Prema podacima iz sektora vazdušnog saobraćaja, visoke cene karata održavaju se zbog snažne tražnje i smanjenja kapaciteta

Cene avio-goriva su se smanjile nakon rasta izazvanog konfliktom u Iranu, ali putnici i dalje ne mogu da očekuju jeftinije avionske karte u skorijem periodu, prema navodima stručnjaka iz oblasti putovanja. Iako bi niži troškovi goriva uobičajeno smanjili pritisak na cene karata, analitičari ukazuju da avio-kompanije nemaju značajan podsticaj da snize cene dok je potražnja za putovanjima i dalje velika, a ukupni kapacitet industrije smanjen nakon gašenja kompanije Spirit Airlines.

Ekonomisti ističu tzv. efekat ‘rakete i perja’, pri čemu cene brzo rastu kada troškovi porastu, ali se sporije vraćaju na niži nivo kada troškovi opadnu. “Avionske karte još nisu značajno pojeftinile, jer, kao i kod cena na benzinskim pumpama, sve što je vezano za naftu ima tendenciju da raste brzo, a pada sporo,” naveo je stručnjak za putovanja Julian Kheel.

Pošto je avio-gorivo drugi najveći trošak avio-kompanija, posle plata zaposlenih, prethodni rast cena goriva doveo je do poskupljenja karata kako bi se nadoknadili troškovi. Prema rečima istih izvora, dok cene goriva padaju, kompanije ne žure sa snižavanjem cena karata, a dodatni prihodi doprinose većoj profitabilnosti.

Podaci iz izveštaja organizacije Airlines Reporting Corporation pokazuju da je prosečna cena avionske karte rezervisane preko turističkih agencija u maju bila za 18% viša u odnosu na isti period prethodne godine. Prema izjavi Stevea Solomona iz te organizacije, na cenu karata utiče više faktora, uključujući promene u ceni goriva, ali i geopolitičku neizvesnost i kontinuiranu potražnju za putovanjima.

Visoke cene karata, prema ovim podacima, nisu uticale na smanjenje broja putnika, budući da su u maju zabeleženi slični nivoi putovanja kao i godinu dana ranije.

Nakon povlačenja kompanije Spirit Airlines, koja je bila poznata kao prevoznik sa nižim cenama, na tržištu je smanjena konkurencija, što je dodatno uticalo na održavanje visokih cena kod ostalih avio-kompanija.

Nadležne službe prate situaciju, za sada nema izveštaja o povređenima ili materijalnoj šteti

Snažan zemljotres magnitude 5,5 stepeni Rihterove skale registrovan je 9. jula 2026. godine u 18.00 časova na području Češke, sa epicentrom 32 kilometra od Plzenja. Prema podacima, potres je zabeležen na geografskim koordinatama širine 49.73 i dužine 13.819.

Evropsko-mediteranski seizmološki centar saopštio je da je hipocentar zemljotresa smešten na dubini od oko 10 kilometara ispod površine zemlje. Zemljotres je osetio veći broj stanovnika ovog regiona, ali prema poslednjim informacijama, nema izveštaja o materijalnoj šteti ili povređenim osobama.

Nadležne službe i dalje prate situaciju na terenu i prikupljaju podatke o eventualnim posledicama potresa. “Za sada nema prijavljenih povređenih niti značajnije štete, ali monitoring se nastavlja”, navodi se u zvaničnoj izjavi nadležnih službi.

Ovakvi potresi u ovom delu Evrope nisu česti, te su građani pozvani na oprez i da prate uputstva nadležnih organa. Dalja istraga o uticaju zemljotresa na infrastrukturu i stanovništvo je u toku.

Mađarski sud potvrdio presudu, osuđeni priznao delo; slučaj privukao pažnju međunarodne javnosti

Mađarski sud u Budimpešti izrekao je kaznu od 14 godina zatvora irskom državljaninu zbog ubistva američke turistkinje tokom 2024. godine, saopštili su zvaničnici. Prema informacijama saopštenim na suđenju, presuda je doneta nakon što je optuženi priznao odgovornost za smrt 31-godišnje državljanke Sjedinjenih Američkih Država, Mackenzie Michalski.

Prema navodima suda, slučaj se dogodio u glavnom gradu Mađarske, gde je žrtva boravila kao turista. Mackenzie Michalski, koja je živela u Portlandu, Oregon, prijavljena je kao nestala 5. novembra 2024. godine, nakon što je poslednji put viđena u noćnom klubu u centru Budimpešte. Policija je pokrenula istragu nestanka i analizirala snimke sa sigurnosnih kamera iz više klubova, gde je identifikovala osobu za koju se ispostavilo da je osumnjičeni.

Osumnjičeni, identifikovan inicijalima L.T.M. i starosti 37 godina u trenutku događaja, uhapšen je 7. novembra 2024. godine. Tokom istrage, nakon ispitivanja, priznao je izvršenje dela. Prema navodima policije, žrtva i osumnjičeni su se upoznali u noćnom klubu i zajedno otišli u iznajmljeni stan. Sud je utvrdio da je došlo do fizičkog nasilja tokom “intimnog susreta”, pri čemu je žrtva zadobila povrede koje su dovele do smrti.

Sud je naveo da osumnjičeni nije pokušao da pruži medicinsku pomoć žrtvi niti je pozvao hitne službe. Tela Mackenzie Michalski pronađena su u šumovitom predgrađu Budimpešte, nekoliko dana nakon prijave nestanka. Slučaj je izazvao pažnju kako lokalne, tako i međunarodne javnosti, a održano je i okupljanje u čast žrtve u Budimpešti.

Budimpeštanski sud je u saopštenju naveo da je osuđeni proglašen krivim za ubistvo i osuđen na 14 godina zatvora bez mogućnosti uslovnog otpusta. Period proveden u pritvoru tokom istrage, koji iznosi približno godinu i po dana, biće uračunat u ukupnu kaznu. Sud je obrazložio da je optuženi postupio sa namerom i da nije preduzeo korake kako bi sprečio smrt žrtve.

Slučaj je vođen u skladu sa mađarskim zakonima i procedurama, a presuda je doneta nakon razmatranja svih dokaza i iskaza. Tokom procesa, nisu iznošene dodatne informacije o motivima ili drugim okolnostima izvan onih koje su zvanično potvrđene. Pravni tim osuđenog ima mogućnost žalbe na presudu u skladu sa mađarskim pravnim okvirom.