Sprejevi sa oksimetazolinom brzo olakšavaju disanje, ali preduga upotreba može dovesti do zavisnosti i povratnog zapušenja nosa.

Sprejevi za nos koji se mogu kupiti bez recepta često su prvo rešenje za ženske probleme sa zapušenim nosem tokom prehlade ili alergija. Ovi proizvodi sadrže oksimetazolin, a poznate kompanije ih nude pod raznim nazivima. Njihova popularnost proističe iz brzog efekta – trenutno oslobađaju disajne puteve i olakšavaju noćni san. Ipak, stručnjaci skreću pažnju da produžena upotreba vodi ka ozbiljnom problemu – rinitisu medikamentoza, odnosno lekovima izazvanom zapušenju nosa.

Na pakovanju ovih sprejeva jasno je naznačeno da korišćenje ne bi smelo da traje duže od tri uzastopna dana. Mnoge žene ipak produže upotrebu zbog osećaja olakšanja, što može izazvati povratno, još jače zapušenje nosa kada efekat leka prestane. Tako nastaje začarani krug – potreba za sprejem postaje svakodnevna, a simptomi se pogoršavaju čim se prekine upotreba.

Specijalista otorinolaringologije, dr Soo Abboud iz Penn Presbyterian Hospital, objašnjava: „Kada koristite ove sprejeve, dobijete snažno olakšanje. Međutim, čim prestanete, povratno zapušenje je mnogo izraženije.“ Ovaj efekat nije vezan za jedan proizvod, već za sve lekove sa oksimetazolinom. Žene koje su duže koristile sprej često dele svoja iskustva na internetu, ističući osećaj zavisnosti i teškoće u prestanku upotrebe. Tako, na primer, Briana Rengifo (25) navodi: „Olakšanje je bilo trenutno, konačno sam mogla da spavam. Međutim, čim sam probala da prestanem, nos mi je bio potpuno zapušen. Nisam mogla da udahnem ni malo.“ Takva iskustva nisu retkost, a nekima navika traje nedeljama ili mesecima i dodatno komplikuje problem.

Prekid upotrebe spreja najbolje je obaviti postepeno, smanjujući dozu ili potpuno izbacujući lek uz podršku lekara. Za olakšanje disanja u tom periodu mogu da se koriste fiziološki rastvor ili prirodne metode. Žene koje primete da im je sve češće potreban sprej ili da su simptomi pogoršani odmah po prestanku, trebalo bi da se konsultuju sa lekarom.

Hormonske promene i češće alergijske reakcije čine žene podložnijim jačim simptomima. Zato je važno da upotreba sprejeva za nos bude kratkotrajna i isključivo po preporuci sa pakovanja. Za individualni savet i dijagnozu, „za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.“

Rani simptomi često izostaju, a genetika i inovativne terapije mogu značajno uticati na tok bolesti

Rak jajnika je jedna od najozbiljnijih bolesti koja pogađa žene širom sveta, pri čemu se često razvija bez jasnih ili specifičnih simptoma u početnoj fazi. Stručnjaci naglašavaju da je rano otkrivanje ključ za uspešno lečenje, ali nažalost, još uvek ne postoji pouzdan skrining test za ovu vrstu karcinoma. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, tokom 2025. godine od raka jajnika preminulo je čak 223.237 žena globalno, što dodatno naglašava značaj otvorenog razgovora sa lekarom i praćenja rizika.

Genetski faktori igraju veliku ulogu, jer žene sa porodičnom istorijom raka jajnika ili sličnih maligniteta imaju povećan rizik. Posebno su u fokusu mutacije gena BRCA1, BRCA2, RAD51C, RAD51D i BRIP1, koje značajno povećavaju mogućnost obolevanja. Važno je napomenuti da žene koje su nosioci ovih mutacija treba da pokrenu razgovor sa ginekologom o opcijama preventivnog testiranja. Ipak, istraživanja pokazuju da čak 34 odsto obolelih žena nikada nije uradilo genetsko testiranje, što ukazuje na potrebu za većom edukacijom i proaktivnim pristupom svih generacija.

