dodatna poboljšanja i evaluaciju sistema za povratak rakete.

Testno lansiranje unapređene rakete privuklo je pažnju stručne i šire javnosti, jer se Super Heavy-Starship smatra najmoćnijom raketom koja je do sada razvijana za višekratnu upotrebu i transport velikih tereta u svemir. Kompanija nije saopštila planove za sledeće testiranje, ali je istakla da će rezultati ovog lansiranja biti analizirani u cilju daljeg razvoja programa.

Sastanak republikanskih senatora sa vršiocem dužnosti državnog tužioca izazvao podeljena mišljenja o fondu, potvrđeno u zvaničnim izjavama

Senator Ted Kruz iz Teksasa izjavio je da je sastanak održan u četvrtak između vršioca dužnosti državnog tužioca Toda Blanchea i republikanskih senatora bio jedan od najintenzivnijih u njegovoj karijeri. Sastanak je trajao dva sata, a tema je bio novi fond Ministarstva pravde poznat kao „anti-weaponization fund“. Kruz je u javnom obraćanju naveo da je sastanak bio veoma napet i da su prisutni senatori iznosili oštre stavove o predloženom fondu.

Prema dostupnim informacijama, Blanche je došao u Kongres sa ciljem da ubedi republikanske članove Senata da odustanu od protivljenja fondu vrednom gotovo 1,8 milijardi dolara. Sredstva su namenjena osobama koje tvrde da su bile predmet političkog progona. Ovaj fond deo je nagodbe kojom se rešava tužba bivšeg predsednika Donalda Trampa protiv Poreske uprave Sjedinjenih Država.

Najava fonda došla je u trenutku kada su senatori razmatrali paket mera za finansiranje bezbednosti granica i sprovođenje imigracione politike do kraja Trampovog mandata. Iako fond Ministarstva pravde nije direktno povezan sa merama o finansiranju granica, najavljeno je da će tokom takozvanog vote-a-rama u Senatu biti predloženi amandmani koji se tiču upravo ovog fonda. Umesto toga, nakon sastanka sa Blancheom, glasanja su otkazana, a senatori su otišli na pauzu povodom Dana sećanja.

Senator Kruz je u svom obraćanju istakao da je tokom sastanka više od 40 republikanskih senatora izrazilo rezerve prema fondu, a prema njegovim rečima, oko polovine je bilo spremno da glasa zajedno sa demokratama po tom pitanju. „Bili bismo u manjini kod tih amandmana, jer je znatan broj kolega bio spreman da podrži predloge demokrata“, naveo je Kruz.

Demokrate su najavile da će nastaviti sa pokušajima da fond bude deo paketa za finansiranje bezbednosti i imigracije. Nakon sastanka, nije bilo zvaničnih saopštenja o daljim koracima, ali je poznato da će se rasprava o ovim pitanjima nastaviti nakon povratka senatora sa pauze.

Odluka o fondu izazvala je podeljene reakcije među senatorima, a dalji razvoj događaja zavisiće od nastavka parlamentarnih pregovora. Nezavisno nije moguće verifikovati sve tvrdnje iznetih tokom sastanka.

Više izvora potvrdilo je da je direktor CIA tokom posete Kubi poveo člana tima iz operacije u Venecueli; kubanske vlasti nisu javno komentarisale sastanak

Direktor Centralne obaveštajne agencije (CIA) Džon Ratklif posetio je Havanu prošle nedelje radi sastanka sa visokim zvaničnicima Kube, prenose izvori upoznati sa događajem. Prema navodima više izvora, Ratklif je tokom ove retke posete Kubi poveo i jednog od operativaca koji su učestvovali u američkoj misiji hapšenja tadašnjeg venecuelanskog lidera Nikolasa Madura ranije ove godine.

Kuba i Venecuela su bile bliski saveznici pre hapšenja Madura, dok je kubanska vlada javno iznosila svoj stav u vezi sa dešavanjima u Venecueli. Zasad nije poznato da li je kubanska strana bila unapred obaveštena o prisustvu pomenutog operativca na sastanku, niti šta je bila tačna tema razgovora između američke delegacije i kubanskih zvaničnika.

Sastanak u Havani označen je kao neuobičajen s obzirom na retke kontakte na visokom nivou između Sjedinjenih Američkih Država i Kube u poslednjim godinama. Iako detalji razgovora nisu javno objavljeni, izvori ističu da je prisustvo člana tima iz operacije u Venecueli izazvalo pažnju među analitičarima i diplomatskim krugovima.

Kubanske vlasti do sada nisu zvanično komentarisale sastanak niti objavile informacije o sadržaju razgovora. Amerikanska strana takođe nije izdala detaljno saopštenje o razlozima uključivanja operativca iz misije u Venecueli. Prema izvorima, čitava poseta je ocenjena kao korak u složenim odnosima između Vašingtona i Havane.

Venecuela i Kuba su tokom poslednjih godina razvijale bliske političke i ekonomske veze, a hapšenje Madura dovelo je do promena u diplomatskim odnosima u regionu. Prethodni pokušaji posredovanja i pregovora između SAD i Kube nisu rezultirali trajnim dogovorima. Sastanak u Havani dolazi u trenutku pojačanih tenzija i promena u regionalnim savezima.

Nezavisni izvori nisu mogli da potvrde više detalja o sadržaju sastanka, niti da preciziraju ulogu operativca koji je bio prisutan. Zvanični komentari sa obe strane za sada izostaju.