Tim Odeljenja za abdominalnu hirurgiju uspešno izveo prvu minimalno invazivnu operaciju hipertrofične stenoze pilorusa kod najmlađeg pacijenta.

Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „Dr Vukan Čupić” postigao je važan iskorak u oblasti pedijatrijske hirurgije. Prva laparoskopska operacija suženja izlaza iz želuca, poznata kao hipertrofična stenoza pilorusa, uspešno je izvedena kod najmlađeg pacijenta ove ustanove, prema zvaničnoj objavi. Operaciju je izveo tim Odeljenja za abdominalnu hirurgiju, koji čine klinički asistent dr Petar Rašić, dr Tanja Mijović i doc. dr Maja Miličković.

Minimalno invazivna metoda, poznata kao laparoskopska piloromiotomija, predstavlja značajan napredak u lečenju beba sa ovim problemom. Umesto tradicionalnog hirurškog zahvata sa većim rezom, ova tehnika podrazumeva nekoliko manjih rezova na trbušnom zidu. Kroz njih hirurzi uvode kameru i specijalne instrumente, što omogućava preciznije i brže izvođenje procedure.

Kako funkcioniše laparoskopska operacija suženja izlaza iz želuca

Tokom intervencije, hirurg pravi rez na zadebljanom mišiću na prelazu između želuca i tankog creva. Na taj način se omogućava nesmetan protok hrane, dok se sam kanal ne otvara, što smanjuje rizik od komplikacija. Prema dostupnim informacijama, ovakva intervencija može značajno skratiti vreme oporavka male dece, što je važno za najmlađe pacijente.

Hipertrofična stenoza pilorusa javlja se kada mišić koji kontroliše izlaz hrane iz želuca postane zadebljan i sprečava normalan prolazak hrane. Bebe sa ovim problemom često povraćaju posle hranjenja, što može dovesti do dehidratacije i gubitka telesne mase. Zbog toga je pravovremena dijagnoza i operacija od suštinskog značaja za oporavak.

Prvi rezultati i značaj za pedijatrijsku hirurgiju

Ova prva laparoskopska operacija suženja izlaza iz želuca na Institutu „Vukan Čupić” označava prelazak na savremenije metode lečenja u domaćem zdravstvu. Tim Odeljenja za abdominalnu hirurgiju izrazio je zadovoljstvo zbog uspešno izvedene procedure, ističući da je ovakav pristup minimalno invazivan i donosi manje bola i brži oporavak za dete.

Zahvaljujući ovom uspehu, očekuje se da će i druge medicinske ustanove u Srbiji razmotriti uvođenje laparoskopske piloromiotomije kao standardnu proceduru za lečenje hipertrofične stenoze pilorusa kod beba. Na taj način, najmlađi pacijenti dobijaju šansu za manje traumatičan oporavak i brži povratak normalnom životu.

Na kraju, ovakvi primeri pokazuju važnost kontinuiranog usavršavanja medicinskog osoblja i primene savremenih tehnologija u domaćem zdravstvu.

Na izlazu iz Srbije kamioni čekaju i do šest sati na pojedinim prelazima, dok se saobraćaj na putevima menja zbog radova.

Kamioni na izlazu iz Srbije suočavaju se sa dugim zadržavanjima, posebno na graničnom prelazu Batrovci, gde čekanja traju i do šest sati, prema saopštenju Uprave granične policije. Gužve na granicama Srbije predstavljaju svakodnevni izazov za vozače teretnih vozila, a situacija se dodatno komplikuje na više prelaza.

Na prelazima Šid, Bezdan i Horgoš, kamioni čekaju oko četiri sata, dok je na graničnom prelazu Kelebija zadržavanje oko tri sata. Ostali granični prelazi funkcionišu bez dužih zadržavanja za sve kategorije vozila, što olakšava protok saobraćaja za putnička vozila i autobuse.

Gužve na granicama Srbije: gde je najkritičnije

Prema zvaničnim podacima, najduža zadržavanja su na Batrovcima, gde kamioni čekaju do šest sati. Na prelazima Šid, Bezdan i Horgoš vreme čekanja je nešto kraće, ali i dalje značajno, sa oko četiri sata na svakom od njih. Kroz Kelebiju vozači prolaze uz zadržavanje od oko tri sata. Ove informacije su posebno važne za prevoznike i kompanije koje planiraju izvoz ili tranzit kroz Srbiju.

Na ostalim prelazima nema većih problema, što znači da vozači putničkih vozila mogu planirati putovanje bezbrižnije. Ipak, zbog promena u režimu saobraćaja na pojedinim deonicama, preporučuje se vozačima da redovno prate najnovija saopštenja o stanju na putevima.

