Nadležne službe prate stanje, zasad nema izveštaja o povređenima ili materijalnoj šteti

Snažan zemljotres magnitude 5,5 stepeni Rihterove skale zabeležen je 9. jula u 18.00 časova na području Češke, saopšteno je prema dostupnim podacima. Epicentar potresa lociran je 32 kilometra od Plzenja, na geografskim koordinatama širine 49.73 i dužine 13.819.

Kako je navedeno, hipocentar zemljotresa bio je na dubini od oko 10 kilometara ispod površine zemlje. Nadležne službe trenutno procenjuju situaciju i prate moguće posledice potresa.

Nema prijavljenih povređenih niti materijalne štete u ovom trenutku. “Nadležni organi nastavljaju da prate stanje na terenu i kontaktiraju lokalne službe”, saopšteno je prema dostupnim izvorima.

Evropsko-mediteranski seizmološki centar potvrdio je osnovne podatke o jačini i mestu potresa, dok se građanima savetuje oprez i praćenje zvaničnih uputstava.

Ukrajinska mornarica potvrdila upotrebu američkih izviđačkih dronova u operacijama na Crnom moru, navode zvaničnici

Ukrajinske snage su, prema navodima zvaničnika iz Kijeva, koristile američki izviđački dron tokom operacije iznad Crnog mora početkom marta. Ova letelica, proizvedena od strane američke kompanije Shield AI, imala je zadatak nadzora oblasti u blizini ukrajinske obale, što je omogućilo identifikaciju potencijalnih ruskih vojnih ciljeva na naftnoj platformi južno od Ukrajine.

Prema informacijama ukrajinske mornarice, nakon što su operatori detektovali prisustvo vojnog osoblja i opreme na platformi, mornarica je angažovala naoružane morske dronove i otvorila vatru na toj lokaciji. Tokom operacije, ruski helikopter Ka-27 je sleteo na platformu radi evakuacije, nakon čega je ukrajinski dron izvršio napad na letelicu.

Ukrajinska strana tvrdi da su ovim dejstvom naneti materijalni gubici ruskim snagama i uništena vojna oprema, kao i da je neutralisana ruska platforma koja je, prema njihovim navodima, služila za izvođenje udara na ukrajinske regione. Navedeno je da je ova akcija deo šire strategije korišćenja bespilotnih letelica za napade na ciljeve koji se smatraju strateški važnim ili teško zamenjivim.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski najavio je i sprovođenje četrdesetodnevne, takozvane “operacije uticaja”, sa ciljem da se izvrši pritisak na Rusiju. Ova inicijativa traje do početka avgusta, a prema ukrajinskim izvorima, ima za cilj da utiče na tok sukoba korišćenjem naprednih sredstava za izviđanje i napad.

Operator ukrajinske mornarice, identifikovan pozivnim znakom “Negative”, izjavio je da se prioritet daje ciljevima koji su finansijski značajni, teško zamenjivi ili strateški važni. Ukrajinska vojska navodi da je američka izviđačka letelica V-BAT imala ključnu ulogu u identifikaciji i usmeravanju napada u okviru ove strategije.

Ruska strana nije zvanično komentarisala konkretne događaje vezane za napad na platformu u Crnom moru. Nezavisno nije moguće potvrditi sve navode o šteti i gubicima koji su izneti tokom ove operacije.

Upotreba napredne izviđačke i bespilotne tehnologije postala je značajan element u savremenim vojnim operacijama na području Crnog mora i šire, dok obe strane nastavljaju da koriste različite visokotehnološke sisteme za izviđanje i napade na ciljeve od vojnog značaja.

Nadzorni odbor kompanije razmatra planove, proizvodnja bi mogla biti premeštena u Istočnu Evropu

Planovi za zatvaranje četiri fabrike Folksvagen grupe u Nemačkoj dobijaju konkretan oblik, a prema navodima izvora iz Nadzornog odbora, proces bi mogao biti završen do 2034. godine. Očekuje se da će Nadzorni odbor održati sastanak radi razmatranja budućnosti proizvodnih pogona, dok zaposleni izražavaju zabrinutost zbog mogućeg gubitka radnih mesta.

Zvanične informacije ukazuju da je proizvodnja vozila u fabrikama u Cvikauu i Emdenu planirana za postepeno ukidanje u narednih pet godina. Fabrika komercijalnih vozila u Hanoveru trebalo bi da bude zatvorena 2032. godine, dok se za fabriku Audija u Nekarsulmu očekuje gašenje do 2034.

Portparol kompanije naveo je da je neophodno sprovesti drastična smanjenja kapaciteta zbog trenutne situacije na tržištu. “Moraćemo da smanjimo prekomerne kapacitete”, izjavio je predstavnik Folksvagena, uz napomenu da Upravni i Nadzorni odbor dele zabrinutost zaposlenih, ali da je cilj jačanje konkurentnosti grupe.

Prema dostupnim informacijama, u ovim fabrikama zaposleno je oko 40.000 ljudi, dok je generalni direktor kompanije najavio mogućnost premeštanja proizvodnje u jeftinije fabrike u Istočnoj Evropi. Za pogone u Nemačkoj traže se alternativne namene, uključujući potencijalnu prodaju drugim firmama.

Kompanija nije zvanično komentarisala detalje plana zatvaranja. “Svi raspoloživi scenariji su još u razmatranju”, navodi se u izjavi predstavnika Folksvagena.