Vojna ceremonija trajala 45 minuta, bez vozila i uz simbolično prisustvo državnih zvaničnika

Ovogodišnja vojna parada povodom Dana pobede održana je 9. maja 2026. godine na Crvenom trgu u Moskvi i trajala svega 45 minuta, što je čini najkraćom paradom u savremenoj ruskoj istoriji. Ceremonija je bila duplo kraća od prošlogodišnje jubilarne parade, a prvi put nakon 19 godina nije prikazana vojna mehanizacija.

Prema zvaničnim izvorima, umesto tradicionalnog defilea tenkova, raketnih sistema i oklopnih transportera, posetioci su imali priliku da vide isključivo marširajuće formacije. Nedostatak vojne tehnike na trgu nadomešten je emitovanjem unapred snimljenih materijala, uključujući snimke dronova, nuklearnih oružanih sistema i kadrove podmornica „Arhangeljsk“ i „Knez Vladimir“.

Skraćivanje programa postalo je primetno poslednjih godina: parada 2023. godine trajala je 47 minuta, 2024. godine 50 minuta, dok je prošlogodišnja jubilarna parada bila izuzetak sa 90 minuta. Jedini raniji slučaj skraćivanja zabeležen je 2017. godine zbog vremenskih prilika, kada je ceremonija svedena na 50 minuta.

Na glavnim tribinama ove godine nije bilo brojnih poslanika Državne dume i visokih vladinih zvaničnika. Predsednik Vladimir Putin prisustvovao je u društvu članova Saveta bezbednosti Rusije, među kojima su Valentina Matvijenko i Vjačeslav Volodin.

U samom maršu učestvovalo je više od 1.000 ruskih vojnika koji su se borili u ratu protiv Ukrajine. Prvi put je u posebnoj formaciji učestvovao i kontingent vojnika iz Severne Koreje. U govoru, predsednik Putin je naglasio da su ruske snage inspirisane sovjetskim vojnicima iz Drugog svetskog rata.

Dan pobede ove godine obeležen je u senci diplomatskih aktivnosti. Američki predsednik Donald Tramp saopštio je 8. maja da su Rusija i Ukrajina postigle dogovor o trodnevnom prekidu vatre radi razmene zarobljenika po principu „1000 za 1000“. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski potvrdio je da su pripreme u toku i naglasio da će Ukrajina odgovoriti “simetrično” u slučaju kršenja primirja.

“Ove godine parada je imala poseban simbolički karakter i protekla je u skladu sa trenutnom bezbednosnom situacijom”, navedeno je iz zvaničnih izvora.

Građani EU ističu stabilnost i bezbednost Unije, a podrška zajedničkim politikama na rekordnom nivou

Prema najnovijem istraživanju Evrobarometra, objavljenom uoči Dana Evrope, skoro tri četvrtine građana Evropske unije smatra da je njihova zemlja imala koristi od članstva u EU. Ovaj rezultat, zabeležen između 12. marta i 5. aprila 2026. godine, predstavlja jedan od najviših nivoa podrške evropskim integracijama do sada, saopšteno je iz Evropske komisije.

Podaci pokazuju da se 75% ispitanika izjasnilo da se oseća kao građani EU, što je nivo zabeležen i tokom proleća 2025. godine. Takođe, 73% anketiranih vidi EU kao izvor stabilnosti u globalno nestabilnom okruženju, dok podrška zajedničkoj odbrambenoj i bezbednosnoj politici dostiže 81%, najviše u poslednje dve decenije. Građani takođe izražavaju snažnu želju da EU diverzifikuje trgovinske odnose (80%) i gradi partnerstva sa zemljama izvan Unije (79%).

Odgovor EU na rat u Ukrajini i dalje ima široku podršku građana. Istraživanje pokazuje da 76% ispitanika smatra da je ruska invazija na Ukrajinu pretnja bezbednosti EU, dok 55% podržava mere koje je Unija sprovela kao odgovor. Ključne mere koje podržava većina su prihvat ljudi koji beže od rata (80%), pružanje finansijske i humanitarne pomoći (75%) i održavanje sankcija protiv Rusije (70%). Takođe, 76% građana smatra da EU treba da nastavi da podržava Ukrajinu dok se ne postigne pravedan i trajan mir.