Rak jajnika se često naziva „tihom bolešću“ jer simptomi mogu biti suptilni i lako se zanemare. Simptomi poput uporne nadutosti, bolova u stomaku, povećane potrebe za mokrenjem ili naglog gubitka apetita mogu biti znak za uzbunu. Žene koje su imale endometriozu ili rak dojke spadaju u grupu sa povišenim rizikom, pa su redovni pregledi i otvoren dijalog sa ginekologom od izuzetnog značaja. Kako ističe doktorka Leslie Randall iz Inova Schar Cancer Institute u Virdžiniji: „Većina slučajeva bude otkrivena u kasnijim fazama, zato je informisanost ključ.“

Zahvaljujući savremenim lekovima i terapijama, prognoze za obolele žene danas su povoljnije nego ranije. Međutim, da bi se te mogućnosti iskoristile, važno je otvoreno govoriti o svim simptomima i sumnjama sa svojim lekarom. Genetsko savetovanje može pomoći u proceni rizika i pravovremenom započinjanju terapije. „Genetsko testiranje može otkriti da li ste u rizičnoj grupi i omogućiti bolje planiranje lečenja“, poručuje dr Leslie Randall.

Ženama se preporučuje da redovno posećuju ginekologa i bez zadrške prijave sve promene u organizmu. Ukoliko postoji porodična istorija raka, savetuje se i razgovor o genetskom testiranju. Dodatnu podršku moguće je pronaći u udruženjima pacijenata i savetovalištima za onkološke bolesti. Svaka situacija je individualna, a najvažnije je konsultovati se sa lekarom za preciznu dijagnozu i adekvatne smernice. Informisanost i iskrena komunikacija sa stručnjacima mogu znatno doprineti ranom otkrivanju i kvalitetnijem ishodu.

Ova metoda pod kontrolom lekara pomaže kod vitiliga, psorijaze i sezonske depresije, a koristi se i za ublažavanje bolova

Brojne žene se svakodnevno suočavaju sa hroničnim kožnim problemima, promenama raspoloženja tokom zimskih meseci ili neprijatnim bolovima. Svetlosna terapija postaje sve popularnija kao podrška ovim izazovima, jer koristi kontrolisane izvore svetlosti za tretiranje stanja poput psorijaze, vitiliga, sezonskog afektivnog poremećaja i različitih bolova. Ova terapija se uglavnom sprovodi u dermatološkim, psihijatrijskim i rehabilitacionim ordinacijama uz stručni nadzor.

Prema kliničkim istraživanjima, svetlosna terapija pokazuje visoku efikasnost – kod oko 70% pacijentkinja sa vitiligom dolazi do poboljšanja, dok se kod osoba sa psorijazom i sezonskom depresijom javlja značajno olakšanje tegoba.

Kod vitiliga, hronične bolesti gde koža gubi pigment, najčešće kod mlađih i žena srednjih godina, terapija se sprovodi uskopojasnim UVB svetlom ili kombinacijom UVA svetla i lekova. Ove metode mogu vratiti prirodnu boju kože kod otprilike 70% žena, ali PUVA terapija (kombinacija UV svetla i leka psoralena) može povećati rizik od raka kože, pa je neophodno da dermatolog vodi terapiju.

Psorijaza, koja izaziva crvene, ljuspaste promene na koži i utiče na samopouzdanje, takođe se uspešno tretira svetlosnom terapijom. Ova metoda usporava ubrzan rast ćelija i smanjuje svrab i upalu. Najčešće se koristi uskopojasno UVB svetlo, dok se PUVA metoda primenjuje u ozbiljnijim slučajevima. Lekar može prilagoditi vrstu svetlosti i dužinu tretmana u zavisnosti od promena na noktima, vlasištu ili dlanovima.

Svetlosna terapija je korisna i za olakšavanje bolova, posebno kod žena koje pate od sklerodermije, gde UVA-1 svetlost prodire dublje u kožu i omekšava zadebljanja, olakšavajući svakodnevne aktivnosti. Intenzivna pulsna svetlost (IPL) koristi se kod tamnih fleka i ožiljaka.

Tokom zime, mnoge žene osećaju pad energije, promenjivo raspoloženje ili probleme sa snom zbog smanjenog prirodnog svetla. Sezonski afektivni poremećaj može se ublažiti svakodnevnom izloženošću jakom belom svetlu 30 minuta pomoću specijalnih lampi. Stručnjaci ističu: “Svetlosna terapija utiče na hormone poput melatonina i serotonina, koji su važni za raspoloženje i san”, kaže dr Ana Petrović, dermatolog.

Važno je znati da svetlosna terapija nije pogodna za sve. Žene sa porodičnom istorijom raka kože, one sa osetljivom kožom ili trudnice, treba da se obavezno posavetuju sa lekarom pre početka terapije. Tretmani moraju biti pod stručnim nadzorom kako bi se izbegli neželjeni efekti. Za žene sa sezonskom depresijom, lampe se mogu koristiti i kod kuće, ali je savet stručnjaka neophodan. Svaka žena treba individualno da proceni koristi i rizike uz stručnu podršku. Za tačnu dijagnozu i preporuke obavezno se obratite svom lekaru.