Jagodasto voće, leska, trešnja i kajsija među najprofitabilnijima, ali troškovi rada značajno utiču na isplativost

Poljoprivreda u Srbiji suočava se sa izraženim oscilacijama u prinosima, obimu proizvodnje i tržišnim cenama, što otežava izbor najprofitabilnije kulture za gajenje, navode stručnjaci. U poslednjim godinama, najveća vrednost proizvodnje ostvarena je gajenjem jagodastih voćnih vrsta, uključujući malinu, jagodu, kupinu i borovnicu, kao i lesku, trešnju, kajsiju i vinovu lozu.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Bojan Dimitrijević ističe da su klimatske nepogode poput suše, grada i mraza, kao i nestabilnost tržišta i lanci snabdevanja, ključni faktori koji doprinose neizvesnosti u poljoprivrednoj proizvodnji. Takođe, troškovi materijala i radne snage, posebno tokom berbe, značajno utiču na finansijski rezultat proizvođača.

Dimitrijević naglašava da odluka o pokretanju proizvodnje zavisi od više parametara: da li se koristi sopstveni ili pozajmljeni kapital, da li proizvođač već poseduje zemljište ili ga kupuje, kao i od veličine i kvaliteta parcela. Pored toga, sigurnost tržišta i potražnja za određenim proizvodima presudni su za izbor kulture.

Globalna dešavanja, poput rata u Iranu i Ukrajini, dodatno komplikuju situaciju, jer utiču na dostupnost energenata i azotnih đubriva, posebno uree, što može povećati troškove transporta i proizvodnje. Zbog prekida ili izmena u lancima snabdevanja, često dolazi do rasta cena gotovih proizvoda na tržištu.

“Neke greške načinjene na samom početku uopšte se ne mogu ispraviti, ili ih je teško ispraviti, uz velike troškove. Ovo se naročito odnosi na višegodišnje zasade, kao što su voćarski”, navodi profesor Dimitrijević, ističući važnost izrade poslovnog plana pre ulaska u proizvodnju.

U zaključku, iako su jagodasto voće, leska, trešnja, kajsija i vinova loza uslovno najprofitabilnije kulture u Srbiji, stručnjaci upozoravaju da ne postoji univerzalna preporuka, jer uspeh zavisi od brojnih faktora i promenljivih tržišnih okolnosti.

Lažne ponude za posao na LinkedIn-u tokom 2024. godine žrtvama nanele gubitke od nekoliko stotina do 25.000 dolara

Kompanija LinkedIn, u vlasništvu Majkrosofta, objavila je da je u periodu od jula do decembra 2024. godine identifikovala i uklonila 80,6 miliona lažnih naloga u trenutku registracije, što je porast u odnosu na 70,1 milion iz prethodnih šest meseci. Prema podacima Federalne trgovinske komisije, lažne ponude za posao bile su druga najčešće prijavljena vrsta prevare u Sjedinjenim Američkim Državama tokom 2024. godine, odmah nakon lažnih isporuka paketa.

Gubici koje su pretrpele žrtve prevara na LinkedIn-u širom sveta kreću se od nekoliko stotina do čak 25.000 dolara po osobi. Prevaranti koriste aktuelnu ekonomsku krizu, prilagođavajući svoje metode lokalnim tržištima i industrijama, a najčešće su na meti zemlje sa otežanim ili korumpiranim sistemom zapošljavanja, kao i sektori sa velikim brojem radnika.

LinkedIn ističe da njihovi stručnjaci uspevaju da unapred otkriju i uklone 99% lažnih naloga, kao i da su uvedeni sistemi za verifikaciju profila i poslodavaca. Takođe, korisnicima su dostupni filteri za verifikovane poslove i sigurnosni alati, uz olakšanu proceduru za prijavljivanje sumnjivih ponuda i automatska upozorenja na potencijalno rizične oglase.

Indija je jedno od žarišta ovih prevara, posebno unutar IT industrije, gde se prevaranti predstavljaju kao mentori ili zaposleni u globalnim tehnološkim kompanijama poput Meta, Epl, Amazon, Netfliks i Gugl. Oni često nude pomoć oko biografija i preporuka, tražeći od kandidata recenzije sa „pet zvezdica“ pre nego što za napredne usluge mentorstva ili zapošljavanja naplate stotine ili hiljade dolara.

