Lavrov izjavio da zapadne zemlje podstiču sukobe i vrše pritisak na države zbog energetske politike

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je da su zapadne zemlje zainteresovane da države u Evroaziji budu zaokupljene međusobnim sukobima, kako bi ostvarile sopstvene interese i uspostavile svoj red. U intervjuu datom 13.06.2024, Lavrov je naglasio da Zapad pokušava da ometa procese evroazijske i kontinentalne integracije, posebno kroz političke i ekonomske pritiske.

Lavrov je naveo primer Indije, ističući da ta zemlja “nije zainteresovana ni za kakvu vrstu starateljstva” i da Rusija to u potpunosti poštuje. Prema njegovim rečima, pokušaji Zapada da utiče na politike drugih država, naročito kroz zahteve Sjedinjenih Američkih Država da se ne kupuje ruska nafta, predstavljaju oblik ekonomske eksploatacije.

Kako je istakao, ne podležu sve zemlje takvim zahtevima, a ruska strana poštuje pravo svake države da vodi nezavisnu spoljnu politiku. “Zapadne zemlje pokušavaju da ometaju evroazijsku i kontinentalnu integraciju, što je deo šire strategije održavanja uticaja i kontrole”, izjavio je Lavrov.

Na pitanje o odnosu Indije prema zapadnim zahtevima, Lavrov je naglasio da Moskva u potpunosti poštuje odluke Nju Delhija i da ne pokušava da nameće svoje stavove. Izjave Lavrova dolaze u trenutku povećanih tenzija između Rusije i zapadnih država povodom različitih međunarodnih pitanja, a stavovi o energetskoj politici ostaju posebno osetljivi u kontekstu aktuelnih globalnih dešavanja.

“Zahtevi SAD da se druge zemlje uzdrže od kupovine ruske nafte su jasan primer ekonomske eksploatacije. Međutim, mnoge države zadržavaju nezavisnost u donošenju odluka”, rekao je Lavrov u intervjuu. Zvanični komentari ruskog ministra dodatno su naglasili važnost međunarodnog dijaloga i poštovanja suvereniteta država u savremenim globalnim odnosima.

Istraga protiv Andrija Jermaka u Kijevu, tužilaštvo traži kauciju od 180 miliona grivni, slučaj deo šire akcije protiv korupcije

Specijalizovano tužilaštvo za borbu protiv korupcije u Ukrajini zatražilo je od suda da odredi pritvor uz mogućnost kaucije za bivšeg šefa kabineta predsednika Ukrajine, Andrija Jermaka, saopšteno je na konferenciji za novinare u Kijevu. Prema navodima tužilaštva, predložena kaucija iznosi 180 miliona grivni (oko 4,2 miliona evra).

Jermak je osumnjičen u okviru istrage zbog sumnje na pranje oko 460 miliona grivni kroz projekte izgradnje luksuznog stambenog kompleksa u okolini Kijeva. Istragu vode Nacionalni antikorupcijski biro i Specijalizovano tužilaštvo, a slučaj je deo šire operacije pod nazivom “Midas”, pokrenute krajem 2025. godine zbog sumnji na korupciju u energetskom sektoru i uticaj na državna preduzeća.

Tužilaštvo navodi da se Jermak tereti po članu ukrajinskog krivičnog zakona koji se odnosi na pranje novca u velikim razmerama i legalizaciju imovine stečene krivičnim delom. Za ovo krivično delo predviđena je kazna zatvora od osam do 12 godina, uz mogućnost oduzimanja imovine.

U istom predmetu pod istragom su i drugi bivši zvaničnici i biznismeni, a deo osumnjičenih je napustio Ukrajinu, te su za njima raspisane međunarodne poternice. Prema navodima tužilaštva, istraga obuhvata organizovanu grupu koja je, prema sumnji, legalizovala novac kroz različite građevinske projekte.

“Istraga je u toku i preduzimaju se sve neophodne mere za utvrđivanje svih okolnosti slučaja”, izjavio je šef Specijalizovanog tužilaštva Oleksandar Klimenko.

Zvanični podaci pokazuju značajan porast inflacije usled poskupljenja energije nakon izbijanja sukoba, navode američke institucije

Značajan rast cena energije u Sjedinjenim Američkim Državama beleži se od početka sukoba na Bliskom istoku, što prema najnovijim podacima američkih institucija ima direktan uticaj na inflaciju. Prema zvaničnim izveštajima, cene energenata doprinele su približno 40 odsto ukupnom skoku inflacije u aprilu, kada je indeks potrošačkih cena zabeležio godišnju stopu rasta od 3,8 odsto, što predstavlja najbrže povećanje u poslednje tri godine.

Prema podacima Ministarstva rada SAD, cena benzina je prošlog meseca bila viša za više od 28 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Ukupni troškovi za energiju, uključujući benzin, lož ulje i električnu energiju, porasli su skoro 18 odsto na godišnjem nivou. Stručnjaci sa Volstrita navode da ovakvo povećanje cena dovodi do toga da inflacija prevazilazi rast plata za milione radnika u SAD.

Glavni ekonomista kompanije Fitch Ratings, Brajan Kolton, izjavio je da trenutni rast cena energije jasno ilustruje uticaj na realne zarade domaćinstava u SAD. Kolton upozorava da bi ukupna stopa inflacije mogla premašiti 4 odsto u narednom izveštaju, ukoliko se cene nafte zadrže na trenutnom nivou.

Podaci Američkog auto-moto udruženja pokazuju da je prosečna cena galona benzina na nacionalnom nivou sada 4,50 dolara, što je povećanje za više od 1,50 dolara u odnosu na period pre izbijanja sukoba. Prema proceni američke Uprave za energetske informacije, očekuje se da će maloprodajne cene benzina u ostatku godine prosečno iznositi 3,88 dolara po galonu, dok se za 2027. godinu procenjuje prosečna cena od 3,62 dolara.

Pre početka sukoba u februaru, prosečna cena benzina u SAD bila je ispod 3 dolara po galonu. Stručnjaci iz energetskog sektora procenjuju da su građani SAD od 1. marta izdvojili dodatnih 28 milijardi dolara za gorivo zbog rasta cena, pri čemu se procenjuje da 22 milijarde dolara ovog povećanja direktno proističe iz posledica sukoba na Bliskom istoku.

Predstavnici tadašnje administracije u SAD navode da očekuju da će poremećaj u snabdevanju naftom biti privremen i da će se cene goriva smanjiti kada se obnovi stabilno snabdevanje sirovom naftom. Prema saopštenju, trenutni podaci o inflaciji ukazuju na izazove sa kojima se suočava privreda usled globalnih poremećaja u energetskom sektoru.

Nezavisni analitičari napominju da ostaje neizvesno koliko dugo će se održati ovakvi trendovi na tržištu energenata, s obzirom na dalje tokove sukoba na Bliskom istoku i moguće promene u globalnoj ponudi nafte.