Poverenje u EU je u porastu, a 51% ispitanika navodi da veruje institucijama Unije, što je za tri procentna poena više nego u istraživanju iz jeseni 2025. godine. Najveći rast zabeležen je u Francuskoj, Danskoj i Portugalu, dok je među mladima od 15 do 24 godine poverenje na najvišem nivou (61%). Kao glavne razloge za poverenje ispitanici navode zaštitu demokratije i osnovnih vrednosti (42%), zaštitu od spoljnih pretnji (33%) i sposobnost EU da odgovori na globalne izazove (31%).

Optimizam u pogledu budućnosti Unije je blag, sa 60% građana koji veruju u pozitivne perspektive, a najoptimističniji su mladi (68%). Zadovoljstvo načinom funkcionisanja demokratije u EU izrazilo je 57% ispitanika, dok su vrednosti poput mira (41%), demokratije (32%) i poštovanja vladavine prava i ljudskih prava (28%) najčešće povezane sa Unijom.

Među glavnim brigama građana dominiraju međunarodna situacija i troškovi života. Na nivou EU, konflikt na Bliskom istoku je najveća briga (25%), a slede šira međunarodna situacija (23%) i rat u Ukrajini (20%). Troškovi života ostaju najvažniji problem na nacionalnom (36%) i ličnom nivou (52%).

Podrška evru ostaje visoka (74% u EU, 82% u evrozoni), dok je u Bugarskoj, najnovijoj članici evrozone, podrška porasla na 55%. Građani kao prioritete za ulaganja iz budžeta EU navode zapošljavanje, socijalna pitanja i javno zdravlje (41%), bezbednost i odbranu (38%) i obrazovanje, mlade, kulturu i medije (37%).

Istraživanje je sprovedeno među 26.415 građana u 27 država članica, kao i u devet zemalja kandidata i potencijalnih kandidata (osim Ukrajine) i u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Evropska komisija ističe ulogu građana, istraživanje pokazuje da 72% stanovništva vidi koristi članstva

Dan Evrope obeležen je 9. maja 2026. godine u Briselu i prestonicama širom Evrope, uz isticanje simbola Unije i poruke jedinstva. Prema zvaničnim podacima, ovogodišnje proslave prate rezultati najnovijeg Evrobarometra, prema kojima 72% građana smatra da članstvo u Evropskoj uniji donosi opipljive koristi državama članicama.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u obraćanju povodom praznika naglasila je da je snaga Unije u njenim građanima, a ne samo u institucijama. “Danas slavimo sve ono za šta se Evropa zalaže. I slavimo sve nas, građane Evrope. Jer, svi zajedno, mi smo Evropa. Srećan Dan Evrope!”, izjavila je fon der Lajen.

Istraživanje Evrobarometra za proleće 2026. godine, objavljeno pred Dan Evrope, ukazuje na visok nivo zadovoljstva građana načinom na koji demokratija funkcioniše u EU – 57% ispitanika izrazilo je pozitivno mišljenje o demokratskim procesima u Uniji. Ove brojke, prema izjavama nadležnih, potvrđuju da građani Unije vrednuju vladavinu prava i osnovna prava kao ključne za stabilnost i otpornost u savremenim globalnim okolnostima.

Zvaničnici ističu da Evropska unija nastavlja da bude stub stabilnosti, posebno u periodu energetskih tranzicija i jačanja kolektivne bezbednosti. U poruci povodom praznika predsednica Komisije istakla je da je cilj administracije da EU bude sigurnosna mreža za sve svoje građane, bez obzira na izazove sa kojima se suočava.

Za 450 miliona građana država članica, ovogodišnji Dan Evrope predstavlja potvrdu poverenja u evropski projekat i zajedničke vrednosti.