Specijalne jedinice izvele koordinisani napad na Sevastopolj i aerodrom Belbek, potvrđeni značajni gubici ruskih snaga

Centar za specijalne operacije „Alfa“ ukrajinske službe bezbednosti izveo je tokom noći sa 25. na 26. april 2026. godine seriju simultanih napada na vojne ciljeve na okupiranom Krimu, prema zvaničnim izvorima. Napadi su bili usmereni na ključne tačke ruske vojne infrastrukture, uključujući bazu Crnomorske flote u Sevastopolju i vojni aerodrom Belbek.

Prema dostupnim informacijama, tokom višečasovne operacije pogođeno je osam prioritetnih meta, među kojima se nalaze veliki desantni brodovi Jamal i Filčenkov, kao i brod za obaveštajne zadatke Ivan Hurs. Takođe, na aerodromu Belbek je uništen lovac MiG-31 i značajno oštećen objekat za tehničku podršku, što će uticati na održavanje preostalih letelica na ovoj lokaciji.

U napadu su uništeni i štab radio-tehničke obaveštajne službe PVO, kao i savremeni radarski sistem MR-10M1 „Mys-M1“. Zvaničnici navode da su ovim potezima ruske snage na Krimu privremeno lišene mogućnosti ranog otkrivanja i koordinacije protivvazdušne odbrane.

Vršilac dužnosti šefa ukrajinske službe bezbednosti, Jevgenij Hmara, izjavio je da operacija ima za cilj sistematsko uništavanje ključnih elemenata neprijateljske infrastrukture i podrivanje sposobnosti ruskih snaga za kontrolu regiona. “Rad na demontiranju vojnih kapaciteta na Krimu nastaviće se sve dok se ruska agresija ne zaustavi”, poručio je Hmara.

Tokom iste noći pogođen je i trenažni centar Crnomorske flote Lukomka, što ukazuje da su mete napada bile i dugoročni kapaciteti za obuku kadrova. Analitičari navode da ovakve akcije ukazuju na promenu pristupa prema Krimu, koji se više ne posmatra kao neosvojiva baza, već kao zona sistematskog iscrpljivanja vojnih resursa.

Stab ističe da Ukrajina sa 800.000 vojnika predstavlja ključnu garanciju bezbednosti, dok su nade u mirovni sporazum sa Moskvom male

Predsednik Finske Aleksandar Stab izjavio je da je Ukrajina danas značajnija za Evropu nego što je Evropa značajna za Ukrajinu, naglašavajući da bezbednost kontinenta zavisi od ukrajinske vojske. Ova izjava data je u trenutku kada se evropska bezbednosna arhitektura suočava sa ozbiljnim izazovima, a prema rečima Staba, najpouzdanija garancija za Ukrajinu je njena oružana sila od 800.000 ljudi, sa iskustvom u modernom ratovanju.

Stab je istakao da nijedna država članica NATO-a ne raspolaže vojskom sa takvim kapacitetima i praktičnim znanjem, dodajući da ukrajinske snage imaju značajno iskustvo u visoko-tehnološkom i iscrpljujućem sukobu. “Točak istorije se okrenuo. Mi Evropljani moramo da razumemo da je nama Ukrajina potrebnija nego što smo mi potrebni njoj. Oni su ti koji znaju kako se ‘ovo’ radi”, naveo je Stab, aludirajući na borbeno iskustvo ukrajinskih trupa.

Predsednik Finske ocenio je da su šanse za postizanje mirovnog sporazuma sa Moskvom minimalne, navodeći da je, uprkos početnom optimizmu, sada jasno da ruski predsednik Vladimir Putin nema nameru da menja svoj kurs. Stab je ukazao na promenu paradigme u evropskoj bezbednosti, naglašavajući da Ukrajina više nije samo primalac pomoći, već postaje ključni stub evropske odbrane.

Analitičari ocenjuju da ovakva retorika ukazuje na to da se Ukrajina među članicama NATO-a sve više posmatra kao ravnopravan i dominantan vojni partner, posebno u pogledu praktičnog ratnog iskustva. Ova promena može imati uticaj na buduće odluke o integracijama i odbrambenim strategijama širom Evrope.

“Ukrajina je razvila kapacitete za vođenje modernog rata koji prevazilaze standardne doktrine. Dok se Evropa transformiše, ukrajinska vojska ostaje najčvršći zid odbrane koji kontinent ima”, navodi se u analizi povodom Stabovih izjava.

Analitičari ukazuju na urušavanje ruskog projekta u Sahelu, dok lokalne snage trpe ozbiljne gubitke

Strateški grad Kidal na severu Malija pao je pod kontrolu pobunjeničkih grupa povezanih sa JNIM (Al-Kaida) i Frontom za oslobođenje Azavada, nakon ofanzive započete 25. aprila. Prema izveštajima, snage malijske hunte i njihovi ruski saveznici iz ‘Afričkog korpusa’ povukli su se iz grada, dok je malijski ministar odbrane, general Sadio Camara, poginuo tokom borbi, što je oslabilo vojnu komandu u kritičnom trenutku.

Prema navodima sa terena, ruski kontingent je povučen iz opkoljene baze nakon pregovora sa pobunjenicima, dok su malijski vojnici ostali bez podrške i masovno se predavali, ostavljajući opremu. Analitičarka Zineb Riboua ističe da je smrt Jevgenija Prigožina označila početak kraja ruskog uticaja u regionu, a da je pokušaj institucionalizacije ruskih aktivnosti kroz Ministarstvo spoljnih poslova ostao bez rezultata. Ključni problemi ruske strategije uključuju fokus na očuvanje režima, ignorisanje lokalnih problema, izolaciju Malija od međunarodnih bezbednosnih struktura i potcenjivanje otpornosti pobunjeničkih mreža.

Gubitak kontrole nad severom Malija ima posledice i za Evropu, jer se Mali nalazi na migracionim koridorima ka Libiji i Mediteranu. Očekuje se porast neregularnih migracija prema evropskim državama, koje su već pod pritiskom prethodnih kriza. U međuvremenu, afrički lideri traže alternativne bezbednosne partnere, dok pojedini posmatrači navode mogućnost da ukrajinska vojna tehnologija postane atraktivna za lokalne vlade. Istraga o daljim posledicama povlačenja ruskih snaga i razvoju situacije u regionu je u toku.