Stanje na putevima i izmene zbog radova

Na naplatnim rampama na autoputevima u Srbiji nema zadržavanja vozila, što dodatno olakšava protok saobraćaja. Međutim, saobraćaj se na nekim deonicama odvija uz izmene zbog radova, što može uticati na brzinu putovanja.

Na autoputu kod tunela Veliki Kik, u smeru Beograd-Prilipac, od danas od 13 časova do sutra u 7 časova zatvorena je preticajna traka u dužini od 500 metara. Ovo može dovesti do usporavanja i kratkotrajnih zastoja, pa se preporučuje dodatna pažnja.

Na magistralnom putu Ivanjica-Sjenica, od mesta Kušići do skretanja za Javor, saobraćaj će biti obustavljen 14. i 15. oktobra od 10 do 15 časova zbog asfaltiranja, što može uticati na planiranje putovanja u tom periodu.

Ostale izmene i preporuke za vozače

Na motoputu Šabac-Loznica, u oba smera, danas do 17 časova izvode se radovi na održavanju signalizacije, pa saobraćaj u desnoj traci ide u pokretu, dok se vozila propuštaju levom trakom. Na deonici auto-puta Knjaževac-Sokobanja, radovi na rekonstrukciji kolovoza trajaće do 17. oktobra, svakog dana od 8 do 18 časova, uz naizmenično propuštanje vozila.

Radovi na deonici auto-puta Ratkovo-Parage su završeni i saobraćaj teče normalno, što predstavlja olakšanje za vozače na toj ruti. Takođe, preporučuje se vozačima da pre polaska provere aktuelne informacije o gužvama na granicama Srbije i stanju na putevima kako bi izbegli nepotrebna čekanja.

Zbog promena na putnim pravcima i dužih čekanja na pojedinim graničnim prelazima, planiranje putovanja postaje još važnije. Redovno praćenje saopštenja može pomoći vozačima da izbegnu najkritičnije tačke i stignu na odredište što bezbednije i efikasnije.

Ministar Dejan Vuk Stanković ističe da obrazovni sistem Srbije ulazi u fazu reformi, sa fokusom na celodnevnu nastavu u osnovnim i srednjim školama.

Nakon što su krizne školske 2024. i 2025. godine ostale iza nas, obrazovanje u Srbiji ulazi u novu fazu stabilizacije i reformi. Prema rečima ministra prosvete u tehničkom mandatu Dejan Vuk Stanković, sada se akcenat stavlja na celodnevnu nastavu u osnovnim i srednjim školama, kao i na promene koje će unaprediti obrazovni proces. Stanković je ovo izjavio pred sastanak sa direktorima škola sa područja Školske uprave Beograd.

Sastanak ima za cilj uspostavljanje direktne komunikacije između Ministarstva prosvete, Školske uprave Beograd i svih aktera uključenih u obrazovni proces. Prema njegovim rečima, važno je da se svi učesnici u sistemu obrazovanja uključe u debatu o pravcima razvoja i izazovima sa kojima se škole suočavaju.

Celodnevna nastava u Srbiji: ključne promene

Na sastanku će biti reči o tendencijama u obrazovnoj politici, kao i o izazovima i rešenjima za postojeće probleme. Ministar Stanković je naglasio da je cilj ove rasprave otvaranje javnog dijaloga o tome kako će celodnevna nastava u Srbiji uticati na svakodnevni život učenika, nastavnika i roditelja. Takođe, tema će biti i nove inicijative koje je pokrenulo Ministarstvo zajedno sa zavodima koji funkcionišu u njegovom sastavu.

Prema njegovim navodima, promene koje se planiraju odnose se na unapređenje organizacije nastave i bolje povezivanje teorijske nastave sa praktičnim veštinama. Cilj je da škole postanu modernije i da učenici dobiju više vremena za učenje, ali i za vannastavne aktivnosti.

Debata o obrazovnoj politici i pravcima razvoja

Na sastanku će, između ostalog, biti razmatrane i tendencije u savremenoj obrazovnoj politici. Pre svega, razgovaraće se o tome kako celodnevna nastava može doprineti rešavanju aktuelnih izazova sa kojima se obrazovni sistem suočava. Takođe, biće predstavljene inicijative Ministarstva i zavoda koje se odnose na izmene nastavnih planova i programa.

Konačno, ministar Stanković ističe da je važno da komunikacija između Ministarstva, škola i roditelja bude otvorena i direktna, kako bi se sve promene sprovele na način koji najviše koristi đacima. Na taj način, celodnevna nastava u Srbiji postaje tema o kojoj se aktivno diskutuje, a svi relevantni akteri imaju priliku da daju svoj doprinos budućim rešenjima.