Kongresna biblioteka SAD potvrdila uvrštavanje 25 novih audio zapisa različitih žanrova, uključujući pop, džez i brodvej

Kongresna biblioteka Sjedinjenih Američkih Država saopštila je u četvrtak da je Nacionalni registar snimaka proširen za još 25 audio zapisa, koji će biti sačuvani za buduće generacije. Ovogodišnja selekcija obuhvata dela iz oblasti džeza, roka, popa, kantri muzike, R&B žanra, brodveja, kao i snimke iz oblasti radija i video igara.

Među najnovijim audio zapisima koji su uvršteni nalaze se album “1989” Tejlor Svift iz 2014. godine, koji je osvojio nagradu Gremi za album godine i najbolji pop vokalni album, kao i pesma “Single Ladies (Put a Ring on It)” Bijonse iz 2008. godine. Ove dve numere predstavljaju najsavremenije snimke sa liste za 2026. godinu.

Ostali uvršteni zapisi uključuju muziku Reja Čarlsa, Gladis Najt i grupe The Pips, Pola Anke, kao i originalni kasting album brodvejskog mjuzikla “Čikago”. U selekciji se nalaze i dela poznatih izvođača kao što su The Charlie Daniels Band, Vince Gill, Reba McEntire i Rosanne Cash iz oblasti kantri muzike, R&B umetnica Chaka Khan, muzička grupa The Go-Go’s iz osamdesetih godina, i džez muzičar Oliver Nelson.

Registar je dopunjen i snimkom “Feliz Navidad” Hozea Felisijana, debitantskim albumom grupe Weezer, kao i pesmom “Turn! Turn! Turn! (To Everything There Is a Season)” grupe The Byrds. Brodvejska scena zastupljena je kroz originalni kasting album mjuzikla “Čikago”, dok su iz sveta video igara uvršteni zvučni zapisi iz igre “Doom”.

Nakon ovog proširenja, Nacionalni registar snimaka obuhvata ukupno 700 naslova, što predstavlja deo šire kolekcije zvučnih zapisa Kongresne biblioteke, koja broji oko četiri miliona jedinica. Predstavnici biblioteke istakli su da selektovani zapisi odražavaju umetničko, kulturno i istorijsko nasleđe, a javnost je pozvana da i dalje nominuje naslove za buduće uvrštavanje.

Kompletna lista od 25 novih zapisa, kao i audio uzorci, dostupni su na zvaničnoj internet stranici Kongresne biblioteke.

Javne zdravstvene agencije u određenim državama dobijaju nove uloge, potvrđuju zvaničnici, dok se mere proširuju

Više saveznih država u Sjedinjenim Američkim Državama pridružilo se naporima federalnih vlasti u vezi sa proverom statusa korisnika Medicaid programa, prema dostupnim izveštajima. Ove mere podrazumevaju i uključivanje javnih zdravstvenih agencija u proces prijavljivanja podataka imigracionim vlastima.

Severna Karolina je krajem aprila postala najnovija država koja je uvela obavezu da javne zdravstvene agencije prijavljuju korisnike Medicaid-a čiji je pravni status pod znakom pitanja nadležnim federalnim organima. Ovakve promene usvojene su i u drugim republikanski vođenim državama, među kojima su Indijana, Luizijana, Montana i Vajoming. U ovim državama zakonodavna i izvršna vlast su pod kontrolom iste političke opcije.

Pored navedenih država, zakonodavci u Oklahomi i Tenesiju takođe razmatraju uvođenje sličnih mera. Prema navodima istraživača zdravstvene politike sa Harvardske pravne škole, Carmel Shachar, ovaj trend je u porastu među državama koje traže učešće u federalnim akcijama vezanim za Medicaid i imigraciju.

Prema zvaničnim podacima, više od 75 miliona ljudi koristi Medicaid, državno-federalni program zdravstvene zaštite namenjen osobama sa niskim prihodima i invaliditetom, kao i povezani program zdravstvenog osiguranja za decu. Imigranti bez regulisanog statusa, prema postojećim pravilima, nemaju prava na većinu beneficija iz ovog programa.

Zdravstvene agencije u navedenim državama dobijaju zadatak da utvrde i prijave slučajeve u kojima postoji sumnja u ispunjenost uslova za korišćenje Medicaid-a, što uključuje proveru imigracionog statusa. Ovakav pristup razlikuje se od ranijih praksi, gde su zdravstvene institucije uglavnom imale isključivo zdravstvenu funkciju, bez uloge u sprovođenju imigracionih politika.

Stručnjaci za zdravstvenu politiku ocenjuju da bi ove promene mogle da utiču na pristup zdravstvenoj zaštiti za određene kategorije stanovništva, ali ističu i da je reč o sprovođenju postojećih zakonskih okvira. Zvaničnici u državama koje su usvojile nove mere navode da je njihova primarna namera da spreče zloupotrebe i usmere resurse ka korisnicima sa dokazanim pravom na beneficije.

Ove aktivnosti deo su šireg trenda u kojem pojedine države proširuju uloge svojih javnih agencija u sprovođenju saveznih i državnih politika u vezi sa zdravstvenom zaštitom i imigracijom. Izvori ukazuju na mogućnost daljeg širenja sličnih mera u narednom periodu.

Zvanični razgovori trajali duže od planiranog, naglašena pitanja Tajvana i trgovinskih odnosa

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp sastao se u Pekingu sa predsednikom Kine Si Đinpingom tokom zvanične dvodnevne posete. Razgovor dvojice lidera održan je danas i trajao je oko dva sata, što je prema zvaničnim izvorima znatno duže od prvobitnih očekivanja.

Tokom sastanka, predsednik Si Đinping je upozorio američkog predsednika na značaj pitanja Tajvana, ističući da Peking smatra ostrvo delom svoje teritorije. Si je naglasio da bi prodaja američkog oružja Tajvanu mogla izazvati dodatne tenzije i dovesti do konflikta između SAD i Kine. Kineska strana zalaže se za odlaganje ili smanjenje isporuka oružja Tajvanu, što je bila jedna od ključnih tačaka razgovora.

Prema zvaničnim izvorima, Tramp je u Peking doputovao sa delegacijom izvršnih direktora, a tokom posete bilo je reči i o trgovinskim odnosima dve zemlje. Detalji razgovora koji su vođeni iza zatvorenih vrata nisu objavljeni, ali je dužina sastanka protumačena kao pokazatelj važnosti i složenosti američko-kineskih odnosa u ovom trenutku.

Sastanak je održan uz prisustvo visokih državnih zvaničnika sa obe strane, a način na koji je Tramp dočekan u Pekingu ukazuje na spremnost kineske strane za otvoreni dijalog, ali i odlučnost u odbrani svojih stavova u vezi sa ključnim regionalnim pitanjima.

“Razgovori su protekli u konstruktivnoj atmosferi sa ciljem očuvanja stabilnosti u bilateralnim odnosima”, saopšteno je iz diplomatskih izvora.