Američke vlasti pokreću postupak protiv bivšeg kubanskog lidera, dok kubanski zvaničnici ne popuštaju pod pritiscima

Vlasti Sjedinjenih Američkih Država najavile su mogućnost podizanja optužnice protiv bivšeg predsednika Kube, Raula Kastra (94), u vezi sa obaranjem humanitarnih aviona iz 1996. godine. Ovaj potez izazvao je dodatne tenzije na Kubi, koja se trenutno suočava sa teškom ekonomskom krizom i ozbiljnom nestašicom goriva.

Podizanje optužnice predstavljalo bi novu fazu pritiska američke administracije na kubanske vlasti, koje Vašington opisuje kao korumpirane i nesposobne, uz zahtev za političkim promenama. Zvanična Kuba još nije direktno komentarisala mogućnost optužnice, ali je ministar spoljnih poslova Bruno Rodrigez na sastanku ministara spoljnih poslova zemalja BRICS-a izjavio da Kuba neće odustati od svog puta.

“Uprkos američkom embargu, sankcijama i pretnjama upotrebom sile, Kuba nastavlja putem suvereniteta i socijalističkog razvoja”, rekao je Rodrigez.

Prema izjavama stanovnika Havane, optužnica bi dodatno pogoršala pregovore između dve zemlje i produbila diplomatsku krizu. Sonja Tores (59), učiteljica iz Havane, ocenila je da bi krivično gonjenje Raula Kastra predstavljalo uvredu za kubanski ponos u trenutku velike krize: “Kubanci moraju stalno da idu napred. Ako pokušaju da sude Raulu, branićemo Kubu štapovima i kamenjem ako bude potrebno.”

Odnosi između Sjedinjenih Država i Kube napeti su još od 1959. godine, kada je nakon revolucije Fidel Kastro uspostavio savez sa Sovjetskim Savezom i nacionalizovao američke kompanije, što je dovelo do višedecenijskih tenzija. Administracija SAD je od januara pojačala pritisak na Kubu uvođenjem dodatnih sankcija i blokadom goriva, što je primoralo pojedine strane kompanije da napuste zemlju.

Istoričar Piter Kornbluh izjavio je da bi optužnica protiv Raula Kastra mogla da označi kraj diplomatskih pregovora između dve zemlje: “Ovo je ultimatum – ili uspeh ili kraj. Optužnica je stvorila privid pravnog osnova za eventualne daljnje poteze.”

Zvanične reakcije iz Kube, osim izjave ministra Rodrigeza, za sada nema, a američke vlasti nisu iznele detalje o daljim koracima u ovom slučaju.

Stejt department saopštio produženje prekida neprijateljstava, sledeći sastanak najavljen za početak juna

Izrael i Liban postigli su dogovor o produženju primirja za dodatnih 45 dana, nakon sastanaka održanih u Vašingtonu 23. i 24. maja, saopšteno je iz Stejt departmenta. Prekid neprijateljstava, koji je na snazi od 16. aprila, omogućiće nastavak diplomatskih napora između dve strane.

Portparol Stejt departmenta Tomi Pigot izjavio je da će produženje primirja omogućiti dalji napredak u pregovorima. Izraelska i libanska delegacija sastaće se ponovo 2. i 3. juna, a dosadašnji razgovori ocenjeni su kao veoma produktivni.

Ovo je treći krug pregovora otkako je Izrael pojačao vazdušne napade na Liban, nakon što je libanska militantna grupa Hezbolah 2. marta ispalila rakete na izraelsku teritoriju, tri dana posle sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana. Izrael je prošlog meseca proširio i kopnenu invaziju na jug Libana.

Rat u regionu traje od 16. aprila, kada je američki predsednik Donald Tramp proglasio primirje. Sukobi su, prema zvaničnim navodima, uglavnom ograničeni na jug Libana.

“Prekid neprijateljstava od 16. aprila biće produžen za 45 dana kako bi se omogućio dalji napredak”, izjavio je portparol Stejt departmenta Tomi Pigot.

Stejt department je ocenio da su pregovori u Vašingtonu doprineli smanjenju tenzija i najavio nastavak dijaloga početkom juna.

Novi akt omogućava bržu proceduru za ruske pasoše bez obaveze znanja jezika ili testiranja, saopšteno iz zvaničnih izvora

Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je dekret kojim se pojednostavljuje procedura za dobijanje ruskog državljanstva za stanovnike Pridnjestrovlja, regiona na istoku Moldavije pod ruskom kontrolom, saopšteno je iz zvaničnih izvora. Novim aktom građani više nisu u obavezi da imaju prebivalište u Rusiji, polažu testove iz istorije i građanskog prava ili dokazuju poznavanje ruskog jezika.

Dekret je deo šire strategije Moskve poznate kao “pasportizacija”, kojom se omogućava stanovnicima regiona pod uticajem proruskih snaga da lakše dobiju ruska dokumenta. Proruske vlasti u Pridnjestrovlju, koje kontrolišu ovu teritoriju od devedesetih godina, ranije su tražile veću podršku od Moskve.

Prema rečima pravnice nevladine organizacije, cilj dekreta je da što veći broj stanovnika dobije ruske pasoše, čime se povećava uticaj Rusije u regionu. “Cilj novog dekreta jeste da se što veći broj ljudi pasošizira i da se na njih izvrši pritisak”, izjavila je Natalija Jurlova za jedan nezavisni izvor.

Slične mere Moskva je prethodno uvela i za stanovnike gruzijskih teritorija pod ruskom kontrolom – Abhazije i Južne Osetije, kao i na okupiranim teritorijama Ukrajine, gde je procedura za dobijanje državljanstva produžena na neodređeno vreme.

Prema navodima Centra nacionalnog otpora, ruske vlasti su takođe vršile pritisak na roditelje u okupiranom delu Hersonske oblasti, uslovljavajući dobijanje roditeljskih prava posedovanjem ruskog pasoša.

“Dekret predstavlja nastavak politike proširenja ruskog državljanstva na regionima pod njenom kontrolom”, navodi se u zvaničnom saopštenju.