Uprava EasyJet-a i Castlelake potvrdile dogovor, čeka se zvanična ponuda do avgusta

Britanska avio-kompanija EasyJet saopštila je da je postignut preliminarni dogovor sa američkom privatnom investicionom firmom Castlelake o preuzimanju, u transakciji čija je vrednost procenjena na 5 milijardi funti (oko 6,7 milijardi dolara). U saopštenju uprave EasyJet-a i Castlelake-a navodi se da je postignut dogovor u principu, nakon što je EasyJet prethodno odbacio četiri ranije ponude iste firme. Akcije EasyJet-a su nakon objave ovog dogovora porasle za gotovo 10% na Londonskoj berzi.

Uprava EasyJet-a istakla je da je “spremna da preporuči” ponudu od 6,90 funti po akciji svojim akcionarima. Castlelake ima rok do 3. avgusta da podnese zvaničnu ponudu ili odustane od preuzimanja. U izjavi EasyJet-a navodi se da su predstavnici Castlelake-a izrazili poštovanje prema kompaniji i njenim zaposlenima, kao i nameru da podrže budući razvoj i transformaciju EasyJet-a u konkurentniju i otporniju evropsku avio-kompaniju.

Iz EasyJet-a je saopšteno da Castlelake podržava program modernizacije flote, koji se smatra ključnim za dugoročnu konkurentnost, efikasnost i održivost kompanije. EasyJet, čije je glavno čvorište aerodrom London Getvik, osnovan je 1995. godine i ubrzo je izrastao u jednu od vodećih niskotarifnih avio-kompanija u Evropi. U poslednjem periodu, kompanija se suočavala sa izazovima, među kojima su i rastući troškovi avionskog goriva usled međunarodnih sukoba, što je uticalo na profitabilnost avio-industrije.

Američka firma Castlelake, sa sedištem u Mineapolisu, upravlja imovinom u vrednosti od oko 37 milijardi dolara i iznajmljuje flotu od 375 aviona brojnim avio-kompanijama širom sveta.

Zvaničnici EasyJet-a i Castlelake-a nisu izneli dodatne detalje o daljim koracima, ali je najavljeno da će formalna ponuda biti upućena akcionarima do navedenog roka. Prema dostupnim informacijama, dogovor je još uvek u fazi odobravanja i čeka se završetak zvaničnih procedura.

Obeležavanje 250 godina nezavisnosti SAD uz dvodnevnu proslavu, dok su ruski napadi u Kijevu izazvali zabrinutost pred samit u Ankari

Tokom protekle sedmice, globalnu pažnju privukli su događaji na dva kontinenta – obeležavanje 250 godina nezavisnosti Sjedinjenih Američkih Država i novi ruski raketni napadi na civilne ciljeve u Kijevu neposredno pred početak NATO samita u Ankari, saopštili su zvanični izvori.

Sjedinjene Američke Države proslavile su jubilej dvodnevnim spektaklom od Maunt Rašmora do Nacionalnog mola, uz rekordne temperature iznad 38°C, grmljavinske oluje i kasnonoćnu evakuaciju. Centralni događaj održan je na Nacionalnom molu, gde je, uprkos vremenskim neprilikama, predsednik Donald Tramp održao dva javna obraćanja. Prvog dana proslave naglasio je dostignuća zemlje i upozorio na, kako je naveo, „ponovno buđenje komunističke pretnje“, dok je u završnom govoru istakao da jubilej predstavlja početak novog perioda za SAD.

U isto vreme, zabeleženi su novi neselektivni ruski raketni udari na Kijev, prema izveštajima zvaničnih izvora, danima uoči održavanja NATO samita u Ankari. Napadi su izazvali zabrinutost međunarodne zajednice zbog ciljanih civilnih meta i potencijalnog uticaja na bezbednost u regionu.

Evropska unija je, u međuvremenu, najavila nove carinske mere protiv Kine, što dodatno komplikuje globalne trgovinske odnose i geopolitičku situaciju.

„Obeležavanje jubileja u SAD i napadi na Kijev ukazuju na pojačane tenzije na svetskoj političkoj sceni“, navode analitičari. Zvanične reakcije međunarodnih institucija očekuju se u narednim danima, dok istrage o posledicama napada u Kijevu još traju.

Policija u saradnji sa američkim istražiteljima presekla kanal sankcionisane robe, istraga u toku

Gruzijski organi za sprovođenje zakona, u saradnji sa Federalnim istražnim biroom Sjedinjenih Američkih Država, prekinuli su delovanje kanala za isporuku vazduhoplovnih komponenti u Rusiju koje podležu međunarodnim sankcijama. Akcija je sprovedena u Tbilisiju, gde je privedena državljanka Ruske Federacije osumnjičena za nezakonite transakcije robom dvostruke namene, među kojima su i avio-delovi pod sankcijama, potvrđeno je iz policijskih izvora.

Prema navodima istrage, privedena se nalazila na međunarodnoj poternici Interpola na zahtev američke strane. Tereti se za učešće u zločinačkom udruživanju, nezakonit izvoz robe pod sankcijama i pranje novca u okviru slučaja vezanog za isporuku avio-komponenti u Rusiju.

“Gruzijski organi intenziviraju aktivnosti u cilju sprečavanja nezakonitog izvoza i pranja novca, posebno u svetlu međunarodnih sankcija”, saopšteno je iz nadležnih institucija.

Operacija je deo šireg nastojanja Tbilisija da potvrdi privrženost međunarodnim pravilima izvozne kontrole i izbegne optužbe za pomaganje u zaobilaženju sankcija. Gruzijske vlasti ističu značaj ovakvih mera zbog rizika od sekundarnih ograničenja od strane Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije, što bi moglo uticati na ekonomsku stabilnost zemlje.

U okviru istih aktivnosti, gruzijska služba državne bezbednosti privela je i osnivača i rukovodioca „Evroazijskog instituta“ Gulbaata Rchiiladzea, kao i direktora medijskog saveza „Evroazija“ Iraklija Čihladzea. Prema informacijama iz istrage, osumnjičenima se može staviti na teret saradnja sa stranim strukturama i moguće pružanje podrške obaveštajnim službama.

Sjedinjene Američke Države su u međuvremenu usvojile zakonodavnu inicijativu koja predviđa procenu aktivnosti stranih obaveštajnih struktura u Gruziji, kao i izradu petogodišnje strategije razvoja američko-gruzijskih odnosa. Ove mere imaju za cilj jačanje kontrole nad uticajem trećih država i podršku Gruziji u procesu integracije u evropske i evroatlantske strukture.

“Istraga je u toku i svi privedeni su osumnjičeni dok se ne dokaže suprotno”, izjavio je portparol gruzijskih organa za sprovođenje zakona.