Analiza kvaliteta stanovanja u Srbiji otkriva da stanovi iz perioda 1975-1990. nude bolju organizaciju prostora od novogradnje

Istraživanje stanovanja u Srbiji pokazalo je da stanovi iz socijalizma, izgrađeni u periodu od 1975. do 1990. godine, imaju prednost u funkcionalnosti, skladišnom prostoru i prilagodljivosti u poređenju sa novogradnjom. Noviji stanovi, s druge strane, nude bolji termički komfor i jednostavnije održavanje, ali često gube na kvalitetu prostorne organizacije. Ove razlike ukazuju na promene u projektantskim prioritetima na tržištu stanogradnje.

Razlike u kvalitetu stanova iz socijalizma i novogradnje

Prema rečima prof. dr Đorđa Alfirevića sa Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije, tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, projektanti su posebnu pažnju posvećivali funkcionalnim odnosima i odvojenosti prostorija za dnevne i noćne aktivnosti. Takođe, stanovi tog perioda imaju bolje rešenja za skladištenje i prilagodljivost potrebama domaćinstva. U novogradnji, zbog tržišnog pritiska, često se povećava broj stanova na istoj površini, što smanjuje prostor za komunikacije i pomoćne prostorije koje su važne za svakodnevni život. Kao rezultat, ispitanici iz istraživanja ocenjuju funkcionalnost starijih stanova povoljnije, dok novogradnja dobija više ocene u pogledu termičkog komfora.

Tehnički napredak i izazovi u savremenoj stanogradnji

Uporedo sa tim, tehnički kvalitet novogradnje, kao što su savremeni građevinski materijali i termoizolacija, obezbeđuju viši nivo udobnosti i manju potrebu za održavanjem. Međutim, Alfirević ističe da to ne znači da je i organizacija prostora napredovala. “Tehnički i prostorni kvalitet nisu suprotstavljeni, ali unapređenje jednog ne podrazumeva unapređenje drugog,” navodi on. Istraživanje pokazuje da su korisnici novijih stanova zadovoljniji održavanjem i termičkim osobinama, dok stariji stanovi bolje odgovaraju različitim potrebama porodica i omogućavaju veću fleksibilnost. Ova saznanja otvaraju pitanje da li se u savremenoj stanogradnji dovoljno vodi računa o dugoročnim potrebama korisnika, ili dominira tržišni imperativ maksimizacije upotrebljive površine. Istraživanje je realizovao tim stručnjaka iz Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije, a rezultati su objavljeni u međunarodnom časopisu Buildings. Kao rezultat, nalazima se sugeriše potreba za usklađivanjem standarda savremene stanogradnje sa realnim potrebama kupaca, posebno kada je reč o prostornoj organizaciji i mogućnostima prilagođavanja stanova promenama u strukturi domaćinstava.

Liberalizacija trgovine povećala razmenu sa EU na 36 milijardi evra, ali novi standardi i barijere povećavaju opterećenje domaćih firmi

Liberalizacija trgovine Srbije i EU dovela je do značajnog povećanja spoljnotrgovinske razmene, pri čemu je ukupni izvoz Srbije u Uniju dostigao više od 18 milijardi evra. Ovi rezultati objavljeni su na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku. Ipak, pristup tržištu EU postaje sve skuplji zbog novih trgovinskih pravila i standarda, što direktno utiče na konkurentnost srpskih izvoznika.

Prihodi i troškovi liberalizacije trgovine Srbije i EU

Prema zvaničnim podacima, ukupna robna razmena Srbije sa EU porasla je sa oko 10 milijardi evra na više od 36 milijardi evra u poslednjih 16 godina. U istom periodu, izvoz iz Srbije se uvećao sa oko 4,5 milijardi na preko 18 milijardi evra. Kao rezultat, tržište EU sada čini 60% ukupnog srpskog izvoza. Međutim, novi tehnički i sanitarni standardi, strože carine za uvoz čelika i porez na ugljenik predstavljaju dodatne troškove za domaće izvoznike. Nova pravila, kao što su zahtevi za poreklo sirovina, izveštaje o održivosti i informacije o uslovima rada, komplikuju poslovanje, posebno za mala i srednja preduzeća.

Uticaj novih barijera na privredu i poljoprivredu

Analiza instituta Bruegel iz Brisela ukazuje da bez tehničke i finansijske podrške, mnoga mala preduzeća na Zapadnom Balkanu mogu biti istisnuta iz evropskih lanaca snabdevanja. S druge strane, anketa Nemačke privredne komore pokazuje da i nemački investitori u Srbiji osećaju posledice novih barijera. Pre svega, poljoprivreda se našla među najvećim gubitnicima. Milan Prostran, agroekonomista, naglašava da je Srbija godinama izdvajala manje od 5% budžeta za agrar, dok Evropska unija usmerava čak 39% svog budžeta na podršku poljoprivredi. To je stvorilo nejednake uslove, zbog čega Srbija danas iz EU godišnje uvozi meso u vrednosti većoj od 150 miliona dolara. Takođe, sektori sa slabijom produktivnošću i mala preduzeća posebno su izloženi konkurenciji iz Unije.

