Građani EU ističu stabilnost i bezbednost Unije, a podrška zajedničkim politikama na rekordnom nivou

Prema najnovijem istraživanju Evrobarometra, objavljenom uoči Dana Evrope, skoro tri četvrtine građana Evropske unije smatra da je njihova zemlja imala koristi od članstva u EU. Ovaj rezultat, zabeležen između 12. marta i 5. aprila 2026. godine, predstavlja jedan od najviših nivoa podrške evropskim integracijama do sada, saopšteno je iz Evropske komisije.

Podaci pokazuju da se 75% ispitanika izjasnilo da se oseća kao građani EU, što je nivo zabeležen i tokom proleća 2025. godine. Takođe, 73% anketiranih vidi EU kao izvor stabilnosti u globalno nestabilnom okruženju, dok podrška zajedničkoj odbrambenoj i bezbednosnoj politici dostiže 81%, najviše u poslednje dve decenije. Građani takođe izražavaju snažnu želju da EU diverzifikuje trgovinske odnose (80%) i gradi partnerstva sa zemljama izvan Unije (79%).

Odgovor EU na rat u Ukrajini i dalje ima široku podršku građana. Istraživanje pokazuje da 76% ispitanika smatra da je ruska invazija na Ukrajinu pretnja bezbednosti EU, dok 55% podržava mere koje je Unija sprovela kao odgovor. Ključne mere koje podržava većina su prihvat ljudi koji beže od rata (80%), pružanje finansijske i humanitarne pomoći (75%) i održavanje sankcija protiv Rusije (70%). Takođe, 76% građana smatra da EU treba da nastavi da podržava Ukrajinu dok se ne postigne pravedan i trajan mir.

Poverenje u EU je u porastu, a 51% ispitanika navodi da veruje institucijama Unije, što je za tri procentna poena više nego u istraživanju iz jeseni 2025. godine. Najveći rast zabeležen je u Francuskoj, Danskoj i Portugalu, dok je među mladima od 15 do 24 godine poverenje na najvišem nivou (61%). Kao glavne razloge za poverenje ispitanici navode zaštitu demokratije i osnovnih vrednosti (42%), zaštitu od spoljnih pretnji (33%) i sposobnost EU da odgovori na globalne izazove (31%).

Optimizam u pogledu budućnosti Unije je blag, sa 60% građana koji veruju u pozitivne perspektive, a najoptimističniji su mladi (68%). Zadovoljstvo načinom funkcionisanja demokratije u EU izrazilo je 57% ispitanika, dok su vrednosti poput mira (41%), demokratije (32%) i poštovanja vladavine prava i ljudskih prava (28%) najčešće povezane sa Unijom.

Među glavnim brigama građana dominiraju međunarodna situacija i troškovi života. Na nivou EU, konflikt na Bliskom istoku je najveća briga (25%), a slede šira međunarodna situacija (23%) i rat u Ukrajini (20%). Troškovi života ostaju najvažniji problem na nacionalnom (36%) i ličnom nivou (52%).

Podrška evru ostaje visoka (74% u EU, 82% u evrozoni), dok je u Bugarskoj, najnovijoj članici evrozone, podrška porasla na 55%. Građani kao prioritete za ulaganja iz budžeta EU navode zapošljavanje, socijalna pitanja i javno zdravlje (41%), bezbednost i odbranu (38%) i obrazovanje, mlade, kulturu i medije (37%).

Istraživanje je sprovedeno među 26.415 građana u 27 država članica, kao i u devet zemalja kandidata i potencijalnih kandidata (osim Ukrajine) i u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Evropska komisija ističe ulogu građana, istraživanje pokazuje da 72% stanovništva vidi koristi članstva

Dan Evrope obeležen je 9. maja 2026. godine u Briselu i prestonicama širom Evrope, uz isticanje simbola Unije i poruke jedinstva. Prema zvaničnim podacima, ovogodišnje proslave prate rezultati najnovijeg Evrobarometra, prema kojima 72% građana smatra da članstvo u Evropskoj uniji donosi opipljive koristi državama članicama.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u obraćanju povodom praznika naglasila je da je snaga Unije u njenim građanima, a ne samo u institucijama. “Danas slavimo sve ono za šta se Evropa zalaže. I slavimo sve nas, građane Evrope. Jer, svi zajedno, mi smo Evropa. Srećan Dan Evrope!”, izjavila je fon der Lajen.

Istraživanje Evrobarometra za proleće 2026. godine, objavljeno pred Dan Evrope, ukazuje na visok nivo zadovoljstva građana načinom na koji demokratija funkcioniše u EU – 57% ispitanika izrazilo je pozitivno mišljenje o demokratskim procesima u Uniji. Ove brojke, prema izjavama nadležnih, potvrđuju da građani Unije vrednuju vladavinu prava i osnovna prava kao ključne za stabilnost i otpornost u savremenim globalnim okolnostima.

Zvaničnici ističu da Evropska unija nastavlja da bude stub stabilnosti, posebno u periodu energetskih tranzicija i jačanja kolektivne bezbednosti. U poruci povodom praznika predsednica Komisije istakla je da je cilj administracije da EU bude sigurnosna mreža za sve svoje građane, bez obzira na izazove sa kojima se suočava.

Za 450 miliona građana država članica, ovogodišnji Dan Evrope predstavlja potvrdu poverenja u evropski projekat i zajedničke vrednosti.

Nezavisni analitičar ističe istorijske činjenice i aktuelne tenzije između Rusije i Ukrajine

Oleksandar Levčenko, bivši ambasador Ukrajine u Hrvatskoj i BiH i nezavisni analitičar, objavio je autorski tekst u kojem analizira kako je, prema njegovim rečima, Kremlj privatizovao pobedu nad nacizmom. On navodi da su tokom priprema za vojnu paradu 9. maja u Moskvi pojačane tenzije zbog napada ukrajinskih dronova na ruske vojne objekte i rafinerije, što je dovelo do koncentracije protivvazdušne odbrane oko Moskve, dok su drugi regioni ostali nezaštićeni.

Levčenko ukazuje da je Moskva, suočena sa ozbiljnim gubicima, predložila mirovnu pauzu za vreme parade, dok je Kijev predložio šire primirje od 6. do 9. maja. Predlog Ukrajine je ignorisan, a kasnije je uz posredovanje SAD postignut dogovor o primirju od 9. do 11. maja i razmeni ratnih zarobljenika.

U tekstu se ističe da je Kremlj ovogodišnju paradu iskoristio za informativnu kampanju, ali da je strah od mogućih napada uticao na odluku da se izostavi vojna tehnika i da su mnogi svetski lideri odbili da prisustvuju događaju. Prema Levčenku, Moskva je međunarodnoj zajednici predložila evakuaciju ambasada iz ukrajinske prestonice, što evropske institucije nisu prihvatile.

Levčenko podseća da Kremlj u svojoj naraciji zanemaruje ulogu drugih naroda i saveznika u pobedi nad nacizmom, ističući da su velike teritorijalne promene i okupacije tokom Drugog svetskog rata bile posledica dogovora između nacističke Nemačke i SSSR-a. On navodi podatke o velikim gubicima Ukrajinaca u Drugom svetskom ratu i podvlači da je ekonomska i vojna pomoć saveznika bila ključna za pobedu nad nacističkim snagama.

Na kraju, Levčenko zaključuje da Kremlj i dalje pokušava da nametne narativ o ekskluzivnoj ruskoj zasluzi za pobedu nad Trećim rajhom, zanemarujući istorijske činjenice i doprinos drugih naroda.