Najveće indijske IT kompanije, poput Tata grupe i Infosis, objavile su posebna upozorenja na svojim sajtovima, a Amazon je zvanično saopštio da nikada ne naplaćuje naknadu u procesu regrutacije. U Keniji su lažne ponude za posao posebno rasprostranjene u proizvodnji i građevinarstvu, gde prevaranti obećavaju „ubrzanje“ procesa zapošljavanja uz određenu nadoknadu, a mito traže i pojedini zvanični regruteri. Zbog netransparentnosti i korupcije, granica između pravih i lažnih ponuda je nejasna, što prevarantima olakšava pristup očajnim kandidatima.

U Nigeriji, gde je nezaposlenost izuzetno visoka, veliki broj ljudi pristaje na bilo kakvu poslovnu ponudu, često za rad od kuće ili u startap kompanijama koje navodno „brzo rastu“, što dodatno povećava broj žrtava prevara.

Učešće sive ekonomije u BDP-u Srbije iznosi oko 21 odsto, nekoliko milijardi evra godišnje van institucionalnih tokova

Platforme poput Bukinga omogućavaju neregistrovanim izdavaocima smeštaja lakše oglašavanje, ali same po sebi ne podstiču sivu ekonomiju, izjavila je vodeća savetnica za konkurentnost u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (NALED) Jelena Mićić. Ona je navela da u Srbiji postoji centralni sistem eTurista za kategorizaciju objekata i dodelu registracionog broja, ali da platforme nisu u obavezi da proveravaju registrovanost oglašivača.

Mićić ističe da su i društvene mreže, poput Instagrama i Fejsbuka, dodatni kanal koji olakšava nelegalnim stanodavcima da ponude smeštaj. “Cilj je da se platforme obavežu da oglašavaju samo one koji imaju registracioni broj, kako bismo znali da je svaki smeštaj registrovan”, navela je Mićić, dodajući da zbog odsustva ove obaveze nije moguće precizno utvrditi broj neregistrovanih izdavalaca.

Prema njenim rečima, slične izazove imaju i zemlje Evropske unije, a Italija je vodila sudske sporove protiv Bukinga i Airbnb-a zbog neplaćenog PDV-a. Evropska unija je uvela uredbu kojom su platforme obavezane da dozvole oglašavanje samo registrovanim izdavaocima i omoguće razmenu podataka sa državom.

Na pitanje o uticaju geopolitičkih tenzija i očekivanog rasta broja turista, Mićić je ocenila da ekonomske okolnosti mogu dodatno motivisati ulazak u sivu zonu. “Ukoliko se poveća broj turista, neki vlasnici stanova mogu pokušati da dodatno zarade i izbegnu plaćanje poreza nelegalnim izdavanjem smeštaja”, rekla je ona, dodajući da takva praksa može učiniti cene privlačnijim turistima.

U okviru budućeg Programa za suzbijanje sive ekonomije za period od 2026. do 2030. godine, predviđene su mere za unapređenje regulatornog okvira, uvođenje softvera za turističku inspekciju i pojačan nadzor. Planirano je poređenje podataka iz sistema eTurista sa onima na platformama radi provere registracionih brojeva.

Mićić je naglasila da se svest građana o štetnosti sive ekonomije povećava, a primer kampanje “Uzmi račun i pobedi” pokazuje da edukacija i podsticaji doprinose promeni ponašanja. Učešće sive ekonomije u bruto domaćem proizvodu Srbije u prethodnim godinama iznosilo je oko 21 odsto, što znači da nekoliko milijardi evra godišnje ostaje van institucionalnih tokova, prema podacima NALED-a.

Inicijativu za sistemsku borbu protiv sive ekonomije još 2014. godine pokrenule su društveno odgovorne kompanije članice NALED-a, a priprema se novi Program za suzbijanje sive ekonomije do 2030. godine sa posebnim fokusom na sektore kao što su onlajn trgovina, neprijavljeni rad i digitalno okruženje.