Perspektive i preporuke ekonomskih analitičara

Ekonomisti ukazuju da su pozitivni efekti liberalizacije trgovine sa EU vidljivi kroz priliv stranih investicija, rast zaposlenosti i povećanu produktivnost. Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta ističe da otvorenost i integrisanost u evropske tokove nemaju alternativu za malu zemlju poput Srbije. Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, podseća da je Srbija potpuno ukinula carine na uvoz iz EU tek 2014. godine, dok je Unija to učinila još 2000. godine za srpski izvoz. On navodi da je tokom tog perioda priliv stranog kapitala bio ključan za nadoknadu domaće štednje i transfer tehnologija. Iako su novi standardi izazov, analitičari smatraju da je neto efekat liberalizacije za Srbiju pozitivan, ali upozoravaju da će usklađivanje sa novim pravilima zahtevati dodatna ulaganja i podršku za mala i srednja preduzeća.

Depoziti građana i privrede činili 1,47 milijardi evra, dok je kreditna izloženost iznosila 105,8 milijardi dinara

Alta banka je na kraju juna 2026. godine upravljala depozitima građana i privrede u iznosu od 172 milijarde dinara (1,47 milijardi evra), pokazuju podaci iz izveštaja Narodne banke Srbije. Ova suma predstavlja sredstva klijenata koja bi trebalo da budu namirena nakon što je banci oduzeta dozvola za rad, saopštila je Narodna banka Srbije. U istom periodu, klijenti su kod ove banke povukli kredite u iznosu od 105,8 milijardi dinara (preko 900 miliona evra), koji sada ulaze u stečajnu masu iz koje će se namirivati potraživanja.

Struktura depozita i kreditna politika Alta banke

Udeo kredita u depozitima kod Alta banke iznosio je nešto manje od 62 odsto, što je značajno niže u poređenju sa pet najvećih banaka na domaćem tržištu, gde ovaj odnos često premašuje 80 odsto. Ova konzervativna politika plasiranja depozita u kredite ističe se kao karakteristika banke, naglašavajući oprez u upravljanju rizicima. Takođe, udeo plasiranih kredita u ukupnoj aktivi banke iznosio je ispod 50 odsto, dok je kod vodećih banaka taj procenat znatno viši.

Osim toga, zabeležen je visok nivo gotovine u aktivi Alta banke. Na polovini 2026. godine, banka je raspolagala sa 83,5 milijardi dinara u gotovini, što je oko 39 odsto ukupne neto aktive od 214 milijardi dinara. U poređenju, kod najvećih banaka taj udeo varira od 15 do 21 odsto. Ova politika, iako smanjuje profitnu marginu, može doprineti stabilnosti i sigurnosti klijenata.

Pad profitabilnosti i rast ostalih rashoda

Profitabilnost Alta banke značajno je opala tokom prve polovine 2026. godine. Dobit je iznosila 244 miliona dinara, dok je godinu dana ranije iznosila 1,22 milijarde dinara. U istom periodu 2023. i 2024. dobit je bila 886,5 miliona, odnosno 402,4 miliona dinara.

Prema analitičaru Đorđu Jevtiću, banka je prošle godine bila među onima sa najmanjim povraćajem na imovinu i kapital. Ova tendencija nastavila se i u tekućoj godini. Istovremeno, neto prihod od naknada i provizija u poslednje dve godine blago je premašivao neto prihod od kamata, što se pripisuje značajnom učešću banke u menjačkim poslovima i naplati naknada od uplata za državne institucije i preduzeća.

Rast ostalih rashoda i pitanja o poslovnom modelu

Ostali rashodi su u prva dva kvartala 2026. godine dostigli 1,9 milijardi dinara. Za celu prethodnu godinu oni su iznosili 2,6 milijardi, dok su u 2024. godini bili 1,81 milijardu dinara. Ovo predstavlja dvostruko povećanje u odnosu na 2023. godinu, kada su rashodi iznosili 934 miliona dinara.

U ostale rashode uključuju se administrativni troškovi, materijal, usluge i slični izdaci, ali ne i troškovi zarada. Ovakav rast izaziva pitanje održivosti poslovnog modela i efikasnosti upravljanja troškovima.

Mogući uzroci gubitka dozvole i uticaj na klijente

Iako je Alta banka imala stabilnu finansijsku poziciju u junu 2026. godine, promene u poslovnom modelu, niža profitabilnost i rastući rashodi potencijalno su doprineli odluci Narodne banke Srbije da oduzme dozvolu za rad. S obzirom na to da je od preseka prošlo više meseci, iznos depozita se verovatno promenio, posebno jer se sumnja da su klijenti povlačili sredstva uoči gubitka dozvole.

Kao rezultat, klijenti sada očekuju namirenje svojih potraživanja iz stečajne mase, dok se celokupna situacija posmatra kao važan test za stabilnost bankarskog sektora u Srbiji.