Zvaničnici najavljuju proširenje restriktivnih mera, uključujući zabranu usluga ruskim brodovima i sankcije visokim crkvenim zvaničnicima

Evropska unija planira uvođenje novog paketa sankcija protiv Rusije, sa posebnim fokusom na tzv. ‘flotu u senci’, trgovinu žitom iz Ukrajine i vodeće zvaničnike Ruske pravoslavne crkve, saopšteno je iz diplomatskih izvora u Briselu. Očekuje se da bi mere mogle stupiti na snagu krajem juna ili početkom jula 2026. godine.

Novi paket predviđa strože kontrole nad mrežom ruskih tankera i teretnih brodova koji omogućavaju zaobilaženje međunarodnih ograničenja na izvoz energenata. Takođe, planirane su dodatne mere protiv trgovine ukradenim ukrajinskim žitom, čime se finansiraju ratne operacije, navode izvori iz Brisela.

Prema najavama, sankcije će obuhvatiti i ruske banke koje su do sada izbegavale prethodne restrikcije, kao i vojne kompanije koje snabdevaju oružje ruskoj vojsci. Na listi za moguće sankcionisanje nalazi se i patrijarh Kiril, kao i drugi predstavnici Ruske pravoslavne crkve.

Predlog takođe uključuje ponovno uvođenje zabrane pružanja pomorskih usluga i servisiranja ruskih brodova, što bi moglo dodatno otežati rusku logistiku na međunarodnim vodama. Poseban deo novog paketa odnosi se na više od dvadeset ruskih državljana koje EU smatra odgovornim za deportaciju i otmicu ukrajinske dece tokom sukoba.

“Cilj novih sankcija je potpuno zatvaranje preostalih rupa u režimu ograničenja koje su ruske institucije koristile tokom protekle dve godine”, navode diplomatski izvori. Usvajanje paketa očekuje se nakon završetka konsultacija unutar članica Evropske unije.

Visoka predstavnica EU naglasila potrebu za dubljom saradnjom i potpunim usklađivanjem sa spoljnom politikom Unije

U Briselu je 17.06.2024. održan sastanak ministara spoljnih poslova Evropske unije, na kojem je visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost, Kaja Kalas, istakla da Zapadni Balkan ostaje u središtu evropske bezbednosti. Sastanak je protekao u znaku odlučnosti i nove energije, a pažnja je posebno bila usmerena na region Zapadnog Balkana, za koji je Kalas naglasila da nije samo strateški prioritet, već integralni deo evropskog projekta.

“Zapadni Balkan pripada Evropskoj uniji. Koraci koje smo danas preduzeli usmereni su direktno ka tom cilju”, izjavila je Kalas, ukazujući da je tokom zasedanja data saglasnost za jaču saradnju u oblastima odbrane i bezbednosti. Prema njenim rečima, građani regiona mogu da očekuju veću podršku u borbi protiv dezinformacija i hibridnih pretnji, kao i ulaganja u stabilnost putem Evropskog mirovnog fonda.

Međutim, Kalas je naglasila da partnerstvo sa Evropskom unijom podrazumeva i obavezu sprovođenja reformi, poštovanje vladavine prava i potpuno usklađivanje sa spoljnom politikom EU. “To nije samo formalnost, već potvrda da svet vidimo istim očima”, istakla je Kalas na konferenciji.

Govoreći o Ukrajini, Kalas je navela da podrška toj zemlji ostaje prioritet Unije. Istakla je da je odobren zajam od 90 milijardi evra i da su vidljivi značajni pomaci na terenu, dok je poseban akcenat stavila na problem otete ukrajinske dece, najavljujući nove sankcije protiv odgovornih. “Krađa dece je napad na budućnost”, rekla je Kalas, dodajući da je evropska podrška Ukrajini investicija u zajedničku bezbednost.

Sastanak je doneo i novosti u vezi sa Bliskim istokom i Sirijom. EU planira ubrzanje strateških sporazuma sa zemljama Zaliva, dok su dogovorene sankcije za ekstremne izraelske naseljenike na Zapadnoj obali i lidere Hamasa. Takođe, odlučeno je da se u potpunosti obnovi sporazum o saradnji sa Sirijom, što predstavlja signal normalizacije odnosa sa tim regionom.

Tokom pitanja novinara, Kalas je poručila da je spremna za pregovore sa Rusijom isključivo kada bude pokazana stvarna dobra volja sa te strane. Kako je zaključila, Evropska unija kroz sve ove korake teži stabilnom, mirnom i ujedinjenom kontinentu, a vrata za Srbiju i zemlje regiona ostaju otvorena uz zajedničku odgovornost i privilegije članstva.

Kompanija eBay zvanično saopštila da ponuda GameStop-a nije prihvatljiva, navodeći neizvesnost oko finansiranja i operativne rizike

Kompanija eBay saopštila je u utorak da je odbila ponudu GameStop-a za preuzimanje u vrednosti od 55,5 milijardi dolara. Prema navodima iz zvaničnog saopštenja, eBay je ponudu ocenio kao “ni kredibilnu, ni atraktivnu” zbog neizvesnosti u vezi sa finansiranjem akvizicije, kao i mogućih rizika koji bi nastali spajanjem dve kompanije.

Ova odluka usledila je nedelju dana nakon što je GameStop izdao svoju ponudu. Generalni direktor GameStop-a, Ryan Cohen, naveo je da bi mreža od 1.600 prodajnih objekata ove kompanije mogla da pruži eBay-u široku nacionalnu infrastrukturu za autentifikaciju, prijem i isporuku proizvoda.

U saopštenju eBay-a navedeno je da su razlozi za odbijanje ponude povezani sa nejasnoćama oko načina finansiranja kupovine, kao i procenjenim rizicima po poslovanje usled moguće integracije ovih kompanija. Kompanija GameStop, koja već poseduje 5% akcija eBay-a, ponudila je 125 dolara po akciji u gotovini i deonicama.

GameStop nije odmah dao zvaničnu izjavu povodom odbijanja ponude. Prema podacima iz javno dostupnih izvora, tržišna vrednost GameStop-a iznosi oko 10,4 milijarde dolara, dok je eBay procenjen na približno 48 milijardi dolara, što ukazuje na znatnu razliku u veličini dve kompanije.

GameStop je međunarodnoj javnosti postao poznat kao takozvana “meme akcija” tokom 2021. godine, kada su mali investitori okupljeni na internet forumima počeli masovno da kupuju deonice ove kompanije, što je dovelo do značajnog rasta njihove cene. U tom periodu, vrednost akcija GameStop-a porasla je za više od 2.000%.

Odbijena ponuda predstavlja nastavak interesovanja GameStop-a za proširenje poslovanja kroz strateška partnerstva ili akvizicije. Analitičari navode da ovakve transakcije donose brojne izazove, naročito kada je reč o velikim razlikama u tržišnoj kapitalizaciji i poslovnim modelima kompanija. eBay je istakao da pažljivo prati situaciju i da će nastaviti da procenjuje sve potencijalne ponude u skladu sa interesima svojih akcionara.